Aspirin ili acetilsalicilna kiselina jedan je od najpoznatijih lekova iz porodice salicilata, koji se primenjuje u terapiji blažih bolova, za lečenje zapaljenja, povišene telesne temperature. Ovaj lek u malim dozama sprečava zgrušavanje krvi, nema mogućnost da direktno snizi visok krvni pritisak, ali njegova sposobnost da razredi gustu krv može da bude od koristi nekim osobama sa hipertenzijom.
Na koje sve načine može aspirin da deluje na krvni pritisak?
Ograničen je broj istraživanja koja su nastojala da ustanove vezu između primene aspirina i visokog krvnog pritiska. Pojedine studije navode, na primer, da aspirin može da utiče na vrednosti krvnog pritiska, ali samo ako se koristi u određeno doba dana. Kako se navodi, ako se daje pre spavanja može da snizi pritisak kod osoba sa prehipertenzijom ili blagom hipertenzijom. S druge strane, čini se da aspirin ne deluje na visok krvni pritisak kod pacijenata na dugotrajnoj antihipertenzivnoj terapiji.
Pojedini stručnjaci naglašavaju da aspirin može da dovede i do skoka pritiska kod pacijenata sa hipertenzijom. Zdravstveni radnici neće savetovati svakodnevnu upotrebu aspirina pacijentima koji pate od visokog pritiska, ali postoje slučajevi u kojima je opravdana upotreba malih dnevnih doza aspirina.
Kada se savetuje ovaj lek?
Pojedini stručnjaci male svakodnevne doze aspirina savetuju, pre svega pacijentima koji su pretrpeli moždani ili srčani udar, osobama sa bolestima koronarnih arterija. Aspirin se u malim dozama preporučuje i trudnicama sa visokim faktorom rizika od preeklampsije.
Neke smernice Američkog udruženja za srce (American Heart Association) i Američkog koledža za kardiologiju (American College of Cardiology) navode da svakodnevna upotreba aspirina može biti opasna. Ovaj lek razređuje krv i povećava rizik od unutrašnjeg krvarenja. Aspirin se zato nikako ne savetuje pre razgovora sa izabranim lekarom.
Kada se posle upotrebe aspirina treba obratiti lekaru?
Lekari ne zaboravljaju da naglase da je i pored dobrih strana aspirin lek koji može izazvati neželjene efekte kao što su: gorušica, mučnina,
bol u stomaku, povraćanje. Uglavnom se radi o blagim neželjenim reakcijama, ali aspirin je i lek koji može izazvati ozbiljno unutrašnje krvarenje. Moguće je da dođe i do komplikacija na jetri, bubrezima, gubitka sluha, alergijske reakcije. U slučaju da, posle upotrebe aspirina, dođe do povraćanja krvi, crne stolice, kožnog osipa savet je da se odmah javimo lekaru.
Kako se ipak najbolje kontroliše krvni pritisak?
Stručnjaci naglašavaju da se visok krvni pritisak najbolje kontroliše lekovima koje nam prepisuje stručnjak, ali i zdravim životnim navikama. Tiazidni diuretici, blokatori kalcijumovih kanala, inhibitori enzima koji konvertuje angiotenzin, blokatori receptora angiotenzina, beta blokatori su grupe lekova kojima se kontroliše hipertenzija.
Savetuju se i ograničene količine soli, dovoljno vode, regulacija telesne težine, ako je osoba gojazna. Preporuka je i umerena fizička aktivnost, izbegavanje alkohola, duvanskog dima.
