Odeća vas steže, a niste se ugojili? Ovo mogu da budu prvi znaci bolesti koja se često kasno prepoznaje

Osećaj težine u ruci ili nozi, zategnuta koža i odeća koja odjednom steže mogu da budu prvi znaci limfedema. Iako ovo hronično stanje nema konačno izlečenje, odgovarajuća terapija može da smanji otok, ublaži tegobe i olakša svakodnevne aktivnosti.

Kako nastaje limfedem i zašto tkivo postaje tvrđe

Limfni sistem prikuplja višak tečnosti iz tkiva i vraća ga u krvotok, a istovremeno učestvuje u odbrani organizma od infekcija. Kada limfni sudovi ne uspevaju da obave taj zadatak, tečnost se zadržava između ćelija. Tako nastaje limfedem, otok koji najčešće zahvata ruku ili nogu, ali može da se pojavi i na drugim delovima tela.

Preporučujemo

Zadržana tečnost sadrži proteine, a njeno dugotrajno nakupljanje podstiče zapaljenske promene. Vremenom tkivo može da postane čvršće, dok koža postaje deblja i manje elastična. Zbog toga limfedem nije samo promena izgleda, već stanje koje može da ograniči pokretljivost i poveća sklonost ka infekcijama.

Kod nekih ljudi problem nastaje zbog urođenih ili naslednih poremećaja razvoja limfnih sudova. Kod drugih se pojavljuje posle operacije, zračenja, infekcije ili zbog tumora koji ometa protok limfe. Nakon lečenja raka, prvi simptomi mogu da se jave ubrzo, ali i godinama kasnije.

Prvi znak nije uvek veliki otok

Limfedem ponekad počinje osećajem punoće ili težine, iako razlika u obimu ekstremiteta još nije upadljiva. Prsten, rukav ili obuća mogu da postanu tesni bez očiglednog razloga. Neki ljudi najpre primete zatezanje kože, slabiju pokretljivost ili nelagodnost tokom uobičajenih aktivnosti. Otok u početku može da bude mekan i da se smanji nakon odmora i podizanja ekstremiteta. Kako stanje napreduje, tkivo često postaje tvrđe, a otok uporniji. Zato privremeno poboljšanje ne znači da je uzrok nestao niti da pregled više nije potreban.

Posebnu pažnju zaslužuju promene na strani tela na kojoj su limfni čvorovi uklonjeni ili je sprovedeno zračenje. Rizik je veći i kod osoba sa gojaznošću, kao i nakon pojedinih infekcija i oštećenja limfnih puteva. Rano prepoznavanje simptoma omogućava da terapija počne dok se otok lakše kontroliše.

Zašto svaki otok zahteva proveru uzroka

Otečena ruka ili noga ne znače automatski da osoba ima limfedem. Slične promene mogu da nastanu zbog venske tromboze, infekcije ili drugih poremećaja koji zahtevaju drugačije lečenje. Lekar zato procenjuje kada je otok počeo, kako se menja i da li ga prate bol, crvenilo ili druge tegobe.

Pregled obuhvata procenu kože i tkiva, merenje obima ili zapremine ekstremiteta i razgovor o prethodnim bolestima i terapijama. Ultrazvuk može da pomogne da se otkrije krvni ugrušak ili drugi problem sa cirkulacijom. Kada je potrebno dodatno ispitivanje limfnog sistema, lekar može da zatraži magnetnu rezonancu ili limfoscintigrafiju, koja prati kretanje obeleživača kroz limfne puteve.

Procena stadijuma pomaže da se odredi odgovarajući plan terapije. Čak i blaži limfedem zahteva praćenje i savet o merama koje sprečavaju pogoršanje. Naglo nastao ili brzo rastući otok traži pregled bez odlaganja, posebno ako je praćen bolom ili promenom boje kože.

Kompresija i pažljivo dozirano vežbanje čine osnovu terapije

Lečenje obično povezuje kompresiju, negu kože, prilagođene vežbe i, prema proceni stručnjaka, manuelnu limfnu drenažu. Kompresivni rukav, čarapa ili zavoji pomažu da se tečnost manje nakuplja i da se postignuto smanjenje otoka održi. Veličinu pomagala, jačinu pritiska i način primene treba da odredi obučeno zdravstveno osoblje. Kretanje aktivira mišiće i tako podržava odvođenje tečnosti, ali opterećenje treba da raste postepeno.

Randomizovana klinička studija koju su Kathryn H. Schmitz i saradnici objavili 2009. godine u časopisu The New England Journal of Medicine obuhvatila je 141 ženu sa stabilnim limfedemom ruke nakon lečenja raka dojke. Kod dela ispitanica postepeno vežbanje sa opterećenjem nije značajno povećalo otok. Učesnice koje su vežbale imale su manje pogoršanja i blaže simptome, uz veću mišićnu snagu.

Ovi rezultati podržavaju individualno prilagođen program, uz stručno vođenje i pravilnu primenu propisane kompresije. Održavanje zdrave telesne mase takođe je važno, a kod osoba sa viškom kilograma mršavljenje može da doprinese poboljšanju. Kod odabranih pacijenata razmatraju se hirurški postupci, ali ni operacija ne znači da praćenje i druge mere više nisu potrebni.

Diuretici nisu rutinsko rešenje, a infekcija ne sme da čeka

Lekovi koji podstiču mokrenje nisu standardna terapija za limfedem, jer ne rešavaju poremećaj limfne drenaže. Njihova primena bez lekarskog nadzora može da dovede do dehidratacije, pada krvnog pritiska i poremećaja elektrolita. Lekar ipak može da ih propiše zbog druge bolesti koja doprinosi oticanju, pa terapiju ne treba da uvodimo niti prekidamo samostalno.

Svakodnevna nega kože važna je zato što oštećenja predstavljaju mogući ulaz za bakterije. Elizabeth Webb i saradnici objavili su 2020. godine u časopisu The New England Journal of Medicine randomizovanu kliničku studiju koja je kod osoba sa hroničnim otokom nogu i ponavljanim bakterijskim infekcijama kože pokazala korist od kompresivne terapije

Kožu treba redovno da čistimo, pažljivo sušimo i negujemo kako bismo smanjili pojavu pukotina. Crvenilo koje se širi, toplija koža, nov bol i povišena temperatura mogu da ukazuju na bakterijsku infekciju i zahtevaju da se odmah javimo lekaru. Ako se uz nagli otok pojave otežano disanje ili bol u grudima, potrebna je hitna medicinska pomoć.

(eKlinika.rs)