Sporiji govor može biti prvi znak kognitivnog pada: naučnici otkrili šta treba da slušamo

Način na koji govorimo može da otkrije mnogo više nego što mislimo. I dok se često fokusiramo na to da li zaboravljamo reči ili imena, neka istraživanja pokazuju da je možda važnije koliko brzo govorimo, nego šta tačno izgovaramo.

Stručnjaci upozoravaju da se prvi znaci kognitivnog pada, pa čak i Alchajmerove bolesti, mogu kriti upravo u sitnim promenama u govoru koje lako previdimo.

Nije samo „zaboravio sam reč“, već tempo kojim govorimo

Mnogi od nas su barem jednom doživeli ono poznato „na vrhu mi je jezika“. Takve situacije su normalne u svim životnim dobima. Međutim, kako starimo, pronalaženje reči može postati češće.

Ipak, naučnici sa Univerziteta u Torontu ukazuju na nešto drugo: sporiji tempo govora može biti pouzdaniji signal promena u mozgu nego sama zaboravnost.

– Promene u brzini govora mogu odražavati promene u radu mozga – objašnjava kognitivni neuronaučnik Jed Meltzer.

Šta su istraživači zapravo otkrili

U studiji je učestvovalo 125 zdravih ljudi, starosti od 18 do 90 godina. Učesnici su imali zadatak da opisuju scene i imenuju predmete koje vide, dok su slušali različite zvučne sugestije koje su im pomagale ili otežavale prisećanje.

Rezultat je bio zanimljiv:

• oni koji su prirodno govorili brže, brže su dolazili i do odgovora
• oni sa sporijim govorom pravili su duže pauze i sporije procesuirali informacije

Drugim rečima, brzina govora pratila je brzinu razmišljanja.

Zašto dolazi do usporavanja

Ovi nalazi uklapaju se u teoriju koja kaže da je opšte usporavanje obrade informacija u mozgu ključni mehanizam kognitivnog starenja.

Kako starimo, mozak sporije obrađuje informacije, pa to utiče i na brzinu govora učestalost pauza („uh“, „um“) tok misli i izražavanje. Zanimljivo je da osoba i dalje zna tačan odgovor, samo joj treba više vremena da do njega dođe.

Veza sa Alchajmerovom bolešću

Naučnici su uočili još nešto važno. Kod osoba koje imaju promene u mozgu povezane sa Alchajmerovom bolešću, poput nakupljanja tau proteina i amiloidnih plakova, češće se javljaju, sporiji govor duže pauze između reči neujednačen ritam govora.

I to čak i kada još nema očiglednih problema sa pamćenjem. To znači da se promene mogu javiti mnogo ranije nego što postanu vidljive u svakodnevnom funkcionisanju.

Da li veštačka inteligencija može da pomogne

Zanimljivo je da se danas već razvijaju sistemi koji analiziraju govor. Neki algoritmi uspevaju da prepoznaju rane znake Alchajmerove bolesti sa tačnošću od oko 78 odsto, upravo na osnovu načina govora. To otvara mogućnost da se u budućnosti jednostavan razgovor koristi kao alat za rano otkrivanje bolesti.

Šta to znači za sve nas

Ovo ne znači da treba da brinemo svaki put kada zastanemo ili zaboravimo neku reč. Ali znači da vredi obratiti pažnju na promene koje traju.

Ako primetimo da neko govori znatno sporije nego ranije pravi duže pauze i teže povezuje misli, dobro je potražiti savet lekara.

Kada govor postaje signal koji ne treba ignorisati

Naš govor nije samo sredstvo komunikacije. On je i ogledalo onoga što se dešava u našem mozgu. Ponekad nam upravo sitne promene, koje deluju bezazleno, prve pokažu da je vreme da opovedemo više računa o zdravlju. I zato, kada slušamo sebe ili svoje bližnje, možda ne treba da slušamo samo šta se govori, već i način na koji se to izgovara.

(eKlinika.rs)