Dijabetes je bolest koja, ako je verovati procenama, u Srbiji pogađa od 10 do 15 odsto stanovništva (oko 800.000 osoba). No, to nije jedina uznemirujuća činjenica: ogroman broj ljudi i ne zna da ima dijabetes dok ne nastupe komplikacije, a uporedo sa agresivnim kampanjama za što zdraviji i aktivniji život, sve je više mladih koji obolevaju.
Dijabetes ima ogroman broj ljudi koji ne oseća tegobe: Otkrivanje tek kada nastupe komplikacije
– Kao stručnjaci koji se bave metaboličkim poremećajima mi već jesmo zabrinuti jer ne raspolažemo ovih informacijama „od juče“, pa bi ovakva statistika trebalo da zamisli i građane. Veliki broj ljudi živi naizgled potpuno normalno sa blago povišenim nivoom šećera u krvi. Nemaju nijedan od uobičajenih simptoma dijabetesa, a bolest polako narušava organizam. Kada nemaju tegobe ljudi se ne kontrolišu redovno i ne idu lekaru, a tu je i najveći problem: neregulisani dijabetes predstavlja opasnost od niza drugih nepovoljnih faktora i komplikacija. Najćešći tip, dijabetes melitus 2, ako je nelečen, nosi pre svega rizik od ateroskleroze, srčanog i moždanog udara kao i infarkta. Tako se nažalost dijabetes često otkrije u koronarnoj jedinici, što je posebno opasno za brojne kategorije bolesnika koji imaju probleme sa krvnim sudovima, začepljenjima i slično – upozorava u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Katarina Lalić, specijalista endokrinologije, načelnik Odeljenja za lipidne poremećaje i kardiovaskularne komplikacije u dijabetesu na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Neregulisan šećer u krvi oštećuje najsitnije krvne sudove: Koji organi najpre stradaju
Profesorka Lalić ističe da su oči i bubrezi organi koji će u veoma ranim fazama bolesti signalizirati da je stalno prisutna povišena glikemija uticala na njih i precizira:
– Prve dve tačke koje će ukazati na to da je neregulisani šećer ostavio posledice i da je došlo do oštećenja su očno dno i bubrezi, jer tu ima najviše sitnih krvnih sudova (kapilara). Sa druge strane, znamo da oboleli od dijabetesa tipa 1, ukoliko su vrednosti šećera pod kontrolom, nemaju takav rizik kao oboleli od tipa 2 dijabetesa. I u njihovom slučaju, posle prvih pet godina od postavljanja dijagnoze dijabetesa tipa 1 obavezno je jednom godišnje raditi pregled očnog dna, kao i specifičan pregled bubrega. On podrazumeva proveru nivoa albumina, specifičnih belančevina u 24-časovnom urinu. Za osobe sa dijabetesom tip 2 rizik od komplikacija je veći, pa sa takvim pregledima treba početi odmah.
Zašto je prevencija toliko važna
Sagovornica našeg portala apeluje na građane da ozbiljno shvate reč prevencija. Pre svega, prof.dr Lalić nam prenosi navode i evropskih i američkih studija da čak i u slučaju predijabetesa sa blagovremeno primenjenom intervencijom, više od 50 odsto osoba neće dobiti dijabetes.
– Pod intervencijom se podrazumeva pre svega promena načina života, koja iako zvuči kao fraza jeste najjednostavniji način se da spreči razvoj i napredovanje dijabetesa. Ogleda se u promeni režima, odnosno načina ishrane i sprovođenju redovne fizičke aktivnosti. I ovde su studije nedvosmislene: ako gojazna osoba izgubi na nivou godine samo 5 odsto telesne težine, smanjiće i šansu za dijabetes za 50 procenata. Zadovoljavajući nivo fizičke aktivnosti je 60 minuta dnevno, ako uzmemo (saberemo) ukupnu aktivaciju. To zaista ne bi trebalo da bude toliko komplikovano a donosi koristi i pacijentu i zdravstvenom sistemu – jasna je profesorka.
Poruka obolelima od dijabetesa
Njena najvažnija poruka obolelima od dijabetesa je da svojoj bolesti pristupe sa ozbiljnošću, svakodnevno kontrolišu nivo šećera u krvi i u skladu sa tim koriguju dozu insulina. Ako primete pogoršanje nikako ne treba čekati već se javiti lekaru. Takođe, sagovornica eKlinika portala podseća da gotovo u svakom domu zdravlja na teritoriji Srbije funkcionišu Savetovališta za dijabetes u kome mogu da dobiju informacije i savete o tome kako da se hrane. To je veoma važno, naglašava prof.dr Katarina Lalić, jer su i sami pacijenti bez obzira na disciplinu koji većina njih sprovodi „zatrpani“ savetima sa društvenih mreža od kojih su mnogi beskorisni, a neki mogu da budu i opasni.
U porastu broj obolelih ne samo od dijabetesa već i insulinske rezistencije
Za Bojanu Marković, predsednicu Udruženja za borbu protiv dijabetesa grada Beograda „Plavi krug“, alarmantni podaci o broju obolelih od dijabetesa nisu iznenađenje. Marković kaže da se trend porasta kod nas ne razlikuje mnogo od situacije u svetu. Jednostavno, sve je više osoba sa nekim tipom dijabetesa, ali i sa insulinskom rezistencijom. Naglašava kao posebno važno da od 800.000 ljudi barem 40 odsto uopšte ne zna da ima dijabetes, čime praktično živi bez terapije i gotovo sigutno će u nekom trenutku dobiti i dijagnozu.
Ni neumorni aktivista za bolji položaj osoba sa dijabetesom nema dilemu: ključna reč je prevencija. Potvrđuje nam to iz ličnog dugogodišnjeg iskustva života sa ovom bolešću, ali i pacijenata i članova udruženja sa kojima svakodnevno komunicira.
Koji faktori su alarm za oprez i obavezni odlazak na kontrolne preglede
– Ukoliko se i predijabetes i insulinska rezistencija tretiraju na vreme, neće se pretvoriti u dijabetes tip 2. Bez obzira na sve probleme koji postoje, moramo da radimo na podizanju nivoa zdravstvene kulture i usvojimo odlaske na preventivne preglede kao nešto preko potrebno i normalno. Poseban alarm za redovne kontrolne preglede je porodična istorija bolesti. Znači, ako je neko u porodici već imao ili ima dijabetes (roditelji, braća, sestre, tetke…), faktori rizika za dobijanje bolesti su povećani. Dijabetes tip 2 ne daje nikakve simptome za razliku od tipa 1, pa je iz tog razloga tako veliki broj ljudi bez saznanja da žive sa višim nivoom šećera u krvi nego što je normalno – objašnjava Marković.
Situacija za obolele zu Srbiji se menja na bolje: RFZO odobrio veći broj test-trakica
Što se tiče svakodvenog života pacijenata koji u Srbiji imaju dijagnozu šećerne bolesti, predsednica „Plavog kruga“ kaže da su značajni pomaci učinjeni pre svega na polju inovatnivne terapije za dijabetes tip 2. Takođe, ono što je izuzetno značajno a što će obradovati sve obolele, jeste ostvarenje prava na veći broj test-trakica o trošku RFZO. Praćenje šećera je od ključne važnosti jer dobra samokontrola šećera sprečava komplikacije, naglašava Bojana Marković.
Očekuje se da odluka o povećanju broja test-trakica bude formalizovana naredne sedmice.
