Može li posteljica da objasni deo rizika za autizam? Novo istraživanje donosi važan trag

Posteljicu najčešće pominjemo kada govorimo o tome kako beba dobija kiseonik i hranljive materije. Međutim, ona ima još jedan važan zadatak: učestvuje u složenom odnosu između imunskog sistema majke i ploda. Novi rad objavljen u časopisu Science Advances pokazuje da se taj odnos, bar kod miševa, može poremetiti veoma brzo nakon snažnog podsticaja imunskom sistemu majke. Nalaz je zainteresovao istraživače autizma, ali zahteva pažljivo tumačenje.

Šta su istraživači zapravo uradili?

Naučnici su skotnim miševima dali supstancu koja pokreće odbrambeni odgovor sličan odgovoru na virus. Životinje nisu bile zaražene virusom. Zatim su posmatrali embrione, posteljice i plodovu vodu. Kada je imunski sistem aktiviran u određenoj fazi mišje trudnoće, promene su bile vidljive već za 24 sata.

Preporučujemo

Oko 30 odsto izloženih embriona imalo je uočljive poremećaje razvoja, među njima manju telesnu masu i promene u razvoju pojedinih delova tela. Ostali su se u tom trenutku razvijali bez takvih vidljivih promena. U ovom eksperimentu one su zabeležene kod dela muških embriona, a ne kod ženskih. Brojka od 30 odsto odnosi se isključivo na embrione u ovom ogledu i ne predstavlja rizik za ljudsku trudnoću.

Važno je i da se nalaz ne prevede kao „otkriven autizam kod embriona“. Istraživači su merili rane telesne i biološke promene u mišjem modelu koji se koristi za proučavanje neurorazvojnih poremećaja. Iz njih se ne može zaključiti da li bi te životinje kasnije imale ponašanje nalik osobinama iz spektra autizma.

Zašto je pažnju privukla posteljica?

U posteljicama muških embriona kod kojih su uočene promene, istraživači su našli znake upale i oštećenja u delu gde se susreću tkiva majke i ploda. Posebno su se izdvojile ćelije posteljice zvane spongiotrofoblasti. U njima su bili pojačani procesi povezani s upalom, dok su oslabili procesi važni za građu tkiva i stvaranje određenih hormona.

Istovremeno su u plodovoj vodi zabeležene promene u prisustvu imunskih ćelija i molekula upale. Jedan od tih molekula, interleukin 6, pokazao se važnim u eksperimentu: kada su istraživači blokirali njegovo dejstvo, razvojne promene su bile ublažene. To je dokaz o ulozi tog molekula u konkretnom mišjem modelu, a ne preporuka da se u trudnoći kod ljudi blokira interleukin 6.

Zašto su u ovom ogledu bile pogođene samo neke muške jedinke, naučnici još ne znaju. Pretpostavka da se muške i ženske posteljice razlikuju u odgovoru na upalu tek treba dodatno da se proveri.

Šta ovo govori o autizmu kod ljudi?

Autizam je neurorazvojno stanje sa složenim poreklom. U njegovom nastanku učestvuju brojni genetski i drugi činioci; ne postoji jedan uzrok koji bi objasnio sve slučajeve. Ovo istraživanje pruža mogući biološki trag o tome kako upala tokom trudnoće u određenim okolnostima može da utiče na razvoj. Ne dokazuje da infekcija trudnice izaziva autizam, niti da se autizam može predvideti pregledom posteljice.

Takođe, faza mišje trudnoće iz ogleda ne može se jednostavno pretvoriti u „kritičnu nedelju“ ljudske trudnoće. Mišja i ljudska posteljica nisu iste, a odgovor na laboratorijski izazvanu upalu nije isto što i tok stvarne infekcije kod trudnice.

Zato ovaj rad ne daje razlog za strah ili osećaj krivice ženama koje su tokom trudnoće imale temperaturu ili infekciju. Ako se trudnica razboli, najkorisnije je da se javi lekaru radi procene i lečenja koje odgovara njenom stanju. Novo saznanje je važno pre svega za istraživače: pokazuje da se, kada proučavaju rani razvoj, ne zaustave samo na mozgu, već da pažljivo posmatraju i posteljicu.

(eKlinika.rs)