Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Leukemija, aplastična anemija, tumori krvi i limfnog sistema, mogu uspešno da se leče matičnim ćelijama

Piše: Marijana M.Rajić
9:00 - 07. 07. 2022.

Hematološki tumori, različiti tipovi leukemije, ali i neka druga maligna oboljenja, ipak nisu jednosmerna ulica

Leukemija, prof.dr Dragana Stamatović Prof.dr Dragana Stamatović: U hematologiji nema improvizacije Foto: Jakov Simović / Shutterstock

Leukemija (hronična ili akutna), tumori kostiju ili limfnog sistema, česte su bolesti čiju dijagnozu pacijenti shvate fatalistički. Međutim, široj javnosti je nedovoljno poznato da su po ugledu na evropske i svetske centre za transplantaciju i uz poštovanje svih protokola, timovi lekara sa VMA do sada izvršili na hiljade transplantacija matičnih ćelija hematopoeze. Brojke kažu da su tako spasili ogroman broj života.

Leukemija, ali i druge bolesti kod kojih lečenje nije bilo efikasno, imaju šansu

Iako je napredak u lečenju malignih bolesti krvi i krvotvornih organa permanentan, transplantacija matičnih ćelija hematopoeze (nekada se govorilo „kostne srži“), i dalje je jedini još uvek potencijalni način izlečenja ovih bolesti. U prvom redu, misli se na klasične oblike akutnih leukemija, aplastičnu anemiju, ali i druge bolesti kod kojih se prethodni modaliteti lečenja nisu, nažalost, pokazali uspešnim.

– Najbitnije je istaći da transplantacija danas daje velike šanse teškim bolesnicima sa malignim bolestima kostne srži. Ali, ne samo njima, već i onima koji boluju od akutne i hronične leukemije, tumora limfnog sistema, tumora kostiju. Matičnim ćelijama uspešno se leče i neke urođene bolesti krvi i slabosti kostne srži, anemije i metaboličke bolesti, ali i tumori poput neuroblastoma, najmalignijeg dečjeg tumora – kaže u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Dragana Stamatović, načelnik I odeljenja Klinike za hematologiju VMA.

Koji oblik transplantacije je za jake terapije kako bi se leukemija držala pod kontrolom

Prof. dr Stamatović navodi da postoje dva oblika transplantacije. Prvi je autologa, i u njoj je pacijent sam sebi davalac. Prema rečima naše sagovornice, široko je primenjena. Omogućava da se kod bolesnika sa limfomima ili mijelomima primeni izuzetno jaka terapija, a da njegove prethodno prikupljenje matične ćelije budu potpora.

One, kaže profesorka Stamatović, praktično služe da se organizam oporavi od efekata intenzivnih doza terapija, neophodnih za kontrolisanje bolesti. Dakle, u ovom slučaju, matične ćelije ne koriste se za lečenje primarne bolesti.

Kako se akutna leukemija leči i šta je alogena transplantacija

– Kod drugog oblika, alogene transplantacije, uzimamo matične ćelije od srodnog ili nesrodnog donora – važno je da bude podudaran pacijentu. Alogena transplantacija se koristi prvenstveno kod visokorizičnih akutnih leukemija i leči na dva načina. Najpre pripremnom terapijom, koja ima za cilj da ubije i tu minimalnu zaostalu leukemijsku bolest. U daljem procesu, alogene ćelije, kada se prihvate u kostnoj srži bolesnika, na jedan specifični imunološki način drže organizam u poziciji „borbene gotovosti“ i bore se protiv povratka bolesti – detaljno objašnjava sagovornica našeg portala.

Kakva je procedura za pripremu transplantacije i da li su svi pacijenti sa leukemijom kandidati

Kada pacijent sa akutnom leukemijom dođe u refenrentnu ustanovu koja se bavi lečenjem leukemije kod odraslih osoba, prolazi kroz precizan dijagnostički postupak. Svaka leukemija mora da ima svoju „ličnu kartu“. Uz ime i prezime, tu su i parametri rizika.

– Nažalost, nisu svi bolesnici sa akutnim leukemijama kandidati da im se lečenje završi alogenom transplantacijom. Ta procedura nije jednostavna, i nosi sa sobom određeni stepen komplikacija, pa čak i smrtnosti. I u prestižnim svetskim centrima za transplantaciju događaju se komplikacije. Neophodna je dobra strategija, kao i što preciznija procena procenta rizika prisutna kod određenog pacijenta. Nakon toga, krećemo sa standardnim lečenjem – navodi prof.dr Stamatović, koja kao deo tima VMA iza sebe ima ogroman broj uspešno sprovedenih transplantacija.

