Od migrene i glavobolje pati više od trećine svetske populacije, okidači su stres, sedenje, kofein, loš san…

Od iscrpljujućih stanja  kao što su migrena i glavobolja pati više od 2,8 milijardi ljudi širom sveta, a tim ljudima je potrebna ozbiljna podrška

Migrene i glavobolje su globalni teret koji zahteva veću pažnju, otkriva međunarodna studija o kojoj su izvestili istraživači  La Trobe University. Savremeni način života, uključujući stres, sedentarne aktivnosti, kofein, alkohol i loš kvalitet sna, ostaju široko rasprostranjeni okidači za migrene i glavobolje, koje pogađaju više od trećine svetske populacije, prema sveobuhvatnoj analizi globalnog uticaja ovih poremećaja.

Pandemija dodatno komplikovala glavobolje i migrene

Preporučujemo

Međunarodna studija, koju su vodili stručnjaci za neurologiju sa  La Trobe University i Western Health objavljene u Cell Reports Medicine, otkrila je da je pandemija covid 19 uvela dodatne izazove za kontrolu glavobolja, pri čemu akutne ili hronične glavobolje nakon infekcije SARS-CoV-2 ili vakcinacije doprinose globalnom teretu. Istraživači tvrde da je potrebno više finansiranja zdravstvene zaštite i priznavanja migrena i glavobolja kako bi se podržalo 2,8 milijardi ljudi koji pate od ovih iscrpljujućih stanja širom sveta.

Istraživači su analizirali najnovije podatke iz studije Globalnog opterećenja bolestima, povredama i faktorima rizika (GBD) kako bi ažurirali globalne procene prevalencije i godina života sa invaliditetom (YLD) glavobolja od 1990. do 2021. godine u 204 zemlje i teritorije. Utvrđeno je da su žene starosti od 30 do 44 godine i ljudi iz zemalja sa višim prihodima i kvalitetom zdravstvene zaštite nesrazmerno pogođeni glavoboljama, dok su migrene ređe.

Novi problemi sa glavoboljama, u kombinaciji sa povećanim psihološkim stresom, dodatno su zakomplikovali javno zdravlje

Neki pacijenti sa migrenama inficirani SARS-CoV-2 virusom takođe su prijavili da doživljavaju jači bol koji često manje reaguje na standardne analgetike. Ovi novi problemi sa glavoboljama, u kombinaciji sa povećanim psihološkim stresom, poremećenim pristupom zdravstvenoj zaštiti i društvenim faktorima, mogli su dodatno da zakomplikuju već ionako hitan problem javnog zdravlja, otkrila je studija.

Vodeća istraživačica, profesorka Tissa Wijeratne sa La Trobe University i Western Health iz Melbourna, rekla je da, "iako je napredak u dijagnostičkim alatima i opcijama lečenja poboljšao prepoznavanje i lečenje glavobolja, očekuje se da će stope ostati na istom nivou zbog trajnog uticaja modernih faktora rizika".

Štaviše, ograničena upotreba profesionalne zdravstvene zaštite za glavobolje i oslanjanje na lekove koji se izdaju bez recepta mogu da nastave da ometaju značajno smanjenje prevalencije i invaliditeta.

- Prilagođene intervencije i resursi mogli bi da smanje teret poremećaja u narednim decenijama. Ova studija naglašava hitnu potrebu da se glavoboljama da prioritet u globalnim zdravstvenim agendama - navodi se u studiji.