Do 8. maja potvrđeno šest slučajeva infekcije hantavirusom. Šta je andski soj, preti li nam nova epidemija?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), zaključno sa 8. majem 2026. godine potvrđeno je šest slučajeva infekcije hantavirusom nakon zaraze na kruzeru na Atlantskom okeanu. Tri osobe su preminule tokom putovanja brodom od Argentine do Zelenortskih Ostrva. Do sada su svi ovi slučajevi povezani sa sojem andskog hantavirusa. Stručnjak Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu objašnjava da su slučajevi infekcije andskim hantavirusom retki i da se virus ne prenosi lako kao grip ili COVID-19.

Da li je ovo početak nove pandemije?

Prenos hantavirusa sa čoveka na čoveka veoma je redak, ali SZO i stručnjaci koji prate situaciju navode da bi se virus mogao proširiti zbog „veoma bliskog kontakta“ među putnicima na brodu. Na konferenciji za novinare 7. maja 2026. godine, SZO je ipak saopštila da ovo nije početak nove pandemije.

Preporučujemo

Stručnjak Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, profesor Majkl Marks, počasni konsultant za infektivne bolesti u Bolnici za tropske bolesti Univerzitetske bolnice u Londonu, odgovara na najčešća pitanja o trenutnoj situaciji sa hantavirusom.

Šta je hantavirus i kako se prenosi?

Hantavirusi su grupa virusa koje prenose glodari, poput miševa i pacova. Glodari zaraženi hantavirusom uglavnom ne pokazuju znake bolesti. Ljudi se najčešće zaraze udisanjem vazduha kontaminiranog virusnim česticama iz urina, izmeta ili pljuvačke glodara.

Većina sojeva hantavirusa se ne prenosi među ljudima. Izuzetak je soj poznat kao andski hantavirus, koji može da se prenosi sa čoveka na čoveka. Stručnjaci naglašavaju da je i prenos andskog soja sa čoveka na čoveka veoma redak i da je infekcija moguća tek posle izuzetno bliskog kontakta. Dodaju da se hantavirus ne širi lako kao grip ili COVID-19.

- Hantavirusi zapravo predstavljaju porodicu virusa. Primarni način prenosa svih ovih virusa jeste izlaganje izlučevinama određenih vrsta pacova, poput pljuvačke, urina i izmeta. Pacovi su obično zdravi. Ljudi udišu ove čestice, nakon čega virus dospeva u pluća i krvotok. Utvrđeno je da je ovo izbijanje zaraze izazvao andski virus, koji može da dovede do hantavirusnog kardiopulmonalnog sindroma. To je jedini hantavirus za koji su do sada opisani slučajevi prenosa sa čoveka na čoveka. Čak i kod andskog virusa to je veoma retko, infekcija se i dalje uglavnom prenosi posle kontakta sa pacovima i njihovim izlučevinama - precizira prof. Marks.

Ima li hantavirusa u Evropi?

Različiti sojevi hantavirusa prisutni su u pojedinim delovima Evrope, Afrike i Azije. Andski soj, odgovoran za trenutno izbijanje zaraze, uglavnom se javlja u ruralnim područjima Južne Amerike.

Glodari u Evropi ne prenose andski hantavirus. Ovaj soj nije prirodno prisutan u Evropi i endemski je za delove Argentine i Čilea u Južnoj Americi. U Evropi postoje drugi hantavirusi, kao što su Puumala, Dobrava i Seoul hantavirus, koji uglavnom izazivaju hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom.

U Evropi se govori o andskom hantavirusu zato što su pojedini zaraženi putnici sa kruzera stigli u evropske zemlje radi lečenja ili karantina. Stručnjaci pojašnjavaju da to ne znači da se virus trajno „nastanio“ u Evropi niti da evropski glodari prenose andski soj. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti navodi da je rizik za opštu populaciju u Evropi veoma nizak.

Koji su simptomi hantavirusa i kako se leči?

Simptomi infekcije hantavirusom mogu da budu povišena temperatura, izražen umor, bolovi u mišićima, bolovi u stomaku, mučnina, povraćanje, dijareja i otežano disanje. Simptomi se obično javljaju dve do četiri nedelje nakon kontakta sa virusom. Trenutno ne postoji specifična terapija niti vakcina, ali su lekari obučeni za lečenje i negu obolelih pacijenata.

Kako najčešće dolazi do infekcije?

Hantavirus se ne prenosi lako svakodnevnim socijalnim kontaktima, na primer tokom boravka u javnim prostorima, prodavnicama, školama ili na radnom mestu. Za prenos je potreban dugotrajan i blizak kontakt sa osobom koja je vidljivo bolesna.

- U ovom slučaju sa kruzera verovatno je da su se prvi pacijenti zarazili kontaktom sa pacovima. Potom je moguće da je na kruzeru, gde su ljudi u veoma bliskom kontaktu, došlo do daljeg prenosa na druge osobe. Prenos sa čoveka na čoveka najverovatnije nastaje usled dugotrajnog i bliskog kontakta sa osobom koja je ozbiljno bolesna i ima veliku količinu virusa u respiratornim sekretima. Period inkubacije hantavirusa može da bude prilično dug, čak i nekoliko nedelja. Kao što je već pomenuto, u retkim slučajevima prenosa među ljudima radilo se osobama koje su dugo bile u bliskom kontaktu sa inficiranim osobama. Putnici sa broda trenutno nemaju simptome, čak nije ni potvrđeno da su zaraženi hantavirusom, već samo da su potencijalno bili izloženi virusu. Oni su takođe u samoizolaciji - naglašava prof. Marks.

(eKlinika)