Kako se traži podudaran davalac i šta je sa terapijom u međuvremenu

Paralelno sa tim, traži se  podudarni davalac, najpre porodični, a onda i nesrodni. Profesorka Stamatović objašnjava da su mogući podudarni porodični davaoci matičnih ćelija hematopoeze prvenstveno brat i sestra (u prvoj liniji). Kasnije, dodaje, dolaze u obzir i drugi srodnici, i priča nam o proceduri koja sledi:

– Pravi se konzilijarna odluka i ispunjava administrativna procedura. Nakon toga, pokreće se pretraga u našem nacionalnom Registru davalaca matičnih ćelija hematopoeze, sa kojim imamo izuzetno dobru saradnju. Period koji se nekada merio mesecima u pronalaženju popudarnog davaoca, sada se meri nedeljama. Važno je da taj period potrage ne bude „prazan hod“ u lečenju, koje je veoma kompleksno. Pacijenta lečimo, ako je moguće dovodimo njegovo stanje u remisiju ili bez bolesti, a za to vreme tragamo za podudarnim davaocem matičnih ćelija. Kada ga pronađemo, sledi sam čin transplantacije.

Zašto je važno da imamo što više donora u nacionalnom Registru davalaca matičnih ćelija hematopoeze

Brojke transplantiranih pacijenata na VMA sada se već određuju hiljadama. Od 2013. godine, transplantirano je na stotine pacijenata koji su dobili matične ćelije od nesrodnog donora. Zanimljivo je da su matične ćelije podudarnih nesrodnih donora najčešće stizale iz Nemačke.

– Da li je u pitanju veliki broj potencijalnih donora koji su članovi njihovog registra, ili postoji neka genetska sličnost, nije nam poznato. Međutim, ono što je verovatno, pa možemo reći i sigurno, jeste da ćemo u našoj populaciji i podneblju najpre pronaći podudarnog donora. To je veoma važan pokretač za širenje nacionalnog Registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze, koji sada broji tek nešto više od 10.000 davalaca – podseća prof.dr Dragana Stamatović.

Ogromno iskustvo stručnjaka VMA u lečenju malignih oboljenja krvi

Ako uzmemo u obzir istorijat primene različitih oblika transplantacije i matičnih ćelija hematopoeze, može se reći da su naši stručnjaci išli gotovo u korak sa savremenim svetom i aktuelnim dostignućima. VMA, naime, ima dugogodišnje iskustvo u transplantacijama kostne srži, i ono datira čak iz sedamdesetih godina prošlog veka.

– Osamdesetih su se ove procedure obavljale sporadično, a od 1989. godine, obavljaju se rutinski, kad god je to neophodno. Timovi naših stručnjaka do sada su ovladali svim modalitetima primene alogene transplantacije u lečenju malignih hemopatija. Od 2013.godine, zahvaljujući činjenici da je nacionalni Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze postao akreditovani, sastavni deo svetskog registra, možemo za veliki broj naših pacijenata koji nemaju srodnog porodičnog davaoca, da tražimo i pronađemo podudarnog davaoca iz sveta. Ali i da ravnopravno razmenjujemo matične ćelije – ističe sagovornica našeg portala.

Transplantacije nisu stale ni u vreme pandemije

– Ni mi u VMA, a ni kolege iz ostalih centara koji se bave transplantacijom matičnih ćelija, nismo prestajali da radimo čak i u pandemiji covid 19. Imali smo različite preporuke u smeru dobijanja matičnih ćelija iz inostranstva. Prvenstveno, da one budu kriokonzervirane na adekvatnoj temperaturi, kako bi sačuvale svoju životnost. Pacijenta smo tek onda pripremali, i tako se osiguravali da potencijalni donor ili primalac ne dobiju covid 19, uz još veće komplikacije – ponosna je na svoje kolege profesorka Stamatović.

Rezultati VMA na polju transplantacija matičnim ćelijama uporedivi sa svetskim centrima

Budući da su pionirski koraci na polju transplantacione hematologije napravljeni upravo na VMA, transplantacija matičnih ćelija hematopoeze smatra se jednim od zaštitnih znakova ove institucije. Relevantna iskustva i transparentni zapaženi rezultati u lečenju hematoloških oboljenja, među kojima je leukemija, uz druge hematološke maligne bolesti, čine VMA ustanovom koja ide u korak sa najvećim svetskim zdravstvenim, ne samo hematološkim centrima.

Za rezultate koji su potpuno uporedivi i kompatibilni sa onima koje postižu najbolji evropski i svetski centri, svakako je zaslužno kontinuirano usavršavanje lekara i medicinskog osoblja. Tako je pacijentima omogućeno najsavremenije lečenje, a mnogima od njih pružen i jedini način za nastavak života.

U hematologiji nema improvizacije

– Naši timovi se pridržavaju svih vodiča i procedura koji se primenjuju u svim drugim svetskim centrima. U hematologiji nema improvizacije. Ni lekovi ni protokoli nisu naši, ali je balkanska srčanost i posvećenost kojima pristupamo svakom pacijentu i njegovom lečenju – samo naša. Da mi ne zamere kolege sa drugih meridijana, razlika ipak postoji. Od 1996.godine, Centar za transplantaciju VMA je punopravni član evropskog Udruženja na transplantaciju – ispričala je u razgovoru za eKlinika portal prof.dr Dragana Stamatović, načelnik I odeljenja Klinike za hematologiju VMA.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend