Rani znaci demencije imaju dve „prelomne tačke“ i javljaju se godinama pre dijagnoze, tvrdi istraživanje

Prvi znaci demencije mogu se javiti mnogo ranije nego što se do sada mislilo - i to u dva životna perioda, pokazuje nova velika studija objavljena u časopisu Alzheimer’s & Dementia: The Journal of the Alzheimer’s Association. Istraživači navode da se rani simptomi mogu pojaviti u dva „prozora“, godinama pre nego što se postavi dijagnoza. Prve promene uočavaju se već krajem šeste decenije života, kroz pad rezultata na kognitivnim testovima, ali i kroz promene u biomarkerima u krvi i na snimcima mozga.

Dva ključna perioda promena

- Promene postaju najuočljivije od kasnih pedesetih do ranih sedamdesetih godina života - izjavio je dr Mingžao Hu, jedan od autora studije sa Klinike Mayo.

Preporučujemo

Studija je obuhvatila 2.082 ispitanika, čiji su krvni nalazi, snimci mozga ikognitivne sposobnosti praćeni tokom dužeg vremenskog perioda.

Rezultati pokazuju da kod osoba koje kasnije razviju demenciju kognitivne funkcije počinju da slabe već oko 50. godine života. Tokom šezdesetih dolazi do naglog nakupljanja amiloidnih plakova u mozgu.

U kasnim šezdesetim i ranim sedamdesetim godinama pojavljuju se i izraženiji znaci nakupljanja tau proteina, što dodatno ubrzava propadanje moždanih funkcija.

Prema navodima istraživača, upravo se tada izdvajaju dva ključna perioda:

•  rane šezdesete -  kada počinju izraženije kognitivne promene i nakupljanje amiloida
•  kasne šezdesete do rane sedamdesete  - kada dolazi do promena u krvnim markerima i ubrzane neurodegeneracije

 Šta se dešava u mozgu?

Naučnici ističu da su amiloidni plakovi i tau proteini dve glavne promene povezane sa Alchajmerovom bolešću, najčešćim oblikom demencije.

Amiloidni plakovi su naslage proteina koje ometaju komunikaciju između moždanih ćelija i pokreću upalne procese. Sa druge strane, tau proteini se unutar neurona „zapetljavaju“, što dovodi do njihovog propadanja.

 Nada za ranije otkrivanje

Istraživači veruju da bi identifikacija ovih „prelomnih tačaka“ mogla značajno da unapredi rano otkrivanje bolesti. Trenutno ne postoji jedinstven test za demenciju, a dijagnoza se u proseku postavlja tek nekoliko godina nakon pojave prvih simptoma.

- Kako se istraživanja sve više usmeravaju ka prevenciji i ranijem lečenju, krvni biomarkeri će imati ključnu ulogu u otkrivanju osoba koje su kandidati za terapiju - ističe dr Džonatan Graf-Ričards.

Dodaje da razumevanje trenutka kada dolazi do promena može pomoći da se utvrdi idealno vreme za preventivne preglede - kada oni mogu imati najveći efekat.

(eKlinika)