Večne hemikalije, EPA odobrila pesticide sa PFAS supstancama, cenu će plaćati naša deca, kažu stručnjaci

Agencija za zaštitu životne sredine SAD (EPA) odobrila je sredinom novembra upotrebu pesticida izocikloserama na usevima kao što su žitarice, grašak, pasulj, paradajz, narandže, bademi, kao i na golf terenima i dekorativnim travnjacima. Samo dve nedelje ranije Agencija je dala zeleno svetlo i za pesticid ciklobutrifluram. Problem je što oba pesticida sadrže toksične PFAS supstance, a cenu svega kada je u pitanju zaštita zdravlja i životne sredine platiće naša deca, navode neki stručnjaci. PFAS supstance su poznate i pod imenom "večne hemikalije" zato što im je potrebno do 1000 godina da se razgrade u prirodi. Večne su zato što se materijali sa PFAS hemikalijama stalno proizvode, a mi ih svakodnevno koristimo.

Šta su PFAS?

Upotreba pesticida u poljoprivredi uvek je značila balansiranje između zaštite useva i svesti da neki od pesticida mogu da sadrže toksične hemikalije. Iz ugla ekologa i zdravstvenih radnika situacija se sada dodatno komplikuje.

Preporučujemo

PFAS je skraćenica za per/polifluoroalkil supstance, koje se koriste u proizvodima kao što su nelepljivo posuđe, teflonski tiganji, vodootporna odeća, ambalaža. PFAS u otpadne vode mogu da dospeju direktno putem proizvodnih procesa ili kasnije, na primer upotrebom proizvoda sa PFAS i njihovim nestručnim odlaganjem. Kada dospeju u vodu, ove hemikalije mogu da ugroze zdravlje živog sveta.

Naši stručnjaci navode da u Srbiji nema značajnije proizvodnje PFAS, ali napominju da se i pored toga uvoze materijali u kojima ima ovih supstanci - plastika, odeća, preparati za čišćenje ili gašenje požara.

Holandija, Danska, Nemačka, Norveška i Švedska prošle 2024. godine predložile su potpunu zabranu svih PFAS hemikalija, Evropska komisija sada čeka naučnu procenu koja bi trebalo da bude završena tokom 2026. godine. Konkretno moglo bi da dođe do potpune zabranu PFAS za potrošačke proizvode.

Hemikalije se izlučuju putem urina, ali...

Magazin TIME piše da se, i pored naziva „večne hemikalije“, PFAS ne zadržavaju dugo u telu. Studija iz 2020. godine, objavljena u Journal of the National Cancer Institute, otkriva da su PFAS prisutni u krvnom serumu 98 odsto testiranih Amerikanaca. Hemikalije se iz organizma izlučuju uglavnom putem urina; problem je stalno prisustvo ove toksične supstance u životnoj sredini. Kada se telo „otarasi“ jedne ture PFAS, brzo stigne druga.

PFAS, kako kažu sami stručnjaci EPA, povezani su s povećanim rizikom od brojnih zdravstvenih problema kao što su smanjena plodnost, hipertenzija kod trudnica, povećan rizik od određenih vrsta raka (posebno raka bubrega), sporiji razvoj dece, hormonski poremećaji, povišen holesterol i smanjena efikasnost imunog sistema.

Toksičnost i u malim dozama

Odobrenje dva pesticida deo je šireg obrasca administracije Donalda Trampa da proširi upotrebu pesticida koji sadrže PFAS širom zemlje. Tokom Bajdenovog mandata EPA je odobrila jedan pesticid sa PFAS – hemikaliju poznatu kao fluazajndolizin, koja se koristi za useve šargarepe, tikve, paradajza, patlidžana, krompira, narandži, breskvi, badema i grožđa. Time navodi da je Trampova administracija udvostručila taj tempo u prvoj godini mandata i nastoji da odobri ukupno pet PFAS pesticida pre kraja godine.

