Migrena nije obična glavobolja: Kako prepoznati faze napada i šta ih najčešće pokreće

Glavobolja je jedan od najčešćih zdravstvenih problema savremenog čoveka. Procene govore da pogađa svakog sedmog odraslog čoveka u svetu, bez obzira na godine i pol. Može se javiti povremeno, svakodnevno, pa čak i više puta u toku dana, a bol može zahvatiti različite delove glave. Medicina danas prepoznaje više od 150 različitih tipova glavobolja, a njihovi okidači su brojni i raznovrsni – od fizičkog i psihičkog stresa, hormonskih promena i lekova, do onoga što svakodnevno unosimo hranom i pićem.

Za mnoge ljude upravo određene namirnice i napici predstavljaju tihi okidač koji može pokrenuti napad glavobolje ili migrene. Razumevanje tih veza često je prvi i najvažniji korak ka boljoj kontroli simptoma i kvalitetnijem životu.

Koje vrste glavobolja postoje

Glavobolje se u osnovi dele na primarne i sekundarne. Primarne nastaju same po sebi, dok su sekundarne posledica nekog drugog zdravstvenog problema ili spoljašnjeg faktora.

Tenziona glavobolja

Najčešći oblik glavobolje uopšte, koji pogađa i do 40 odsto ljudi širom sveta. Može biti epizodna ili hronična, a često se opisuje kao tup, stežući bol, kao da je glava u obruču. Stres, napetost mišića vrata i ramena, ali i nepravilna ishrana mogu igrati važnu ulogu u njenom nastanku.

Migrena

Migrena nije obična glavobolja, već neurološko oboljenje koje se odvija u fazama: predznaci, aura, faza jakog bola i postdrom. Ne prolaze svi oboleli kroz sve faze, ali je migrena često praćena mučninom, povraćanjem i izrazitom osetljivošću na svetlost, zvukove i mirise. Kod nekih osoba javlja se povremeno, dok drugi imaju migrene više dana u mesecu.

Klaster glavobolje

Ređi, ali izuzetno intenzivni napadi bola koji se javljaju u serijama, jednom ili više puta dnevno, tokom nekoliko nedelja. Nakon toga može uslediti period bez simptoma koji traje i do šest meseci. Smatraju se jednim od najjačih bolova koje čovek može da iskusi.

Sinusne glavobolje

Spadaju u sekundarne glavobolje i mogu nastati zbog upale sinusa, ali i kao deo migrene. Karakteriše ih osećaj pritiska u licu, oko očiju i čela.

Rebound glavobolje

Nastaju kao posledica prekomerne upotrebe ili naglog prekida uzimanja lekova protiv bolova. Mogu ih izazvati paracetamol, lekovi sa kofeinom, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, opioidi i pojedini lekovi za migrenu.

Simptomi koji prate glavobolju

Bol u glavi je najprepoznatljiviji simptom, ali nije jedini. Glavobolje često prate pulsiranje, vrtoglavica, osećaj nestabilnosti, problemi sa koncentracijom, izražen umor, promene raspoloženja, gubitak apetita, mučnina ili povraćanje. Kod nekih osoba javlja se i preosetljivost na svetlo, buku ili mirise.

U ređim slučajevima mogu se javiti crvenilo ili suzenje očiju, spušten kapak, kao i pojačavanje bola tokom fizičke aktivnosti, što zahteva dodatnu pažnju i lekarski pregled.

Pet čestih prehrambenih okidača glavobolje

Iako hrana ne izaziva glavobolju kod svih ljudi na isti način, postoje namirnice za koje je dokazano da kod osetljivih osoba mogu biti snažan okidač.

1. Alkohol

Alkoholna pića sadrže supstance poput histamina, tiramina i sulfita, koje se posebno dovode u vezu sa migrenama. Čak i kada ove supstance nisu prisutne u većim količinama, sam alkohol širi krvne sudove u mozgu, što može dovesti do pojave bola u glavi. Crno vino, pivo i jaka alkoholna pića često su na vrhu liste okidača.

2. Zreli i fermentisani sirevi

Tiramin, prirodna supstanca koja nastaje tokom zrenja hrane, prisutan je u sirevima poput čedara, plavog sira, parmezana, švajcarskog sira, ali i u mocareli koja duže stoji. Kod osoba sklonih glavoboljama i migrenama, tiramin može uticati na promene u krvnim sudovima i izazvati napad.

3. Čokolada

Iako je mnogima omiljena poslastica, čokolada sadrži beta-feniletilamin, supstancu koja stimuliše mozak i centralni nervni sistem. Kod osetljivih osoba to može dovesti do pojave glavobolje, naročito ako se konzumira u većim količinama ili u kombinaciji sa stresom i neredovnim obrocima.

4. Prerađeno meso

Suhomesnati proizvodi poput salame, kobasica, slanine i viršli sadrže nitrate i nitrite koji se koriste kao konzervansi. Ove supstance mogu dovesti do širenja krvnih sudova i pokretanja bola. Pored toga, i prerađeno meso često sadrži tiramin, što dodatno povećava rizik.

5. Kofein

Kofein ima dvostruko lice kada je reč o glavoboljama. U manjim količinama može pomoći u ublažavanju bola i često je sastavni deo lekova protiv glavobolje. Međutim, preterana konzumacija ili nagli prestanak unosa kofeina mogu izazvati jake glavobolje zbog promena u protoku krvi u mozgu. Kafa, čaj, energetska pića i gazirani napici najčešći su izvori kofeina.

Kako da prepoznate sopstvene okidače

Ako imate česte ili hronične glavobolje, jedan od najkorisnijih koraka jeste vođenje dnevnika ishrane i simptoma. Zapišite šta ste jeli i pili u danima kada se glavobolja javila, kao i intenzitet i trajanje bola. Vremenom se često uoče obrasci koji mogu pomoći u izbegavanju okidača.

Ukoliko glavobolje postanu učestale, jake ili ometaju svakodnevni život, važno je obratiti se lekaru. Pravovremena dijagnostika i individualni pristup mogu značajno smanjiti učestalost i jačinu napada i poboljšati kvalitet života.

(eKlinika.rs)