Da li će veštačka inteligencija zameniti lekare: Ne, naprotiv - mogla bi da poveća potrebu za njihovim radom

Što više medicinskih zadataka veštačka inteligencija bude preuzimala, zdravstvena zaštita mogla bi da postane dostupnija većem broju ljudi. To, međutim, ne znači da će potreba za lekarima nestati. Njihova procena, odgovornost i podrška pacijentima mogli bi da dobiju još veći značaj.

Obrt: AI zapravo "radi" za lekare?

Da li će veštačka inteligencija zameniti lekare jedno je od pitanja koja najčešće prate njen razvoj u medicini. Međutim, postoji i druga mogućnost: umesto da smanji potrebu za zdravstvenim radnicima, ova tehnologija mogla bi da proširi obim njihovog posla i omogući da više ljudi dobije potrebnu negu.

Preporučujemo

Takvo viđenje iznosi dr Dhruv Khullar, lekar i istraživač zdravstvene politike iz Weill Cornell Medicine u Njujorku, u stručnom osvrtu „Artificial Intelligence and the Future of the Clinical Workforce“, objavljenom u časopisu The New England Journal of Medicine.

Njegova poruka nije da će svako radno mesto ostati isto. Veštačka inteligencija mogla bi da preuzme pojedine zadatke, ali automatizacija zadataka ne znači nužno da će čitava profesija postati suvišna.

Zašto veća efikasnost može da poveća potrebu za lečenjem?

Khullar ovo objašnjava pomoću ekonomskog pojma poznatog kao Dževonsov paradoks.

Britanski ekonomista Vilijam Stenli Dževons primetio je u 19. veku da efikasnije parne mašine nisu dovele do manje ukupne potrošnje uglja. Pošto je njihova upotreba postala isplativija, koristile su se na sve više mesta, pa je potrošnja porasla.

Sličan obrazac može da se pojavi i u zdravstvu. Kada su operacije katarakte i ugradnje veštačkih zglobova postale bezbednije i efikasnije, veći broj pacijenata mogao je da dobije takvo lečenje. Prema Khullarovom tumačenju, veštačka inteligencija mogla bi da ima sličan efekat: ako pojedine usluge postanu dostupnije i zahtevaju manje vremena, više ljudi moglo bi da ih koristi. To je mogući pravac razvoja, a ne garancija da će svaka primena ove tehnologije povećati broj zdravstvenih radnika.

Količina posla u medicini nije unapred određena

Pretpostavka da će svaki zadatak koji računar preuzme automatski značiti manje posla za lekara zanemaruje promene koje tehnologija donosi. Nove mogućnosti mogu da stvore nove načine lečenja, praćenja pacijenata i prevencije. Mogu da otvore i prostor za usluge koje zdravstveni sistem danas teško pruža velikom broju ljudi.

Upravo tu dr Nitzan Anav, koja vodi oblast medicine dugovečnosti u izraelskoj zdravstvenoj organizaciji Maccabi Healthcare Services, vidi važnu priliku.

Kako veštačka inteligencija može da pomogne u prevenciji?

Cilj medicine dugovečnosti nije samo da ljudi žive duže, već i da što više godina provedu u dobrom zdravlju, uz očuvanu samostalnost. Da bi lekar prilagodio preventivne mere jednoj osobi, potrebno je da sagleda njenu istoriju bolesti, terapiju, laboratorijske nalaze, krvni pritisak, san, fizičku aktivnost, vakcinaciju i preporučene preventivne preglede. Za takav pristup potrebno je vreme, koje je u zdravstvenom sistemu često ograničeno.

Prema viđenju dr Anav, veštačka inteligencija mogla bi da pomogne tako što bi pregledala medicinsku dokumentaciju, prepoznala propuštene preventivne mere i izdvojila podatke koji zahtevaju pažnju lekara.

Na primer, sistem bi mogao da upozori da je vreme za određeni pregled ili da ukaže na promene u nalazima koje treba dodatno proceniti. Lekar bi zatim, zajedno sa pacijentom, odlučio šta ima smisla da se preduzme. Takav pristup mogao bi da omogući da personalizovana prevencija postane dostupna većem broju ljudi.

Zašto procena lekara ostaje ključna?

Medicina podrazumeva mnogo više od obrade podataka. Lekar treba da razume okolnosti u kojima pacijent živi, prepozna grešku u preporuci algoritma i proceni da li određena smernica odgovara konkretnoj osobi.

Khullar se zato poziva i na ekonomsku „teoriju O-prstena“. Naziv potiče od zaptivnog prstena čiji je kvar doveo do katastrofe svemirskog šatla Čelendžer. Suština je da u složenom sistemu greška u samo jednom koraku može da ugrozi ceo rezultat.

U medicini su tumačenje nalaza, izbor terapije, razgovor sa pacijentom i praćenje lečenja međusobno povezani. Čak i kada računar dobro obavi jedan deo posla, konačan ishod zavisi i od ostalih koraka. Što tehnologija bude uspešnija u obradi podataka, ljudska procena u preostalim zadacima mogla bi da postane još važnija.

Pacijentu je potrebna podrška da promeni navike

Informacija o tome šta bi trebalo da radimo često nije dovoljna da promenimo ponašanje. Mnogi ljudi znaju koliko su san, ishrana i fizička aktivnost važni, ali im je potrebna podrška da preporuke uključe u svakodnevni život.

Dr Anav opisuje mogući model u kojem bi veštačka inteligencija slala podsetnike i pomagala u svakodnevnom praćenju plana, dok bi zdravstveni radnici pružali podršku, gradili poverenje i prilagođavali ciljeve potrebama pacijenta. Lekar bi imao zadatak da sagleda celinu: da proceni kako se preporuke uklapaju sa terapijom, prepozna simptome bolesti i preuzme odgovornost za medicinske odluke.

Umor, na primer, ne mora da znači da pacijentu nedostaje motivacija za fizičku aktivnost. Može da bude znak zdravstvenog problema koji zahteva pregled.

Budućnost medicine ne zavisi samo od uštede vremena

Iz ove perspektive, uspeh veštačke inteligencije ne bi trebalo da se meri samo brojem sati koje je uštedela lekarima. Važna pitanja su i koliko pacijenata može ranije da dobije pomoć, koliko preventivnih mera može da se sprovede i da li zdravstveni radnici imaju više vremena za razgovor i složene odluke.

Veštačka inteligencija verovatno će promeniti deo poslova koje lekari danas obavljaju. Mogućnost koju autori razmatraju jeste da im istovremeno pomogne da dopru do više ljudi i pruže potpuniju zdravstvenu zaštitu.

(eKlinika.rs)