Gojaznost je hronična bolest i kompleksan javno – zdravstveni problem. U narodu se veruje da „zdravlje samo na usta ulazi“, lekari ističu da je dobra ishrana osnova zdravlja, ali i da prekomerne kalorije, uz mnoge druge faktore, mogu da dovedu do gojaznosti koja je rizik za razvoj više od 200 bolesti – pre svega dijabetesa tipa 2 i bolesti srca.
Gojaznost može da bude i psihičko opterećenje. Osobe sa velikim viškom kilograma često su izložene stigmatizaciji i nerazumevanju u porodici, školi, radnom mestu.
Šta je gojaznost?
Postoji više definicija gojaznosti, a najšira je ona koja gojaznost određuje kao višak masnog tkiva koji negativno utiče na zdravlje.
U Srbiji je trenutno više od 50 odsto osoba sa prekomernom telesnom težinom i oko 20 odsto gojaznih osoba. Stručnjaci najavljuju da će se ovaj trend nastaviti i u godinama pred nama.
Lekari 4. marta organizuju preventivne preglede
Kako bi stali na putu uzlaznoj krivi gojaznosti lekari Multidisciplinarnog centra za lečenje gojaznosti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije organizovaće u ponedeljak, 4. marta, povodom Svetskog dana gojaznosti, preventivne preglede za sve zainteresovane građane od 12 do 16 časova.
U Ambulanti za dijetetiku starog Urgentnog centra (preko puta ORL klinike) građani će moći, bez zakazivanja i zdravstvene knjižice, da izmere telesnu težinu i visinu, utvrde indeks telesne mase, dobiju savete o zdravim načinima ishrane, procene stanje uhranjenosti i rizik od komplikacija.
Gojazni pacijenti potraže pomoć tek posle 11 godina
Stručnjaci pozivaju zainteresovane građane da ne oklevaju, pretpostavlja se da velika većina pacijenata zatraži stručnu pomoć tek posle 11 godina borbe protiv gojaznosti. Veliki problem je i činjenica da je sve više gojazne dece i mladih osoba. Lekari naglašavaju da borba protiv gojaznosti počinje zdravom ishranom intrauterino, u majčinom stomaku, i kasnije se nastavlja u detinjstvu.
– Zdrava trudnoća i dobro izbalansiran način ishrane u ranom detinjstvu su načini da se izbegne gojaznost kasnije u životu. Potrebno je raditi na navikama od detinjstva i propagirati zdravu ishranu putem pozitivnog marketinga, jer reklame nezdrave hrane ulaze u podsvest dece – kaže prof. dr Mirjana Šumarac, endokrinolog i načelnik Multidisciplinarnog centra za lečenje gojaznosti.
Foto: N. Sorajić
Gojaznost je kompleksan problem, bitno je postaviti realne ciljeve
Gojaznost je kako objašnjava prof. Šumarac, kompleksan problem, može da ima genetsku predispoziciju, da bude posledica faktora spoljašnje sredine, uočava se i kod osoba koje malo spavaju. Gojaznost je i bolest koja utiče na životni vek čoveka. Osobe sa izrazito visokim indeksom telesne mase imaju manje šanse da dožive više od 70 godina. Zbog svega navedenog potrebno je na vreme početi najbolju mogući terapiju, koja može da zaštiti pacijenta od mogućih komplikacija.
– U lečenju je potrebno postaviti realne ciljeve, a terapija gojaznosti mora da na duge staze bude personalizovana. Svaki pomak je dobar, svako sniženje telesne težine za više od 5 odsto je pozitivan rezultat – naglašava dr Šumarac.
Posebno su stigmatizovane mlade žene
Osnovni cilj lečenja gojaznosti jeste da se smanje zdravstveni problemi koji ne moraju uvek da budu somatske, već i psihičke prirode.
– Postoji stigmatizacija gojaznih osoba, posebno mladih gojaznih žena. Naš cilj, pre svega, jeste da smanjimo mogućnost od pojave propratinih bolesti. Ne vitkost, već pre svega poboljšanje zdravlja pacijenata – naglašava prof. dr Snežana Polovina, endokrinolog, šef Ambulante za gojaznost.
Svesno konzumiranje hrane
Prevencija gojaznosti prvenstveno usmerena na zdrav način ishrane i fizičku aktivnost.
– Potrebno je da svesno konzumiramo hranu, polako da jedemo i uživamo u svakom zalogaju. Osećaj sitosti nastupa tek posle 20 minuta – kaže prim. dr Jelena Gligorijević, supspecijalista ishrane iz Ambulante za dijetetiku.
Držanje raznih dijeta, posebno onih sa rigoroznim načinom ishrane, kada se izbacuju čitave grupe namirnica iz ishrane veliki je problem. Dr Gligorijević naglašava da se ovih dijeta nekada pridržavaju i zdrave mlade osobe koje su zdravo uhranjene.
Foto: N. Sorajić
Hirurgija ako ništa ne pomogne
Kada se iscrpu svi načini lečenja pacijentima ostaje na raspolaganju hirurgija. U lečenju gojaznosti koriste se tri hirurške metode. Barijatrijska hirurgija nalazi se na kraju lanca za one pacijente gde su isrpljene sve ostale mogućnosti gubitka telesne mase. Hirurg prof. dr Pavle Gregorić, direktor Klinike za urgentnu hirurgiju, Urgentnog centra u Beogradu objašnjava da čitav tim stručnjaka odlučuje o odabiru pacijenata za operaciju. Pre operacije neophodna je priprema, koja podrazumeva i redukciju telesne mase, pogotovo 4 nedelje pre operacije.
– Od kako je formiran Centar 2011. godine operisali smo više od 500 pacijenata, sve o trošku RFZO. Bilo je zatišje par godina, ali opet se krenulo. Tako da je više od 100 pacijenata od jula 2022. godine operisano na našoj klinici. Više od 60 odsto su činile žene, prosečna starost je 43 godine, sa prosečnom indeks BMI 46 kilograma po metru kubnom. Prosečna dužina hospitalizacije je bila 3 dana posle operacije, a prosečan gubitak kilograma u prvom mesecu nakon operacije 14, 3 kilograma – naveo je prof. dr Gregorić.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije oko 13 odsto odraslih osoba na svetu je gojazno, projekcije su da će ih 2025. biti 16 odsto, a 2030. godine 17 odsto.
