Gojaznost je hronična bolest, može da uzrokuje 260 drugih oboljenja, čulo se na eKlinika konferenciji

Konferencija "NOVA ERA MEDICINE - Inovativne terapije u onkologiji i nova dostignuća u lečenju dijabetesa“, u organizaciji medicinskog portala eKlinika i uz institucionalnu podršku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i u partnerstvu inovativne farmaceutske kompanije Novartis, na drugom panelu rasvetlila je brojne detalje o vezi gojaznosti i dijabetesa. Naše gošće, eminentni stručnjaci iz oblasti endokrinologije i nutricionizma, kao i predstavnici udruženja pacijenata, govorili su o riziku koji gojaznost ima za ravoj dijabetesa, ali i brojim temama koje mogu da podignu svest, ne samo stanovništva, nego i zdravstvenih profesionalaca.

Moderator Vesna Stanimirović, endokrinolog prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog dr Marina Anđelić Jelić, Dubravka Tišma,strukovni nutricionista-dijetetičar Foto: Nikola Tomić

Preporučujemo

Gojaznost je osnova brojnih bolesti, uzrok čak 260 oboljenja  

Endokrinolog prof. dr Katarina Lalić podsetila je da u zdravstvenom sitemu postoji dijagnoza gojaznosti - E66, ali je problem što se ne prepoznaje i lekari vrlo retko postavlja tu dijagnozu.

- Ako pogledate novija saznanja i ispitivanja koja su decenijama rađena, broj koji je mene zaprepastio je da je gojaznost rizik i da ima komorbiditeta. Dakle, bolesti uzrokovanih gojaznošću ima 260. Zamislite to. Mi samo vezujemo gojaznost najčešće za dijabetes, za oboljenja lokomotornog sistema - dakle stradaju kičma i kolena, ali verujte da postoji 260 različitih bolesti. Prema tome, gojaznost je osnova brojnih bolesti - ističe endokrinolog prof. dr Katarina Lalić sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

S obzirom na to da smo civilizacijski došli do toga da se "ubijamo hranom" profesorka Lalić podseća da nije gojaznost samo posledica toga što se nepravilno hranimo.

- Velikim delom jeste, ali ima dodatnih razloga i hormonskih, i endokrinoloških, i psihijatrijskih, i psiholoških ako hoćete, koji su razlog nastanka gojaznosti. Prema tome, ako pođemo od premise da je gojaznost bolest, zašto je onda ne lečimo? I morali bi da je lečimo - naglašava dr Katarina Lalić.

Endokrinolog prof. dr Katarina Lalić Foto: Nikola Tomić

Profesor Lalić navodi da nije samo hrana važna, nego da ima i drugih faktora, a ona ume da kaže da je "gojaznost bolest mozga". Sve je na tom nivou receptora u mozgu, oko hranjenja, zadovoljstva, osećaja mirisa, ukusa... Znači, to sve je u hipotalamusu, jednom delu mozga.

- S jedne strane je nešto što zovemo homeostaza za održavanje energetskog metabolizma, da imamo energije da možemo da funkcionišemo, a s druge strane je - zadovoljstvo. Pa je zato hrana s jedne strane nama potrebna da bi imali snage i da bi mogli da funkcionišemo, a s druge strane je izvor zadovoljstva. Zašto se ugojimo kad prestanemo da vodimo računa? Zato što taj drugi deo, homeostatski, počinje da radi. Znači, ako je naš nivo negde ovde i mi prestanemo da jedemo, pašćemo i mi ćemo smršati. Ali, čim počnete malo normalnije da jedete, i manje nego što ste ranije jeli, počinje da se unosi u masno tkivo mnogo brže nego što je bilo ranije, mozak kaže sebi "Daj sad da sve ovo putrpamo u masno tkivo, ko zna kad će ovaj ludak ponovo da jede". Bukvalno je tako - objašnjava proces gojenja profesorka Lalić i ističe da je suština da zavaramo tu ravnotežu postepenim gubitkom kilogrema što ne treba da bude više od 2 do 4 kilograma mesečno.

Imamo terapiju za lečenje gojaznosti 

- Gojaznost je definitivno je bolest. Imamo i definiciju Svetske zdravstvene organizacije da je to hronična, relapsirajuća bolest, što znači da ima svoje ponovno javljanje simptoma i znakova. Radi se o bolesti koja ima svoju dijagnozu E66, ima kliničku sliku, ima veze sa  drugim komorbiditetima, ali ono što je najbitnije je da danas imamo terapiju da lečimo tu bolest - priča endokrinolog dr Marina Anđelić Jelić iz Kliničko-bolničkog centra Zvezdara podseća da gojaznost, kao hronična bolest, ima svoje relapse, odnosno svoja pogoršanja,  tako da je istrajnost vrlo bitna.

