Pogrešne informacije o proteinima, autizmu, ne dovode nas samo u zabludu već i ugrožavaju zdravlje

Pogrešne informacije o načinu ishrane, vakcinama i uobičajenim lekovima sve su popularnije mesto za skupljanje lajkova. Istraživanja pokazuju da 70 odsto osoba veruje u barem jednu pogrešnu zdravstvenu tvrdnju. Zapaža se da u ove naučno neutemeljene i pogrešne informacije veruju sve starosne grupe, bez obzira na političko opredeljenje i nivo obrazovanja. Danas na društvenim mrežama svi imaju svoje mišljenje i to najčešće, nažalost, pogrešno.

Izveštaj Edelman Trust Barometer za 2026. godinu

Prema specijalnom izveštaju Edelman Trust Barometer za 2026. godinu: „Poverenje i zdravlje“, 70 odsto osoba širom sveta veruje u jednu potpuno neutemeljenu zdravstvenu tvrdnju. U ovom izveštaju učestvovalo je više od 16.000 ljudi u 16 zemalja.

Preporučujemo

Životinjski proteini su zdraviji od biljnih

Oko 32 odsto ispitanika veruje da su životinjski proteini zdraviji od biljnih. Međutim, istraživanja pokazuju da biljni proteini, kao što su pasulj, sočivo, tofu, orašasti plodovi i integralne žitarice, sadrže bitna vlakna, antioksidanse i druge korisne supstance povezane sa zdravljem srca i zdravim starenjem. Ishrana bogata biljnim proteinima povezana je sa manjim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i nekih vrsta raka.

Sve ovo ne znači da su životinjski proteini loši. Riba i živinsko meso, jaja, mlečni proizvodi i nemasna govedina mogu biti deo zdrave ishrane. Sama ideja da su životinjski izvori automatski bolji nije u dovoljnoj meri potkrepljena dokazima.

Fluor u vodi iz česme je štetan

Skoro trećina ispitanika, 32 odsto, veruje da je fluor u pijaćoj vodi štetan ili beskoristan. U stvarnosti, dodavanje malih količina fluora u javne izvore snabdevanja vodom jedno je od najviše proučavanih javnozdravstvenih mera. Istraživanja pokazuju da fluorisana voda jača zube i smanjuje karijes za oko 25 odsto kod dece i odraslih. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navodi fluoridaciju vode kao jedno od 10 najvećih dostignuća javnog zdravstva 20. veka.

U količinama koje se koriste u vodi za piće u SAD, fluor se smatra bezbednim. Veoma visoke doze mogu da izazovu probleme, ali to važi za skoro svaku supstancu, čak i za samu vodu.

Sirovo mleko je zdravije od pasterizovanog

Oko 28 odsto osoba veruje da je sirovo mleko zdravije od pasterizovanog, što može da bude posebno opasno. Pasterizacija je jednostavan proces zagrevanja koji uništava štetne bakterije poput salmonele, E. coli i listerije, koje mogu da izazovu ozbiljne bolesti.

Pasterizacija ne menja sadržaj proteina, kalcijuma ili vitamina u mleku. Na ovaj način dobijaju se hranljivi sastojci uz znatno manji rizik od trovanja hranom koje može da zahteva i bolničko lečenje, smatraju stručnjaci.

Paracetamol u trudnoći izaziva autizam

Oko 25 odsto ispitanika veruje da upotreba acetaminofena (paracetamola) tokom trudnoće izaziva autizam. Ova tvrdnja je česta, ali najjači dokazi je ne podržavaju. Velika studija iz 2024. godine, objavljena u časopisu JAMA, ispitivala je skoro 2,5 miliona dece, nije pronašla uzročnu vezu između upotrebe acetaminofena u trudnoći i autizma, ADHD-a ili intelektualnih teškoća kada su uzeti u obzir genetski i porodični faktori.

Velike medicinske organizacije, uključujući Američki koledž ginekologa i akušera, i dalje preporučuju acetaminofen kao najsigurniji lek za bol i temperaturu u trudnoći. Nelečena visoka temperatura sama po sebi nosi rizike, pa je važno konsultovati lekara.

Dečje vakcine su rizične

Skoro trećina ispitanika (31 odsto) veruje da su rizici dečjih vakcina veći od njihovih koristi, a 25 odsto smatra da se vakcine koriste za kontrolu populacije. Obe tvrdnje su u suprotnosti sa decenijama naučnih dokaza.

Rutinske dečje vakcine ispitane su na milionima dece širom sveta i smatraju se jednim od najefikasnijih javnozdravstvenih sredstava ikada razvijenih. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuje da će vakcine date deci rođenoj između 1994. i 2023. godine sprečiti oko 508 miliona bolesti i 1,1 milion smrtnih slučajeva tokom njihovog života.

Iako postoji dosta dezinformacija o zdravlju, u isto vreme dostupnije su nam nego ikada tačne i proverene informacije. Isti Edelman izveštaj pokazuje da su lekari i dalje najpouzdaniji izvor zdravstvenih informacija u svetu. Sve što pročitamo ili vidimo na društvenim mrežama možda i nije tačno, a najpreciznije i najbolje informacije može da nam pruži zdravstveni radnik.

(eKlinika)