Ne vežbamo, sedimo duže od 8 sati dnevno i sve nas boli, kako dočekujemo Međunarodni dan fizičke aktivnosti

Međunarodni dan fizičke aktivnosti obeležava se 10. maja svake godine pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“. Ovaj datum deo je globalne inicijative koju od 2002. godine sprovode države članice Svetske zdravstvene organizacije, sa ciljem da se istakne značaj redovne fizičke aktivnosti kao jednog od ključnih preduslova za očuvanje i unapređenje zdravlja i opšteg blagostanja.

Jedan od najznačajnijih faktora rizika za razvoj hroničnih bolesti

Nedovoljna fizička aktivnost, zajedno sa nepravilnom ishranom i upotrebom duvana, svrstava se među najznačajnije faktore rizika za nastanak i razvoj brojnih hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, maligne i respiratorne bolesti. Pored toga, fizička neaktivnost negativno utiče i na pravilan rast i razvoj dece i može dovesti do pojave različitih deformiteta, upozoravaju stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

U Srbiji je više od 40 odsto osoba fizički neaktivno

U Srbiji, prema poslednjem Istraživanju zdravlja stanovništva iz 2019. godine, oko 41 odsto odraslih je fizički neaktivno, pri čemu je neaktivnost izraženija kod žena nego kod muškaraca. Prosečno vreme provedeno u sedećem položaju kod osoba starijih od 15 godina iznosi gotovo pet sati dnevno, dok stanovnici Beograda provode još više vremena sedeći.

Prekomernom sedenju, odnosno sedam i više sati dnevno, izložena je skoro četvrtina populacije naše zemlje uzrasta 15 i više godina. Redovno pešačenje ili vožnju bicikla u preporučenom trajanju praktikuje tek oko 10 odsto građana, dok se fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno bavi približno svaki jedanaesti stanovnik.

Fizička aktivnost kao pomoćna terapija

Fizička aktivnost snižava krvni pritisak, smanjuje količinu masnog tkiva, unapređuje regulaciju šećera u krvi i doprinosi boljem funkcionisanju organa za varenje. Istovremeno, ona poboljšava cirkulaciju i snabdevanje tkiva kiseonikom, čime se značajno umanjuje rizik od nastanka hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja, moždani udar, dijabetes i različite vrste karcinoma (posebno debelog creva, dojke, pluća, prostate, jetre i endometrijuma), objašnjavaju lekari.

Smanjuje rizik od padova

Redovno kretanje pozitivno utiče na razvoj motoričkih sposobnosti i zdravlje mišićno-skeletnog sistema, pomaže u održavanju optimalne telesne težine i smanjuje rizik od osteoporoze, padova i povreda, naročito kod starijih osoba.

Kontroliše stres i napetost

Pored fizičkih koristi, fizička aktivnost ima značajan uticaj na mentalno zdravlje – smanjuje stres, napetost, anksioznost i simptome depresije, koji su često povezani sa sedentarnim načinom života. Takođe podstiče lučenje melatonina, što doprinosi boljem kvalitetu i dužini sna.

Redovno vežbanje poboljšava samopouzdanje, kognitivne funkcije i opšte psihičko blagostanje, a istovremeno podstiče razvoj i održavanje socijalnih veština i doprinosi boljoj društvenoj integraciji.

Omogućava bolju koncentraciju

Kod mladih, fizička aktivnost je povezana sa boljom koncentracijom, pamćenjem i boljim uspehom u školi, kao i sa manjom verovatnoćom usvajanja rizičnih ponašanja, kao što su upotreba duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci.

Fizička aktivnost i gojaznost

Fizička aktivnost ima ključnu ulogu u prevenciji i kontroli gojaznosti, jer doprinosi uspostavljanju energetske ravnoteže između unosa i potrošnje kalorija. Povećanjem energetske potrošnje i ubrzanjem metabolizma, redovno kretanje doprinosi smanjenju količine masnog tkiva i održavanju zdrave telesne težine. Istovremeno, fizička aktivnost može uticati na regulaciju apetita i smanjenje unosa visokokalorične hrane.

Kako da vežbamo?

• Budite fizički aktivni tokom čitavog života – kad god možete i koliko god možete.
• Smanjite vreme koje provodite sedeći – ustajte, krećite se, pravite pauze.
• Neka fizička aktivnost bude raznovrsna – menjajte tempo, trajanje i vrstu aktivnosti.
• Odrasle osobe treba da imaju najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno i rade vežbe za mišiće bar dva puta nedeljno.
• Vežbe istezanja savetuju se najmanje dva puta nedeljno.
• Deca treba da budu fizički aktivna najmanje tri sata dnevno, kroz igru i kretanje.
• Školska deca i adolescenti treba da budu aktivni barem 60 minuta svakog dana.
• Ograničite vreme ispred ekrana kod dece i mladih na najviše dva sata dnevno.
• Ako ste stariji od 65 godina, uključite vežbe za održavanje i poboljšanje ravnoteže i koordinacije.
• Svaki dodatni pokret se računa – i malo je bolje nego ništa.

(eKlinika)