Žene koje imaju višestruke simptome menopauze imaju veći rizik od kognitivnog pada, otkriva nova studija

Menopauza, koja označava kraj reproduktivnih godina žene, može biti praćena brojnim simptomima, uključujući valunge, noćno znojenje i promene raspoloženja, i za mnoge simptomi mogu uticati na kvalitet života

Studija je otkrila da žene koje imaju višestruke simptome menopauze s godinama imaju veći rizik od loše kognitivne funkcije i blage poremećaje ponašanja, što su potencijalni markeri demencije. Istraživači napominju da hormonska terapija zasnovana na estrogenu može pomoći u ublažavanju ovih kasnijih efekata, a možda i smanjenju rizika od demencije.

Šta je menopauza i kada nastaje

Preporučujemo

Menopauza, kraj reproduktivnih godina žene, nastupa oko 52 godine i praćena je nizom fizičkih i mentalnih promena.

Ove promene, koje počinju u godinama koje prethode menopauzi i mogu se nastaviti još neko vreme nakon završetka menstrualnog perioda, mogu izazvati niz simptoma, uključujući:

• valunge
• poremećaje spavanja
• suvoću vagine
• promene raspoloženja
• povećanje telesne težine

Ovi simptomi ne utiču na sve žene koje prolaze kroz menopauzu, ali za neke, ozbiljni simptomi mogu uticati na kvalitet života.

Nova studija, koju su predvodili istraživači sa Univerziteta Kalgari u Kanadi, otkrila je da žene koje imaju veći broj simptoma oko menopauze mogu imati povećanu verovatnoću da dožive kognitivna i bihevioralna oštećenja u kasnijim godinama.

Studija, objavljena u PLOS One, ukazuje na to da se ovi markeri demencije mogu ublažiti hormonskom terapijom zasnovanom na estrogenu koja se koristi za ublažavanje simptoma menopauze.

– Pošto je ovo opservaciona, a ne populacijska studija, a svi podaci su samoprijavljeni, generalizacije ovih nalaza zahtevaju oprez. I mada može postojati veza između Alchajmerove bolesti/demencije/kognitivnog opadanja i perimenopauze i menopauze, još nema ubedljivih dokaza o direktnoj uzročno-posledičnoj vezi. Potrebno je više studija – kaže dr Stefania Forner, direktorka medicinskih i naučnih odnosa Udruženja za Alchajmerovu bolest, koja nije bila uključena u ovo istraživanje.

Teret simptoma menopauze povezan sa rizikom od kognitivnog pada

Studija poprečnog preseka koristila je podatke tekuće Kanadske platforme onlajn istraživanja zdravlja, kvaliteta života, kognicije, ponašanja, funkcije i nege u tokom starenja (CAN-PROTECT).

Prema rečima dr Robin Noble, glavnog medicinskog savetnika u Let’s Talk Menopause, koja takođe nije bila uključena u ovo istraživanje, „ovo je važna studija, jer se bavi teretom simptoma, iako je ograničena retrospektivnim pristupom – koristeći podsećanje na ozbiljnost simptoma – što autori svakako priznaju”.

Svih 896 učesnica u ovoj studiji bile su u fazi postmenopauze, sa prosečnom starošću od 64,2 godine u vreme studije, i prosečnom starošću na početku menopauze od 49,4 godine. Ukupno 666 je prijavilo simptome menopauze, od kojih je 166 koristilo hormonsku terapiju za ublažavanje tih simptoma.

Na osnovu njihovih odgovora, istraživači su procenili koliko je simptoma menopauze svaka od njih iskusila – njihov teret simptoma menopauze. Ovi simptomi uključivali su neredovne menstruacije, valunge, jezu, suvoću vagine, povećanje telesne težine, usporen metabolizam, noćno znojenje, probleme sa spavanjem, promene raspoloženja, nepažnju ili zaboravnost i druge neimenovane simptome.

Istraživači su zatim procenili trenutno kognitivno i bihevioralno stanje učesnica koristeći ECog II, meru svakodnevnog funkcionisanja koja može ukazati na ranu neurodegenerativnu bolest, i MBI-C, koja detektuje promene koje prethode blagom kognitivnom oštećenju i demenciji.

