Kognitivni pad tipično je neurodegenerativni proces gde se pokazuje pogoršanje performansi u jednoj ili više oblasti, kao što su pamćenje, pažnja ili jezik. Svima nam se dešava da s vremena na vreme počnemo nešto da pričamo, a onda na pola priče izgubimo tok misli. Ili uđemo u sobu i ne možemo da se setimo šta smo ušli da uradimo. Ili što se više trudimo da se setimo nekog imena, ono nam sve više izmiče. Ovakvi mentalni problemi dešavaju se svima i razumljivo su zastrašujući, ali nisu nužno znak kognitivnog pada. Povećanje stresa, odvraćanje pažnje, multitasking, anksioznost ili depresija u velikoj meri mogu da doprinesu ovakvim situacijama.
– Uobičajeno je da klinički razmotrimo da li su kognitivni simptomi posledica rane demencije ili pre depresivnog ili anksioznog poremećaja – kaže dr Sarah Garcia-Beaumier, licencirani neuropsiholog i vanredni profesor na Univerzitetu Stetson na Floridi.
Razlika između kognitivnih grešaka i kognitivnog pada
Kognitivno starenje obično počinje da se pokazuje u 30-im godinama, a kod nekih je to izraženije nego kod drugih. Znaci su često ono što obično doživljavamo iz dana u dan – zaboravljanje da pozovemo nekoga ili gubljenje reči koju smo želeli da kažemo. Kada se ti simptomi javljaju u mnogo većoj meri nego ranije, toliko da drugi počinju da ih primećuju, „to je obično rano upozorenje za kognitivni pad veći od onoga koji očekujemo za normalan proces starenja”, kaže dr Garcia-Beaumier.
Normalno starenje usporiće vraćanje pamćenja, pa će većina pojedinaca imati nekih poteškoća da zapamti imena ljudi, predmeta ili mesta. Ali ovi delovi sećanja vraćaju se za 10 do 15 minuta, ili ponekad par sati kasnije.
– Ove manje greške u pamćenju nisu znak razvoja demencije ili kognitivnog oštećenja. Zaboravljanje razgovora ili važnih sastanaka, ili osećaj izgubljenosti na poznatim mestima, više su zabrinjavajući zbog značajnog ranog kognitivnog oštećenja – kaže dr Thomas Hammond, neurolog u Baptist Health’s Marcus Neuroscience Institute u Boka Ratonu, Florida.
Međutim, to ne znači automatski da ćemo završiti sa demencijom ili Alchajmerovom bolešću.
– U stvari, neki ljudi koji ispunjavaju kriterijume za ono što nazivamo blagim kognitivnim oštećenjem zapravo se popravljaju ili stabilizuju, bez daljeg pada – kaže dr Garcia-Beaumier.
Ali ako su greške povezane sa psihološkim stresom ili drugim osnovnim zdravstvenim problemom i dozvolimo da se stres nastavi, dodaje ona, to nas može staviti u veći rizik od demencije.
Znaci koji ukazuju na prisustvo kognitivnog pada
1. Borimo se da ostanemo u toku sa stvarima
Kortikolimbički sistem mozga modulira iskustvo anksioznosti.
– Takođe se dešava da je to ista oblast mozga koja pomaže u brzini obrade, pažnji, planiranju, rasuđivanju, organizaciji i mnogim veštinama razmišljanja. Dakle, ako dođe do promene u ovoj oblasti mozga zbog stresa ili anksioznosti, ove kognitivne sposobnosti takođe su pogođene – kaže dr Garcia-Beaumier.
Ovo preklapanje u moždanim putevima, uzeto sa većom količinom resursa koji idu ka modulaciji našeg stresa i anksioznosti (jer naše telo u suštini poskakuje napred-nazad između načina preživljavanja i oporavka) dovešće do različitog niza kognitivnih deficita. Ovi putevi takođe su ključni u obradi informacija – ako više ne možemo da obraćamo pažnju na stvari, naš mozak neće moći da ih kodira i zadrži za kasnije pamćenje.
2. Ne možemo da pronađemo reči koje tražimo
Kognitivni pad manifestuje se u gotovo svim aspektima složenih svakodnevnih zadataka, posebno u našem jeziku.
– Čak i jednostavne stvari, kao što je imenovanje nekog kuhinjskog uređaja, u velikoj meri uključuje naše mreže mozga, čineći ga osetljivim pokazateljem ranog opadanja“, kaže dr Aubry Alvarez-Bakker, neuronaučnik i vođa istraživanja u Yes Supply Co.
