Modrice su najčešće posledica oštećenja kapilara prouzrokova povredom. Moguće je da se i ne sećamo povrede i da posle par dana primetimo modricu, najčešće na ruci ili nozi. Normalna su reakcija tela na traumu i kod zdravih osoba uglavnom brzo prolaze. U ređim situacijama modrice, posebno na primer na leđima ili trbuhu, mogu da budu i znak naslednih poremećaja koagulacije (zgrušavanja) krvi kao što su hemofilija i fon Vilebrandova bolest.
Modrice veće od 4 do 5 centimetara
Modrice su uglavnom tamno crne, tamno plave boje i benigni odgovor tela na povredu. Viđaju se, češće, kod kod fizički aktivnih osoba, sportista, ali brzo se same od sebe povuku. Lekari ipak napominju da učestale modrice, krv iz nosa, produžena menstrualna krvarenja, produžena krvarenja posle, na primer vađenja zuba ili neke povrede, mogu da ukažu na dublji zdravstveni problem.
– Većina aktivnih osoba ponekad ima jednu ili dve modrice. Ipak, ako se modrice izdižu iznad ravni kože i nemaju opravdanje u povredi potrebno je da ih pogleda lekar. Modrice, pogotovo ako su veće od 4 do 5 centimetara i nisu uzrokovane povredom, mogu da pobude sumnju na neki od poremećaja krvarenja. Takođe, pojava krvarenja posle uzimanja standardnih doza aspirina je znak moguće sklonosti ka krvarenju. Kod većine osoba posle uzimanja aspirina, zbog bolova ili temperature, ne javljaju se modrice, ali ako osoba uzme aspirin i onda sutradan ili posle nekoliko dana primeti modrice, moguće je da postoji problem koji zahteva konsultaciju sa zdravstvenim radnikom – kaže za portal eKlinika internista – hematolog prof. dr Predrag Miljić.
Koje žene mogu da imaju simptome hemofilije?
Doktor objašnjava da aspirin sam po sebi može blago da povećava rizik od krvarenja, čak i kod zdrave osobe, ali i da dovede do problema, na primer kod žena koje su prenosioci hemofilije.
– Postoji mnogo različitih naslednih poremećaja koagulacije, a hemofilija je samo jedna od bolesti iz te grupe, koja je najčešća. Kod žena je generalno hemofilija relativno retka, klasično se kaže da žene prenose hemofiliju svojim sinovima, ali same ne obolevaju od hemofilije. Međutim, to nije potpuno tačno, oko 30 odsto žena koje prenose hemofiliju imaju blago snižen nivo faktora VIII (antihemofilički faktor) i mogu imati simptome hemofilije najčešće mnogo blaže nego sinovi, koji su od njih nasledili tešku formu bolesti – objašnjava prof. dr Miljić.
Simptomi hemofilije kod žena
Kod žena koje imaju blažu formu hemofilije, kod žena koje su prenosioci bolesti, simptomi se najčešće ispoljavaju u toku reproduktivnog perioda u formi produženog menstrualnog ciklusa, obilnijeg krvarenja posle hirurških intervencija, produženog krvarenja posle nekih povreda, precizira dr Miljić. Smatra se da u populaciji ima tri puta više žena koje prenose hemofiliju, nego što ima osoba koje boluju od hemofilije, dodaje prof. Miljić.
– Ponovo najveći broj tih žena koje prenose hemofiliju nemaju izražene simptome, tek 30- tak odsto njih mogu da imaju u većoj ili manjoj meri izraženu sklonost ka krvarenju. Imamo dosta preciznu evidenciju o broju muških osoba sa hemofilijom, nažalost nemamo detaljnu evidenciju o ženama koje su prenosioci hemofilije, ponovo zato što su simptomi kod žena mnogo blaži nego kod muškaraca. Tako je kod nas, ali i u čitavom svetu gde se generalno pažnja manje posvećivala ženama koje su prenosioci hemofilije. Tek se u zadnje vreme shvatilo da žene koje su prenosioci hemofilije mogu da imaju neke probleme – napominje prof. dr Miljić.
Hemofilija je samo jedna od bolesti
Profesor ističe da naši stručnjaci pokušavaju da dijagnostiku žene koje su prenosioci hemofilije, ali ne samo njih, već i žene koje imaju neke druge bolesti koje se odlikuju produženim krvarenjem, recimo fon Vilebrandova bolest (Von Willebrandova bolest) koja je jednako zastupljena i kod žena i muškaraca.
– Generalno ima mnogo više žena sa fon Vilebrandovom bolešću koje imaju problema sa krvarenjem, nego žena sa hemofilijom. Drugim rečima hemofilija je samo jedna od bolesti koje se može ispoljiti produženim krvarenjem, postoje i druge bolesti – kaže prof. dr Predrag Miljić.
Razlike između hemofilije i fon Vilebrandove bolesti
Naš sagovornik napominje da su na primer, krvarenja iz nosa retka kod pacijenata sa hemofilijom, ali češća kod fon Vilebrandove bolesti.
– Hemofilija se prevashodno manifestuje krvarenjem u zglobovima, ako je teška forma. Fon Vilebrandova bolest najčešće se ispoljava krvarenjima iz nosa koja počinju već u detinjstvu, ili obilnim menstrualnim ciklusima kod žena. Hemofilija dovodi do teških krvarenja, ako je u pitanju teži oblik bolesti. Fon Vilebrandova bolest ređe uslovljava teža krvarenja, nego pre češća krvarenja na primer iz nosa, kod žena su moguće obilne menstruacije koje mogu da poremete kvalitet života i dovedu do anemije – navodi prof. dr Miljić.
Ne ignorišite produženo krvarenje posle manjih intervencija
Ovi poremećaji krvarenja uglavnom se teže prepoznaju kod žena. Prof. Miljić precizira da postoji dosta preklapanja sa simptomima u opštoj populaciji.
– Nema osobe koja u životu nije imala modricu na koži, naravno jedna modrica ne znači da postoji sklonost krvarenju. Ali, na primer, produženi menstrualni ciklusi koji dovode do malokrvnosti i zahtevaju lečenje mogu da prodube sumnju da postoji sklonost. Produženo krvarenje nakon vađenja zuba može da bude znak upozorenja, ali ni to ne mora da znači. Ipak, produženo krvarenje posle čak i manjih hirurških intervencija ne treba ignorisati, jer je moguće da će u slučaju nekih većih hirurških intervencija doći do ozbiljnijih krvarenja – objašnjava doktor.
Šta je normalno krvarenje?
– Svi krvarimo posle neke povrede, ali postoji granica koja razdvaja normalno od abnormalnog krvarenja. Nekada nije lako ni za lekare da kažu šta je normalno krvarenje. Na primer, posle vađenja zuba krvarenje mora da se zaustavi u ordinaciji. Svako krvarenje koje traje posle vađenja zuba i kada napustimo stomatološku ordinaciju ukazuje na mogući poremećaj. Naravno nije toliki problem ako je ono u tragovima, ali ne bi trebalo da bude aktivno. Krv koja curi i nekoliko sati posle vađenja zuba već je alarm da potražimo konsultaciju. Ne mora da znači da je u pitanju hemofilija, moguće je da rana nije dobro sanirana. U ovoj situaciji prvo se konsultuje stomatolog, ako on kaže da je sve u redu što se tiče stomatološkog dela posla onda je sledeća instanca hematolog – kaže prof. dr Predrag Miljić.
