Alarmantni trend na tlu Evrope: Zbog rezistencije na antibiotike svake godine život izgubi oko 35.000 ljudi

Antimikrobna rezistencija (AMR), koja je odgovorna za oko 35.000 smrtnih slučajeva svake godine u Evropskoj uniji, ubrzano se širi među ljudima, životinjama i u životnoj sredini. Ovaj alarmantni trend podstakao je stručnjake da zatraže širi i sveobuhvatniji pristup u rešavanju jednog od najvećih izazova modernog javnog zdravlja.

Bakterije sve otpornije na antibiotike - lekove kreirane da ih unište

Iako su antibiotici transformisali modernu medicinu i učinili nekada smrtonosne infekcije izlečivim, taj istorijski napredak je sada ugrožen jer bakterije postaju sve otpornije na lekove kreirane da ih unište. Zdravstveni uticaj antimikrobne rezistencije u EU danas se može uporediti sa zajedničkim posledicama gripa, tuberkuloze i HIV/AIDS.

Preporučujemo

- Otpornost na antibiotike nastaje kada bakterije više ne možemo da lečimo lekovima koje obično koristimo u tu svrhu - objašnjava Fiona Walsh, profesorka na Maynooth University u Irskoj, čije je istraživanje fokusirano na rezistenciju kroz prizmu zdravlja ljudi, životinja i životne sredine.

Za pacijente zaražene bakterijama otpornim na više lekova, posledice mogu da budu izuzetno ozbiljne. Lekari su često primorani da kombinuju nekoliko antibiotika kako bi izlečili infekciju, ali u nekim slučajevima čak ni te kombinacije ne daju rezultate.

- Nažalost, neki ljudi će umreti - upozorava prof. Walsh.

Prognoze su sve mračnije

Nedavna studija objavljena u medicinskom časopisu The Lancet predviđa da bi bakterijska antimikrobna rezistencija mogla direktno da izazove čak 39 miliona smrtnih slučajeva širom sveta u periodu između 2025. i 2050. godine.

Prekomerna upotreba antibiotika kod ljudi, njihova primena u veterini i stočarstvu, loši sanitarni uslovi i zagađenje životne sredine direktno doprinose širenju otpornosti. Bakterije, kao i genetski materijal koji im omogućava da se odupru lekovima, lako prelaze granice između ljudi, životinja i prirode.

Zbog toga istraživači sve više usvajaju takozvani „One Health“ pristup, prepoznajući da se ljudsko zdravlje ne može posmatrati odvojeno od zdravlja životinja i stanja životne sredine.

Kako se boriti protiv ove pretnje?

- Dobra vest je da postoji mnogo različitih načina da se ove bakterije unište, kao i načina da se zaštitimo - ističe prof. Walsh.

Jedno od ključnih oružja su vakcine, jer sprečavanjem infekcija direktno smanjuju i potrebu za prepisivanjem antibiotika. Organizacija World Health Organization procenjuje da bi bolja primena vakcina mogla da smanji globalnu potrošnju antibiotika za impresivnih 2,5 milijardi doza svake godine.

Očuvanje opšteg zdravlja zaista je važno, napominje prof. Walsh, jer se time smanjuje verovatnoća razvoja infekcija koje zahtevaju antibiotsku terapiju, što je posebno važno kod starijih osoba i pacijenata sa oslabljenim imunitetom. Značajnu ulogu igra i naš unutrašnji mikrobiom.

- Bakterije će se boriti protiv drugih bakterija, a ako u svom telu imamo zaista zdrav bakterijski sistem, on nam može pomoći u borbi protiv infekcija. Bakterije su nam neophodne za život. Potrebne su nam u crevima, na koži, u ustima. One su izuzetno važne - dodaje prof. Walsh upozoravajući da prekomerna upotreba antibiotika i dezinfekcionih sredstava može ozbiljno da naruši ovu prirodnu odbranu tela.

Za profesorku Walsh, konačno rešenje se ne svodi samo na puki razvoj novih antibiotika, iako su oni i dalje neophodni. Istraživači i institucije, kaže, moraju da se fokusiraju i na razvoj vakcina, adekvatno prečišćavanje otpadnih voda i načine za poboljšanje zdravlja životinja u čitavom lancu ishrane.

(eKlinika.rs)