Jasan signal može da se pronađe u trenucima kada možda zaboravimo jednostavnu, specifičnu reč koju tražimo, pa umesto toga pokušamo da je opišemo. Tokom vremena, takođe mogu da se pojave poteškoće u održavanju razgovora, što može dovesti do anksioznosti u društvenim situacijama. Nije u potpunosti poznat specifičan mehanizam zašto se to dešava, ali istraživanja pokazuju da opadanje jezičkih sposobnosti često potiče iz leve strane mozga.
– Takođe znamo da niska proizvodnja BDNF (proteina koji proizvodi naš nervni sistem koji je ključan za proizvodnju novih moždanih ćelija) znači manje novih ćelija koje će nam pomoći da nastavimo sa aktivnostima u našem mozgu – kaže dr Alvarez-Bakker.
Kako starimo, proizvodnja ovog proteina prirodno opada, tako da se naše telo u velikoj meri oslanja na naše okruženje kako bi stvorilo BDNF i „nađubrio” naš mozak i omogućio formiranje novih ćelija.
– Među najboljim namirnicama koje treba konzumirati da bismo povećali BDNF u našem telu – i posle toga sprečili kognitivni pad – jesu borovnice, kurkuma, zeleni čaj i tamna čokolada – kaže dr Alvarez-Bakker.
3. Nezainteresovani smo za stvari u kojima smo nekada uživali
Pošto je apatija uobičajen simptom ozbiljnog „sagorevanja¨, lako može da nam promakne da ona može da bude i simptom kognitivnog pada.
– To je zapravo najčešći simptom i možda najviše zanemaren – kaže dr Alvarez-Bakker.
Iznenadni gubitak interesovanja za aktivnosti koje smo nekada voleli, ili spremnost da lako od njih odustanemo, čest je simptom demencije. Možda ćemo izgubiti interesovanje za čitanje knjiga, baštovanstvo ili mnoge druge aktivnosti u kojima smo nekada uživali. Možda ćemo takođe otkriti da su stvari koje smo nekada lako obavljali sada postale komplikovane ili da u potpunosti izbegavamo složene zadatke ili projekte.
– Ovo je žalosno jer je poznato da povlačenje iz stimulacije ubrzava proces opadanja. Srećom, naš način života može donekle pomoći u suzbijanju ovog simptoma – kaže dr Alvarez-Bakker. Kada se apatija uvuče, najbolji korak koji treba preduzeti jeste da integrišemo stvari u kojima duboko uživamo – muziku, umetnost, sport, sećanja – u svakodnevne aktivnosti koje će povećati naše učešće u životu, a zauzvrat i stimulaciju.
4. Ponašamo se mimo naših karakternih osobina
Suptilne promene ličnosti znak su kognitivnog pada koje se često ne registruju, pre svega zbog toga što se za njih lako može okriviti hronični stres (recimo, lako se naljutimo ili psujemo iako psovke nisu uobičajen deo našeg rečnika). Možemo da primetimo i da se povlačimo iz društvenih veza i aktivnosti – a kada smo u blizini drugih, možda nećemo učestvovati u diskusijama.
– Ovo su simptomi koji se često otpisuju i podvode pod stidljivost pojedinca. Međutim, osoba koja je nekada bila pričljiva i brbljava često će postati tiha i povučena, što je rani znak razvoja kognitivnog pada – kaže dr Hammond.
Bez obzira na to da li je stres uzrok ili varijabla koja povećava kognitivni pad, „svaki tretman za koji se nadamo da će sprečiti ili smanjiti kognitivni pad treba da uključi upravljanje stresom”, kaže dr Isaac Tourgeman, docent neuropsihologije na Albizu University u Majamiju na Floridi.
5. Stalno razmišljamo i brinemo
Neprekidno razmišljanje i zabrinutost održava našu konstantnu reakciju „bori se ili beži”, a simptomi hroničnog stresa mogu da oponašaju kognitivni pad, kao što su zaboravnost i nepažnja.
– Nekontrolisano, toksično razmišljanje ima potencijal da u mozgu i telu tokom vremena stvori stanje zapaljenja niskog stepena, što može uticati na naše kognitivno zdravlje i sposobnost pamćenja ili prisećanja informacija. Ako se ne stavi pod kontrolu i ne leči, ova vrsta hroničnog kognitivnog poremećaja može napredovati u različite nivoe kognitivnog pada – kaže dr Caroline Leaf, neuronaučnik.
