Pio je 13 čaša vode dnevno tokom nedelju dana: šta je primetio kod raspoloženja i energije

Više svežine, manje tromosti i bolje raspoloženje - tako je novinar Adam Ingland opisao nedelju tokom koje je svakodnevno pio oko tri litra vode. Njegovo iskustvo pokazuje kako može da izgleda promena jedne navike, ali ne dokazuje da će ista količina vode svima poboljšati mentalno zdravlje.

Zdrave smernice za unos vode

Ingland, autor portala Verywell Mind, priznao je da ranijenije obraćao mnogo pažnje na hidrataciju. Vodu je pio tokom treninga i povremeno kod kuće, ali nije imao naviku da je redovno uzima tokom dana. Zato je odlučio da sedam dana prati unos i svakodnevno popije 13 čaša vode srednje veličine, odnosno približno 3,1 litar.

Preporučujemo

Važno je, međutim, razjasniti preporuku kojom se vodio. Okvirne količine od oko 13 čaša za muškarce i devet za žene odnose se na ukupan unos tečnosti iz napitaka, uključujući vodu, a ne na toliku količinu obične vode uz kafeu čaj i druga pića (izbegavati alkohol i gazirano). To su opšte smernice za zdrave odrasle osobe, a ne obavezni dnevni ciljevi za svakog pojedinca.

Prva dva dana: stvaranje nove navike

Eksperiment je počeo u subotu, kada se autor probudio žedan i blago mamuran posle prethodne večeri. Pre prve kafe popio je vodu, a zatim nastavio da je uzima dok se spremao za izlazak i obavljao obaveze. Kada je sa partnerkom napravio pauzu u gradu, izabrao je vodu umesto toplog napitka ili gaziranog pića.

Kod kuće je uveo jednostavno pravilo: svaki put kada uđe u kuhinju, sipaće sebi čašu vode. Prvog dana nije primetio posebne promene u tome kako se oseća, ali mu je ispunjen cilj doneo zadovoljstvo. Već narednog dana počeo je da povezuje pijenje vode sa obrocima, odlaskom u kupovinu i treningom.

Treći i četvrti dan: manje tromosti i bez uobičajene glavobolje

U ponedeljak je primetio da je manje mrzovoljan nego što je obično na početku radne nedelje. Pošto radi od kuće, bilo mu je lako da drži čašu na stolu i redovno je dopunjava. Zapazio je i da mu je mokraća svetlija nego ranije, što je povezao sa povećanim unosom tečnosti.

Narednog dana opisao je osećaj veće mentalne i fizičke svežine, uz manje tromosti. Primetio je i da do tada te nedelje nije imao glavobolju kakva mu se povremeno javljala na kraju radnog dana. Ipak, iz ovakvog ličnog zapažanja ne može se zaključiti da je voda bila jedini razlog promene, niti da su prethodne glavobolje nastajale zbog nedovoljne hidratacije.

Peti dan: bolje raspoloženje, ali i praktične neprijatnosti

Sreda je bila ispunjena treningom, obavezama u gradu i odlaskom kod terapeuta. Tokom razgovora Ingland je rekao da se psihički oseća bolje nego prethodnih nedelja, iako to u tom trenutku nije povezao sa novom navikom. Tek naknadno se zapitao da li je redovnije pijenje vode možda doprinelo tom osećaju.

Istog dana, tokom toplog vremena i duže pauze između napitaka, osetio je da mu se javlja glavobolja. Uveče je uz obrok ponovo izabrao vodu umesto piva ili gaziranog pića, ali je tokom bioskopske projekcije morao češće da odlazi u toalet. To mu je pokazalo da veći unos tečnosti ima i sasvim praktične posledice koje mogu da remete dnevne aktivnosti.

Šesti i sedmi dan: voda postaje deo svakodnevice

Pred kraj nedelje više nije morao stalno da se podseća da pije vodu. Čaša na radnom stolu postala je deo rutine, a primetio je i da ređe poseže za grickalicama. To je bilo njegovo lično zapažanje, koje samo po sebi ne pokazuje da veći unos vode pouzdano smanjuje potrebu za hranom.

Do petka mu je nova navika delovala prirodnije, iako mu je zadatu količinu povremeno bilo naporno da popije. Ukupan utisak bio je da se oseća svežije i da je bolje raspoložen. Kao glavnu prednost izdvojio je jednostavnost promene, za koju mu nisu bili potrebni posebna oprema ili skupi proizvodi.

Da li više vode znači i bolje mentalno zdravlje

Ovaj sedmodnevni pokušaj predstavlja lično iskustvo, a ne naučno istraživanje. Autor nije mogao da odvoji uticaj vode od drugih okolnosti, kao što su san, fizička aktivnost, terapija, druženje ili zamena pojedinih napitaka vodom. I zadovoljstvo zbog doslednog sprovođenja nove navike moglo je da utiče na njegov doživljaj nedelje.

Bolje raspoloženje tokom eksperimenta zato ne treba tumačiti kao dokaz da tri litra vode dnevno leče psihičke tegobe. Redovna hidratacija jeste deo brige o zdravlju, ali dodatna voda nije zamena za stručnu pomoć kod uporne anksioznosti, depresivnosti ili drugih problema. Cilj je zadovoljiti potrebe organizma, a ne pretpostaviti da veća količina automatski donosi veću korist.

Koliko tečnosti nam je zaista potrebno

Potrebe zavise od telesne građe, fizičke aktivnosti, vremenskih uslova i zdravstvenog stanja. Kao orijentir za zdrave odrasle osobe često se navodi oko 3,7 litara ukupne vode dnevno za muškarce i 2,7 litara za žene, računajući i vodu iz hrane. Deo koji dolazi iz napitaka okvirno iznosi oko tri litra za muškarce i nešto više od dva litra za žene, ali pojedincima može biti potrebno manje ili više.

Potrebe mogu da porastu tokom znojenja, fizičkog napora, vrućine, trudnoće i dojenja. S druge strane, kod pojedinih srčanih i bubrežnih bolesti količina tečnosti mora da bude prilagođena medicinskim preporukama. Zbog toga osobe kojima je lekar već odredio ograničenje unosa ne treba samostalno da preuzimaju ovakve izazove.

Može li previše vode da bude opasno

Preterano pijenje vode može da dovede do hiponatrijemije, odnosno opasnog pada koncentracije natrijuma u krvi. To se može dogoditi kada organizam ne uspeva da izbaci višak unete vode, a ozbiljni slučajevi mogu da ugroze život. Zbog toga nije opravdano forsirati velike količine samo da bi se dostigao unapred određen broj čaša.

Ne postoji jedna količina koja predstavlja bezbednu granicu za sve ljude u svim okolnostima. Važni su brzina unosa, zdravstveno stanje i sposobnost organizma da izluči višak tečnosti. Broj iz tuđeg iskustva zato ne treba pretvarati u ličnu obavezu.

Kako da voda lakše postane deo rutine

Ako često zaboravljate da pijete, držite čašu ili flašicu na mestu gde radite i uzimajte vodu uz obroke i između njih. Nekima pomaže i flašica koju nose kada izlaze iz kuće. Ukus možete da promenite dodatkom limuna, krastavca ili nane, ako vam tako više prija.

Najkorisnija poruka ovog iskustva jeste da jednostavna rutina može da olakša redovan unos tečnosti. Ipak, cilj nije da svi popiju 13 čaša vode, već da unos prilagode sopstvenim potrebama. Tuđe iskustvo može da bude podsticaj da obratimo pažnju na navike, ali ne i univerzalni recept za bolje raspoloženje.

(eKlinika.rs)