- Problem je što mnoge ove hemikalije nisu u potpunosti proučene. Znamo da su neke od ovih večnih hemikalija kancerogene. Pojedine utiču na plodnost imuni sistem, a u malim dozama su toksične - kaže Erik Olson, stručnjak za pesticide i viši advokat u Savetu za odbranu prirodnih resursa.

Definicija koja ignoriše nauku

Dodatni problem je što ne postoji čvrsta definicija šta tačno čini PFAS, barem u SAD. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) definiše PFAS kao industrijske hemikalije koje imaju najmanje jedan potpuno fluorisani ugljenikov atom. Postoji oko 15.000 hemikalija koje ispunjavaju taj uslov. Međutim, EPA je proširila definiciju na dve potpuno fluorisane ugljenikove jedinice.

- Konačna definicija ne uključuje supstance koje imaju samo jedan fluorisani ugljenik - napisala je agencija u izveštaju iz 2023. godine, a ova promena izazvala je zabrinutost.

- To je ogromno smanjenje broja hemikalija koje podležu regulativi kao PFAS - kaže Nejtan Donli, direktor nauke o zdravlju životne sredine u Centru za biološku raznovrsnost u Tucsonu. OECD definicija bila je usaglašena među naučnicima, ali EPA je došla do regulativne definicije koja, kako navodi Donli, ignoriše nauku i olakšava život hemijskoj industriji.

Hemijska industrija odlučuje

List The New York Times i drugi američki mediji objavili su da je predsednik Tramp u junu imenovao Kajla Kanklera, nekada visokog lobistu sojine industrije, za zamenika pomoćnika administratora EPA, zaduženog za formiranje politike agencije o pesticidima. Pridružile su mu se Nensi Bek i Lin Dekleva, koje su obe bile direktorke u Američkom hemijskom savetu, moćnoj industrijskoj grupi. Mesec dana nakon što je Kankler preuzeo funkciju, EPA je pokušala da ukine ograničenja na problematičan herbicid koji je dobro delovao na poljima za koja je bio namenjen, ali je imao neugodno svojstvo da se širi na susedne farme, ubijajući ne korov nego useve.

- Kancelarijom za pesticide u EPA trenutno upravlja hemijska industrija. Oni su na čelu i, nažalost, njihove politike odlučuju, a sve to ugrožava ljude - kaže Donli.

EPA je odbila da komentariše ovu priču i uputila novinare TIME na objavu na X-u administratora EPA Lija Zeldina, koji negira da su jedinjenja sa jednim fluorisanim atomom PFAS - stav suprotan naučnom konsenzusu.

Kako da se zaštitimo?

Odabir organskog voća i povrća svakako može da pomogne, ali nije potpuno rešenje, jer su PFAS prodrle u zemljište i vodene tokove i lako ih usvajaju biljke. Isto važi i za gajenje hrane u sopstvenoj bašti, piše TIME.

Studija sa Državnog univerziteta Severne Karoline otkrila je da su PFAS posebno visoki u plodovima i povrću bogatim vodom, kao što su lubenica i paradajz. PFAS su hemikalije koje ne možemo da vidimo, osetimo mirisom ili ukusom, a osim laboratorijskog testiranja ne postoji način da se utvrdi da li konzumiramo hranu sa ovim toksinima.

Cenu će plaćati naša deca i unuci

EPA napominje da su deca posebno ranjiva, jer u odnosu na telesnu težinu piju više vode, udišu više vazduha i jedu više hrane nego odrasli. Majčino mleko takođe može da sadrži PFAS.

Donli i njegove kolege iz Centra za biološku raznovrsnost objavili su prošle godine rad u kojem su pokušali da kvantifikuju ukupnu količinu ovih hemikalija koja se tokom godine raspršuje po usevima u SAD i dobili zabrinjavajuće podatke.

- Radi se o ogromnom nivou zagađenja koji neće nestati uskoro. Cenu nećemo platiti mi, nego naša deca i unuci, koji će se suočiti sa zagađenjem koje nikada ne nestaje - kaže Donli.

(eKlinika)