- I to ponovno dobijanje u telesnoj masi, koje mi zovemo weight regain, je nešto što je nama danas najveći terapijski problem i najveći izazov sa kojim se mi i naši pacijenti srećemo. Jer, vi praktično nemate pacijenta koji, uz odgovarajuće mere koje im predložimo - higijensko-dijetetski režim, dijete, fizička aktivnost - nema pacijenta koji ne može da izgubi telesnu masu. I oni obično izgube manji ili veći procenat, manje brzo ili sporije, ali taj gubitak telesne mase je u principu uvek moguć. Ono što jeste problem našim pacijentima i nama zajedno sa njima, jeste održavanje tog gubitka telesne mase za duže vremenske periode. I ta vremenska održivost je nešto što mi, zahvaljujući danas ovim novim terapijskim opcijama, možemo da postignemo. Znači, nije poenta samo izgubiti u telesnoj masi. Ono što jeste cilj je održati taj gubitak telesne mase. Gubitkom telesne mase, dolazi se do značajnih poboljšanja drugih komorbiditeta, do regulacije pritiska, do regulacije lipidnog statusa. Gubitkom mase od 15 odsto i više, mi čak možemo praktično dovesti i do, kako mi to sad danas zovemo, remisije dijabetesa. To znači do

praktično potpune normalizacije metabolizma šećera - naglašava endokrinolog dr Marina Marina Anđelić Jelić.

Endokrinolog dr Marina Anđelić Jelić Foto: Nikola Tomić

Neki trikovi u ishrani mogu da daju i zdravstvene i estetske rezultate  

Nutricionista-dijetetičar Dubravka Tišma kaže da pored striktnog pridržavanja plana ishrane, medicinsko-nutritivne terapije koja daje najbolje i najbrže rezultate, postoje i neki trikovi koji se savetuju pacijentima.

- A to je na primer, da se izbace ultra-prerađene namirnice iz ishrane - slatkiši i grickalice, kalorije u vidu tečnosti... Telesna masa tu kreće da se menja, odnosno smanjuje. Znači to je ono što savetujemo na samom startu baš za one koji ne žele da se striktno pridržavaju, ne žele baš da se posvete ishrani. To je prvi korak i telesna masa počinje spontano da se snižava, ali naravno to je na duži neki period, ne mogu neki rezultati odmah da se vide.

Sledeće je recimo savet da se ugljeni hidrati kombinuju obavezno sa proteinima i vlaknima. Ugljeni hidrati, na primer, kao što su testenine od belog brašna, ne treba da se jedu samostalno, nego da se obavezno kombinuju. Tako će i glikemija da se stabilizuje, neće biti naglih skokova šećera, ni padova. Znači, neće biti ni osećanja umora nakon obroka, gladi, žudnje za nekom određenom hranom kao što su, na primer, slatkiši - savet je nutricionistkinje Dubravke Tišme, koja je sa nama podelila da ljudi, u stvari, vrlo malo jedu povrće.

Nutricionista Dubravka Tišma Foto: Nikola Tomić

- Ljudi ne vole povrće ili nemaju naviku da jedu. A savetuje se da se povrće pod obavezno ubaci, makar dva obroka dnevno, jer povrće je samo po sebi je puno tečnosti, vlakna, ima nešto malo ugljenih hidrata i proteina nešto malo. Ali, zauzima veliki volumen u želucu i onda mi imamo osećaj sitosti, jer vlakna se sporije vare i ta sitost se produžava. Tako da, samo dva obroka dnevno u kojem ćemo kombinovati neku količinu povrća, može isto dodati neke rezultate, zdravstvene i estetske - podseća Tišma.

Nedostaju endokrinolozi i medicinska pomagala za sve pacijente koji imaju dijabetes tip 1

Predsednica udruženja "Plavi krug" Bojana Marković ponovo je podsetila da koren problema leži u dostupnosti lekara, kako od priarne zdravstvene zaštite ili izabranog čekara tako i kod pacijenata koji se leče na ovom tercijarnom nivou, kod endokrinologa.

- Mi imamo jako mali broj endokrinologa koji se ne menja već zadnju deceniju otprilike.  Imamo možda 185 endokrinologa za 470.000 dijagnostikovanih osoba sa dijabetesom. Jako je teško doći do endokrinologa. Ali, opet ne možemo tu samo da sudimo, pa imamo sad i aspekt samog pacijenta. Da, imamo i tu ljudi koji nisu dovoljno odgovorni za svoj zdravstveni problem - priča Bojana Marković koja već godinama ukazuje na brojne probleme koji moraju sistemski da se rešavaju.

Bojana Marković, predsednica udruženja "Plavi krug" Foto: Nikola Tomić

- Ono što jeste važno, ono što je nama zadnjih dve godine jako aktuelno, jeste prava na medicinska pomagala za sve pacijente koji imaju dijabetes tip 1. To su senzori, koji 24 časa prate nivo šećera u krvi i to nam je nešto što je jako važno za dobru regulaciju šećera, da ne bismo razvili komplikacije dijabetesa koje odlaze u neke druge zdravstvene probleme - poručuje predsednica udruženja "Plavi krug".

(eKlinika.rs)