One koje su prijavile veći teret simptoma menopauze imale su značajno veće šanse da pokažu kognitivne simptome i blago oštećenje ponašanja, što može ukazivati na veći rizik od demencije.

Prethodne studije povezivale su neke simptome menopauze sa kognitivnim problemima, ali ovo je prva studija koja je pronašla vezu između ukupnog tereta simptoma i kognitivnih i bihevioralnih oštećenja.

Da li hormonska terapija pomaže u smanjenju rizika od kognitivnog pada

Dr Somi Javaid, akušer-ginekolog i osnivač HerMD, koja nije bila uključena u ovo istraživanje, naglašava da ova studija nije pružila dovoljno dokaza da se izvuku čvrsti zaključci o kognitivnim efektima hormonske terapije.

– Efekti hormonske terapije na mozak su nijansirani. Iako pruža bihevioralne koristi, njen uticaj na kognitivne funkcije zahteva više podataka – smatra ona

Otprilike četvrtina žena koje su prijavile simptome menopauze koristila je hormonsku terapiju da bi ih ublažila. To uključuje terapiju zasnovanu na estradiolu, konjugovane estrogene, kombinacije estrogen-progesteron i kombinacije estrogen-progestin, sam progestin i neimenovane tipove hormonske terapije.

Studija je otkrila da su žene na hormonskoj terapiji imale niže rezultate blagih poremećaja u ponašanju, ali nije bilo značajne veze između hormonske terapije i kognitivnih rezultata. Međutim, pokazalo se da blago oštećenje ponašanja predviđa rizik od demencije, pri čemu je veći nivo oštećenja povezan sa većim rizikom od demencije, tako da bi hormonska terapija mogla pomoći da se smanji verovatnoća da će osoba razviti demenciju.

Dr Javaid je kaže da bi ranija hormonska terapija mogla biti korisna: „Trenutno razumemo da je hormonska terapija najefikasnija kada se započne u ranoj menopauzi, jer su tada neuroprotektivni efekti estrogena najuticajniji.”

Šta ova povezanost može da znači za rizik od demencije

Stručnjaci su se složili da vreme intervencije, bilo u obliku hormonske terapije, druge medicinske intervencije ili modifikacije životnih navika, može biti ključno za upravljanje rizikom od demencije kod žena.

– Široko je prihvaćeno da rana menopauza povećava rizik od demencije, tako da je prilično intuitivno razmotriti terapiju hormonima za osobe koje dožive menopauzu ranije od proseka. Ono što se ne zna jeste kako hormonska terapija utiče na rizik od demencije kod osoba koje prelaze u menopauzu u normalnom životnom dobu – kaže dr Noble.

Glavni autor studije, dr Zahinoor Ismail, profesor na Univerzitetu u Kalgariju, Kanada, i Univerziteta u Egzeteru u Ujedinjenom Kraljevstvu, kaže da bi rane intervencije, ne samo hormonska terapija, već i „upravljanje vaskularnim rizicima, smanjenje upala uzrokovanih zapadnjačkom ishranom i toksinima iz životne sredine, optimizacija zdravlja creva i raznolikosti crevnog mikrobioma, i podržavanje društvenih interakcija”, mogle da pomognu u smanjenju rizika od demencije.

– Kao i kod skoro svakog stanja kod žena, potrebno je više podataka. Međutim, ako zaista želimo da unesemo promenu u prevenciju bolesti, umesto da pokušavamo da je lečimo, moramo da identifikujemo kada je intervencija potrebna. Počinjemo da primećujemo ove promene kod žena u godinama perimenopauze. Ovo bi podržalo ranu intervenciju – dalje ističe dr Javaid.

– Žene bi trebalo da budu informisane o potencijalnim uticajima menopauze na zdravlje njihovog mozga i ohrabrene da traže negu koja je u skladu sa njihovim jedinstvenim potrebama – naglašava dr Somi Javaid.