Srce ubrzano kuca čim ustanete, a javlja se i vrtoglavica: Sindrom koji je privukao pažnju naučnika

Godinama je bio nedovoljno prepoznat, a njegovi simptomi često su pripisivani anksioznosti, iscrpljenosti ili drugim zdravstvenim problemima. Međutim, nakon pandemije kovida broj dijagnostikovanih slučajeva sindroma posturalne ortostatske tahikardije (POTS) značajno je porastao. Naučnici sada pokušavaju da otkriju zašto se javlja i kakvu ulogu u njegovom nastanku ima imunski sistem.

Devetnaestogodišnja studentkinja Hana Harding sedela je na predavanju kada je iznenada počela da se trese i obilno znoji. Pogledala je pametni sat i videla da joj je broj otkucaja srca 140 puta u minutu. Prethodno je preležala kovid, a narednih dana počela je da primećuje da joj i najjednostavnije aktivnosti predstavljaju napor. Put do fakulteta, koji je ranije prelazila za 15 minuta, sada je trajao dvostruko duže jer je morala da zastaje i odmara se. Uz izražen umor pojavili su se problemi sa koncentracijom, nedostatak apetita i otežano podnošenje fizičkog napora.

Nekoliko meseci kasnije saznala je da ima sindrom posturalne ortostatske tahikardije, poznat kao POTS.

Njena priča, koju je objavio medicinski portal Medscape, ukazuje na problem sa kojim se suočava sve veći broj pacijenata.

Šta je POTS i zašto srce naglo ubrzava kada ustanemo?

POTS je poremećaj regulacije autonomnog nervnog sistema, koji kontroliše funkcije organizma kao što su rad srca, krvni pritisak i varenje. Kada zdrava osoba ustane, deo krvi se pod uticajem gravitacije privremeno zadržava u nogama i donjem delu tela. Organizam tada automatski prilagođava rad srca i krvnih sudova kako bi održao odgovarajući protok krvi.

Kod osoba sa POTS-om ovaj mehanizam ne funkcioniše na uobičajen način. Zbog toga se pri prelasku iz ležećeg u uspravan položaj javlja izrazito ubrzanje srčanog rada, često praćeno vrtoglavicom, slabošću, lupanjem srca i osećajem da će osoba izgubiti svest.

Kod odraslih se jedan od dijagnostičkih kriterijuma odnosi na povećanje srčane frekvencije za najmanje 30 otkucaja u minutu tokom prvih deset minuta stajanja, bez značajnog pada krvnog pritiska. Kod adolescenata prag je viši.

Međutim, ubrzan puls pri ustajanju sam po sebi nije dovoljan za dijagnozu POTS-a. Potrebno je da postoje karakteristični, dugotrajniji simptomi i da se isključe drugi mogući uzroci.

Posle pandemije broj dijagnoza značajno porastao

U istraživanju koje je obuhvatilo podatke iz više od 65 miliona medicinskih kartona, naučnici su zabeležili porast broja evidentiranih slučajeva POTS-a nakon početka pandemije. Prema rezultatima, prosečan mesečni broj registrovanih slučajeva povećao se sa približno 430 pre pandemije na 990 nakon njenog početka, što predstavlja porast od oko 130 odsto.

Istraživači smatraju da je infekcija virusom SARS-CoV-2 verovatno doprinela ovom trendu, ali upozoravaju da deo porasta može biti posledica boljeg prepoznavanja sindroma i češćeg postavljanja dijagnoze. POTS se može javiti nakon različitih virusnih infekcija, a ne samo nakon kovida.

Zašto se POTS češće prepoznaje kod mladih žena?

Sindrom se naročito često dijagnostikuje kod mlađih žena, iako se može javiti kod osoba oba pola i različitog životnog doba. Naučnici još nemaju konačan odgovor zbog čega je tako.

Među mogućim objašnjenjima razmatraju se uticaj polnih hormona, razlike u regulaciji krvnih sudova i zapremine krvi, kao i specifičnosti imunskog odgovora. Stručnjaci upozoravaju i na to da su simptomi nekih pacijenata ranije bili pogrešno tumačeni kao posledica psiholoških problema, što je moglo da odloži postavljanje dijagnoze.

Kakva je veza između dugotrajnih tegoba nakon kovida i POTS-a?

Veliki broj osoba koje imaju dugotrajne tegobe nakon kovida prijavljuje simptome slične onima koji se javljaju kod POTS-a.

To uključuje ubrzan rad srca, vrtoglavicu, izražen umor, takozvanu moždanu maglu, probleme sa varenjem i nepodnošenje toplote. U jednom manjem istraživanju, objavljenom u časopisu Journal of the American Heart Association, 62,5 odsto ispitanika sa dugotrajnim kovidom ispunjavalo je dijagnostičke kriterijume za POTS.

Ipak, zbog malog broja učesnika ovaj nalaz ne može se primeniti na sve osobe sa dugotrajnim kovidom. Važno je i da se ova dva stanja ne poistovećuju. POTS može biti jedna od manifestacija dugotrajnog kovida, ali ne razvijaju svi pacijenti sa postkovid simptomima ovaj sindrom.

Da li imunski sistem ima ulogu u nastanku bolesti?

Jedno od najzanimljivijih pitanja kojima se naučnici trenutno bave jeste mogućnost da kod dela pacijenata POTS ima autoimunu komponentu.

U istraživanju sprovedenom na 55 pacijenata sa POTS-om, koji su prijavili prethodnu virusnu infekciju, kod velikog procenta ispitanika otkrivena su povišena antitela usmerena na alfa-1 adrenergičke receptore.

Ovi receptori učestvuju u regulaciji sužavanja krvnih sudova i održavanju krvnog pritiska. Nalazi su podstakli pretpostavku da kod pojedinih pacijenata imunski odgovor nakon infekcije može doprineti poremećaju regulacije autonomnog nervnog sistema.

Međutim, prisustvo ovih antitela ne dokazuje da su ona uzrok bolesti. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo kakvu ulogu imaju i da li bi terapije usmerene na imunski sistem mogle pomoći određenim pacijentima.

Kada se treba javiti lekaru?

Povremeno ubrzanje pulsa pri ustajanju ne znači automatski da osoba ima POTS. Ipak, ako se pri ustajanju redovno javljaju izraženo lupanje srca, vrtoglavica, slabost ili osećaj nesvestice, posebno ako simptomi ometaju svakodnevne aktivnosti, potrebno je obratiti se lekaru. Slične tegobe mogu izazvati dehidratacija, anemija, poremećaji srčanog ritma, bolesti štitaste žlezde i druga stanja.

Zato je važno da se uzrok utvrdi odgovarajućim pregledom, a ne samo praćenjem pulsa na pametnom satu.

(eKlinika.rs)