Rešavanje osnovnih uzroka našeg razmišljanja i brige najvažnije je za poboljšanje trenutnih i sprečavanje budućih simptoma kognitivnog pada.
6. Nedavno smo bili bolesni ili imamo neko hronično stanje
– Kognitivno otupljenje uobičajena je karakteristika povezana sa opštim medicinskim bolestima, kao što su grip, infekcija urinarnog trakta i gastroenteritis. Metabolički stres uzrokovan manjom infekcijom često će dovesti do metaboličke encefalopatije, što je samo prolazni kognitivni pad – kaže dr Hammond.
Druga stanja takođe mogu dovesti do kognitivnog pada, uključujući poremećaje spavanja (kao što je apneja za vrijeme spavanja), dijabetes ili kardiovaskularne probleme.
– Slično psihološkom stresu, ponekad se simptomi mogu rešiti ako je to posledica jednog od ovih stanja. Ali ako se ne leči, to povećava rizik od demencije – kaže dr Garcia-Beaumier.
Depresija takođe postaje važna za isključenje i može dovesti do pseudodemencije, gde se depresija u suštini maskira kao kognitivno oštećenje.
– Simptomi se manifestuju kao zaboravnost, poteškoće sa pažnjom i smanjena energija i motivacija – kaže dr Tourgeman. Ovo je stanje kada je posebno važno da se konsultujete sa svojim lekarom kako bi bila uspostavljena ispravna dijagnoza i dat odgovarajući tretman.
7. Drugi ljudi primećuju naše mentalne probleme
– Svi mi doživljavamo kognitivne probleme u određenoj meri kada prolazimo kroz životne pritiske, ali dobra smernica da to može biti znak da doživljavamo kognitivni pad jeste da neko ko nas dobro poznaje primećuje konstantno povećanje ovih simptoma tokom vremena – kaže dr Leaf. Obično je osoba koja ima simptome poslednja svesna opadanja, tako da je važno da budemo otvoreni za povratne informacije i proaktivni u preduzimanju akcija.
Kako sprečiti ili usporiti kognitivni pad
– Iako trenutno nismo u mogućnosti da promenimo naše gene, možemo uticati na to kako naše okruženje utiče na njih. Zdrave životne navike – ishrana kojom vodimo računa o zdravlju (posebno ona koja je napravljena za jačanje zdravlja mozga, kao što je MIND dijeta), redovno vežbanje, smanjenje stresa i ometanja, održavanje osećaja korisnosti i povezanosti – sve to može biti veoma važno – kaže dr Tourgeman.
A nijedan zdrav način života sa ciljem izbegavanja ili poboljšanja kognitivnog pada ne bi bio potpun bez širokog spektra aktivnosti koje održavaju naš mozak angažovanim.
– Igranje igrica-mozgalica na telefonu ali i puno aktivnosti u kojima uživate i koje su za vas izazov veoma su korisni – kaže dr Garcia-Beaumier. Čitanje, igranje igrica, učenje novih veština i plesa mogu doprineti optimalnom kognitivnom zdravlju kada se rade u kombinaciji sa drugim zdravim navikama.
Kako da znamo kada je vreme da posetimo doktora
– Svaki put kada neko primeti kognitivne promene (ne tako dobro pamćenje, mozak kao da radi sporije ili je zamagljen), trebalo bi da se javi kod svog doktora. Ali posebno je važno ako i porodica ili prijatelji primećuju probleme ili ako problemi otežavaju ispunjavanje svakodnevnih obaveza – kaže dr Garcia-Beaumier.
Možete pokušati da radite na smanjenju stresa i poboljšanju načina na koji se brinete o bilo kojim drugim zdravstvenim stanjima da biste videli da li to takođe rešava bilo kakve kognitivne probleme, ali ne postoji definitivan način da saznate da li su vaši simptomi posledica stresa, psiholoških problema, drugog zdravstvenog stanja ili kognitivnog pada bez razgovora sa lekarom i eventualno posete specijalistima radi daljeg ispitivanja.
– Čak i neka osnovna ispitivanja, mnogo pre nego što se pojave bilo kakvi problemi, mogu omogućiti lekaru da uporedi naše trenutne kognitivne performanse sa mogućim kognitivnim problemima u budućnosti – kaže dr Garcia-Beaumier.
