Veštačka inteligencija umesto terapeuta: Polovina ljudi u teškoj psihičkoj krizi pomoć traži od četbota

Gotovo svaki treći anketirani odrasli građanin, koji koristi alate generativne veštačke inteligencije (AI), naveo je da je tražio emocionalnu podršku, savete za prevazilaženje problema ili pomoć u vezi sa mentalnim zdravljem od platformi kao što su ChatGPT i Gemini. Ali, među korisnicima koji doživljavaju teške psihičke tegobe, taj udeo raste na gotovo svakog drugog, pokazala je nova studija istraživača sa Tel-Hai University of Kiryat Shmona in the Galilee.

Kakve veze ima psihološka patnja sa upotrebom veštačke inteligencije

Studija, objavljena u časopisu Cyberpsychology, Behavior, and Social Networking, istraživala je kako stilovi afektivne vezanosti ili privrženosti i psihološka patnja imaju veze sa upotrebom generativne veštačke inteligencije opšte namene za podršku u mentalnom zdravlju.

Preporučujemo

Predvođeni dr Dorit Hadar Shoval sa School of Psychology pri Tel-Hai University of Kiryat Shmona in the Galilee, zajedno sa Elad Refoua sa Bar-Ilan University, istraživači su anketirali 584 odrasle osobe u Izraelu, starosti od 18 do 70 godina, koje su koristile alat generativne veštačke inteligencije opšte namene kao što je ChatGPT barem jednom tokom prethodne godine.

Učesnici su regrutovani u novembru 2025. godine putem onlajn panela, a podaci opisuju ovaj uzorak, a ne opštu populaciju. Sveukupno, 29,3 odsto ispitanika navelo je da je koristilo AI barem jednom za emocionalnu podršku, savete za prevazilaženje poteškoća ili pomoć u vezi sa mentalnim zdravljem. Među učesnicima sa teškim nivoima psihološke patnje, 47 procenata prijavilo je takvu upotrebu.

Efekti AI u periodu emocionalne ranjivosti 

Nalazi studije pokazuju da je psihološka patnja psihološka varijabla koja je u najsnažnijoj vezi sa obraćanjem veštačkoj inteligenciji za podršku. Mlađi učesnici i žene su takođe u znatno većoj meri prijavljivali korišćenje AI u vezi mentalnog zdravlja.

- Naši nalazi pokazuju da se mnogi ljudi, a posebno oni koji doživljavaju ozbiljnu patnju, obraćaju sistemima generativne veštačke inteligencije za emocionalnu podršku i vođenje. Ovi alati nude trenutnu, pristupačnu i interakciju bez osuđivanja, ali oni nisu dizajnirani da funkcionišu kao pružaoci usluga mentalnog zdravlja. Visok nivo upotrebe među osobama u stanju patnje naglašava hitnu potrebu da se bolje razumeju i moguće koristi i potencijalni rizici oslanjanja na veštačku inteligenciju tokom perioda emocionalne ranjivosti -  izjavila je dr Shoval.

Dr Hadar Shoval je primetila da su osobe sa višim nivoom anksiozne vezanosti bile sklonije da traže podršku za mentalno zdravlje od AI alata. Međutim, kada se u obzir uzela psihološka patnja, anksiozna vezanost više nije bila značajan prediktor. Ta dva faktora su usko povezana i studija ne može da utvrdi šta nastupa prvo.

Bez kliničkog mandata i bezbednosnih protokola

Autori studije napominju da generativna veštačka inteligencija sve više funkcioniše kao vid neformalnog traženja pomoći posredstvom AI. Za razliku od stručnjaka za mentalno zdravlje ili namenskih digitalnih terapijskih alata, komercijalni AI sistemi nemaju klinički mandat niti uspostavljene zaštitne mehanizme za upravljanje psihološkim krizama.

Studija ne procenjuje da li su ove interakcije sa veštačkom inteligencijom bile korisne ili štetne, niti utvrđuje da li su korisnici zamenili stručnu pomoć veštačkom inteligencijom. Ipak, istraživači ističu da široka upotreba ovih alata od strane ranjivih pojedinaca zahteva veću pažnju kliničara, istraživača i donosilaca odluka.

- Razumevanje digitalnih obrazaca traženja pomoći kod pacijenata postaje važan deo savremene brige o mentalnom zdravlju. Buduća istraživanja bi trebalo da se fokusiraju na bezbednost, kvalitet odgovora u kriznim situacijama i pitanje da li AI služi kao dopuna stručnoj pomoći ili je, u nekim slučajevima, zamenjuje - rekla je Hadar Shoval.

Autori naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se razumelo kako ljudi koriste AI u stvarnim emocionalnim okolnostima.

(eKlinika.rs)