Ne prepoznajete sebe u poslednje vreme? Ovih 6 promena u ponašanju mogu da otkriju da ste pod velikim stresom

Stres se ne ispoljava samo kroz glavobolju, napetost mišića ili nesanicu, već može da promeni raspoloženje, ponašanje i odnose sa drugima. Kada briga, tuga ili razdražljivost postanu uporni i remete svakodnevni život, važno je da potražimo podršku.

Dugotrajan stres može da doprinese depresivnim simptomima

Stres je prirodna reakcija na izazove, ali dugotrajno opterećenje može da naruši emocionalno zdravlje. Kod nekih ljudi pojavljuju se tuga, osećaj bespomoćnosti i gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije prijale. Ipak, povremeno neraspoloženje nije isto što i depresivni poremećaj.

Preporučujemo

Naučni tad objavljen u časopisu Current Directions in Psychological Science opisuje kako stresni događaji i načini na koje na njih reagujemo mogu da doprinesu nastanku i održavanju depresije. U tom procesu učestvuju psihološki i biološki mehanizmi koji međusobno deluju. Zato vezu između stresa i depresije nije opravdano svesti samo na kortizol ili serotonin.

Ako loše raspoloženje traje i otežava svakodnevno funkcionisanje, važan je razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje. Lečenje može da obuhvati psihoterapiju i lekove, u zavisnosti od procene. Podrška bliskih ljudi, kretanje i redovan san mogu da pomognu, ali ne zamenjuju potrebno lečenje.

Anksioznost i stalna zabrinutost otežavaju opuštanje

Prekomerni stres može da prati osećaj da će se nešto loše dogoditi, čak i kada nema neposredne opasnosti. Osoba teško prekida zabrinjavajuće misli, oseća unutrašnji nemir i ne uspeva da se opusti. Povremena anksioznost je uobičajena, dok uporne tegobe koje remete život zahtevaju procenu. Stres i anksioznost mogu međusobno da se pojačavaju. Ubrzan rad srca, znojenje ili napetost nekoga dodatno uplaše, pa pažnju sve više usmerava na telesne senzacije. Tako može da nastane krug u kojem zabrinutost pojačava simptome, a simptomi povećavaju strah.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da stresne situacije mogu da pokrenu ili pogoršaju anksiozne i depresivne tegobe. Kada simptomi postanu uporni i utiču na posao, školovanje ili odnose, potrebna je stručna pomoć. Psihoterapija i, kada lekar proceni da su potrebni, lekovi predstavljaju mogućnosti lečenja.

Razdražljivost i promene raspoloženja mogu da prate preopterećenost

Kada smo pod pritiskom, sitne neprijatnosti mogu da izazovu burniju reakciju nego inače. Lakše planemo, teže podnosimo čekanje i češće ulazimo u rasprave. Razdražljivost može da prati stres, ali sama po sebi ne otkriva njegov uzrok.

Tokom napornih perioda raspoloženje može da se menja između zabrinutosti, ljutnje, tuge i iscrpljenosti. Nedovoljno sna može dodatno da oteža kontrolu emocionalnih reakcija. Takve promene ne znače automatski da osoba ima poremećaj raspoloženja.

Kratka pauza pre odgovora, sporije disanje i razgovor kada se napetost smanji mogu da olakšaju konfliktne situacije. Korisno je da prepoznamo okolnosti u kojima najčešće gubimo strpljenje i razmotrimo šta možemo da promenimo. Ako su promene raspoloženja izrazite, dugotrajne ili narušavaju odnose, treba da razgovaramo sa stručnjakom.

Slabija koncentracija i zaboravnost nisu uvek znak bolesti

Pod stresom možemo teže da pratimo razgovor, završimo zadatak ili zapamtimo novu informaciju. Kada pažnju stalno okupiraju brige, manje mentalnog prostora ostaje za druge obaveze. Ovakve teškoće mogu da budu prolazne, ali ne treba svaku zaboravnost pripisivati stresu.

Studija objavljena 2023. godine u časopisu JAMA Network Open obuhvatila je 24.448 odraslih osoba uzrasta od 45 godina naviše. Viši doživljeni stres bio je povezan sa većom verovatnoćom kognitivnih teškoća. Pošto je reč o opservacionom istraživanju, nalaz ne dokazuje da je stres njihov neposredni uzrok. Redovan san, pauze i obavljanje jednog zadatka u datom trenutku mogu da olakšaju koncentraciju.

Beleške i jednostavan raspored pomažu da obaveze manje opterećuju pamćenje. Ako se teškoće pogoršavaju ili ometaju uobičajene aktivnosti, potreban je pregled.

Smanjen libido i ponavljajuće radnje zaslužuju pažnju

Dugotrajan stres kod nekih osoba smanjuje želju za seksualnim odnosima i bliskošću. Umor, zabrinutost, problemi u odnosu i hormonske promene mogu da doprinesu tome. Smanjen libido ipak nije specifičan znak stresa, jer može da prati različita zdravstvena stanja ili upotrebu određenih lekova.

Otvoren razgovor sa partnerom i bliskost bez pritiska da mora da dođe do odnosa mogu da pomognu. Ako promena traje ili izaziva uznemirenost, razgovor sa lekarom pomaže da se razjasne mogući uzroci. Kod nekih ljudi napetost prati i pojačana potreba za ponavljajućim radnjama, poput proveravanja brave ili preteranog pranja ruku.

Pregledni rad objavljen u časopisu Neuropsychology Review opisuje kompulzivno ponašanje kao ponavljanje radnji uz osećaj da osoba mora da ih izvrši, iako nisu u skladu sa njenim ciljevima. Takve radnje nisu isto što i obične navike, niti same po sebi potvrđuju opsesivno-kompulzivni poremećaj. Ako oduzimaju mnogo vremena, izazivaju patnju ili remete svakodnevicu, potrebna je stručna procena.

Kako da smanjimo stres i prepoznamo kada nam treba pomoć

Prvi korak je da prepoznamo izvore pritiska i procenimo na koje možemo da utičemo. Pomažu realniji raspored, granice u obavezama i vreme za odmor. Redovna fizička aktivnost, dovoljno sna i kontakt sa bliskim ljudima spadaju među mere koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija. Vežbe opuštanja, meditacija, joga ili boravak u prirodi nekim ljudima olakšavaju napetost. Važno je da izaberemo aktivnosti koje nam prijaju i koje možemo redovno da praktikujemo. Alkohol, duvan i druge supstance nisu pouzdan način da regulišemo stres i mogu da stvore dodatne probleme.

Stručnu pomoć treba da potražimo kada simptomi traju, pojačavaju se ili ometaju san, posao i odnose sa drugima. Psiholog, psihijatar ili izabrani lekar mogu da pomognu da se razjasni da li je reč o reakciji na stres ili drugom problemu. Plan podrške i lečenja prilagođava se simptomima, njihovom trajanju i potrebama osobe.

(eKlinika.rs)