Iznenadna srčana smrt kod sportista: Tragedije koje nas opominju da srce nije uvek „u formi”

Vest o iznenadnoj smrti golmana fudbalskog kluba Čitluk Nikole Jovanovića (43), koji je doživeo srčani udar tokom meča i preminuo na putu ka bolnici, potresla je javnost i još jednom otvorila važno pitanje, koliko zaista poznajemo u kakvom je stanju naše srce, čak i kada smo fizički aktivni.

Iako se sport povezuje sa zdravljem i vitalnošću, medicina upozorava da iznenadna srčana smrt (ISS) predstavlja najčešći medicinski uzrok smrti kod sportista. Ovakvi događaji, iako relativno retki, ostavljaju duboke posledice na porodice, timove i zajednicu.

– Nažalost, svakodnevno možemo da se susretnemo sa iznenadnim srčanim smrtima mladih ljudi koji se bave profesionalno ili rekreativno sportom. Kao prvo, neophodno je poštovati propise skrininga kardiovaskularnih bolesti pre početka bavljenja sportom. Vrlo često se oni ne pregledaju, počinju da se bave odabranim sportom, a ne znamo da li postoji neko prikriveno kardiovaskularno oboljenje koje će dovesti do rizika od smrtnog ishoda – upozorava prof. dr Ivana Nedeljković, kardiolog.

Ona dodaje da rizik ne dolazi samo od neotkrivenih bolesti, već i od neodgovornog odnosa prema sopstvenom telu:

– Druga situacija jeste da se preforsiraju na terenu ili tokom rekreacije – dehidratacija, neadekvatna elektrolitna suplementacija ili prisustvo virusne infekcije pod kojom oni ipak odlaze u teretanu, na terene ili na takmičenja, što može da dovede do pojave opasnih aritmija.

Prema dostupnim podacima, iznenadna srčana smrt javlja se kod 1 na 50.000 do 1 na 300.000 sportista godišnje. Iako brojke deluju male, posledice su uvek dramatične.

Šta najčešće dovodi do iznenadne srčane smrti

Uzroci zavise od starosne dobi sportista.

Kod mlađih od 35 godina najčešće se radi o:

• hipertrofičnoj kardiomiopatiji – zadebljanju srčanog mišića koje otežava rad srca
• urođenim anomalijama koronarnih arterija
• poremećajima srčanog ritma

Kod starijih sportista dominira koronarna bolest srca, odnosno ateroskleroza.

Znaci upozorenja koje ne smemo zanemariti

Iako se srčani zastoj često dogodi bez prethodnih simptoma, telo ponekad šalje upozorenja.

Među njima su:

• iznenadna vrtoglavica
• osećaj preskakanja srca ili ubrzan rad
• bol u grudima
• gubitak svesti tokom napora

Ove tegobe zahtevaju ozbiljan pristup i pregled lekara.

Prevencija može spasiti život

Ključ u smanjenju rizika je pravovremena dijagnostika. Redovni pregledi mogu otkriti i skrivene srčane probleme.

– Iznenadna srčana smrt se u velikom broju slučajeva može sprečiti skrining metodama – pregledima pre početka bavljenja sportom i savetovanjem za koji sport je određeni mladi čovek sposoban. Takođe, ukoliko se tokom aktivnosti jave bilo kakve tegobe, javljanje lekaru je neophodno kako bi se utvrdilo da li postoji kardiovaskularno oboljenje ili je u pitanju prolazni disbalans u organizmu – naglašava doktorka Nedeljković.

Preporučeni pregledi uključuju:

• EKG
• ultrazvuk srca (ehokardiogram)
• detaljnu ličnu i porodičnu anamnezu

Brza reakcija na terenu odlučuje o ishodu

U slučaju srčanog zastoja, svaka sekunda je dragocena. Upotreba automatskog spoljnog defibrilatora (AED) značajno povećava šanse za preživljavanje.

Zato vodeće sportske organizacije preporučuju da svaki teren bude opremljen ovim uređajem, kao i da osoblje bude obučeno za njegovu upotrebu.

Opomena koja ne sme da se zaboravi

Iako iznenadna srčana smrt nije česta, svaki ovakav slučaj podseća nas da dobra fizička forma ne znači i zdravo srce.

Za sve koji se bave sportom, bilo profesionalno ili rekreativno, redovni pregledi i odgovorno ponašanje prema sopstvenom zdravlju nisu opcija, već potreba.

(eKlinika.rs)