Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Mogu li blagi kognitivni poremećaji biti uvod u demenciju

Priredio/la: D.T.
15:00 - 18. 03. 2022.

Niko još nije pronašao lek za ovaj poremećaj. Pojedini doktori, pokušavaju da blagi kogntivni poremećaj leče istim medikamentima koji se koriste i kod Alchajmerove bolesti.

zaboravljanje Mozak ne sazreva u potpunosti do 25. godine Foto: Shutterstock

Zaboravljanje unapred zakazanog sastanka ili nemogućnost da se pronađe prava reč u razgovoru, mogu da budu neki od simptoma blagog kognitivnog poremećaja (BKP). Ove blage smetnje pamćenja ili procesa mišljenja, nisu toliko izražene i ne utiču na samostalno obavljanje većine svakodnevnih poslova, ipak jedan deo ljudi sa blagim kognitivnim poremećajem će razviti ozbiljnu demenciju.

Blago kognitivno oštećenje se određuje kao stepen smanjenja kognitivnih sposobnosti na pola puta od uobičajenih kognitivnih promena koje su uobičajene u starosti i većih kognitivnih oštećenja i kliničkih stanja poput demencije.

BKP pogađaju od 12 do 18 odsto ljudi starijih od 60 godina. Rizik raste s godinama, a i druga stanja, kao što je, na primer, dijabetes, mogu da utiču na ovu pojavu.

Simptomi blagog kognitivnog poremećaja

BKP utiče na pamćenje i sposobnost razmišljanja osobe do te mere da će promene opaziti i sama osoba pogođena ovim stanjem, ali i njoj bliske osobe. I pored toga, ljudi pogođeni BKP većinu svakodnevnih životnih zadataka mogu samostalno da obavljaju.

Zaboravljanje unapred zakazanih sastanaka ili događaja, problem da se pronađe prava reč u govoru, problemi sa pokretima, promene osećaja mirisa, nesposobnost da se izvedu određeni zvukovi, problem sa pamćenjem instrukcija ili razgovora, vizuelne smetnje, nemogućnost da se posao završi do kraja, neki su od simptoma ovog poremećaja.

Zbog čega nastaju BKP?

Nauka još nije otkrila uzrok BKP ipak, ovi poremećaji se povezuju sa dijabetesom, moždanim udarom, depresijom. Američko psihološko udruženje tvrdi da BKP mogu biti i posledica upotrebe nekih lekova, vaskularnih bolesti, psihijatrijskih stanja kao što su stres, depresija, anksioznost, poremećaji spavanja, poput opstruktivne sleep apneje.

BKP se dovode i vezu i sa konstipacijom, nedostatkom vitamina ili problema sa štitastom žlezdom, lošim vidom, slabim sluhom. BKP mogu biti i posledica tumora mozga, ozleda glave, alkoholizma.

BKP vs demencija

Ovi poremećaji se razlikuju od demencije. Prema britanskoj organizaciji za istraživanje Alchajmerove bolesti, demencija je grupa simptoma koji mogu uticati na sposobnost obavljanja svakodnevnih zadatka bez tuđe pomoći. Uključuje probleme sa pamćenjem, konfuziju i promene raspoloženja.

Dementne osobe će imati više navedenih simptoma, dok su kod ljudi sa BKP simptomi veoma blagi i ne utiču na samostalno funkcionisanje.

Može li blagi kognitivni poremećaj biti uvod u demenciju?

Prema tvrdnjama Alchajmer udruženja, kod mnogih osoba BKP mogu biti uvod u početnu fazu Alchajmerove bolesti. Ipak, ovo nije pravilo.

Neka istraživanja tvrde da će od 10 do 20 odsto osoba, sa dijagnozom BKP starijih od 65 godina, u roku od jedne godine, razviti demenciju. Međutim, u mnogim slučajevima simptomi BKP ostaju isti.

Dijagnoza

Ljudi sa BKP dobiju dijagnozu kada oni sami ili neko iz porodice primete poteškoće u pamćenju. Ti problemi su povod da se poseti lekar. Stručnjak će razgovarati s osobom, možda će uraditi testove koji će pomoći da se utvrdi da li je uzrok gubitka pamćenja izlečiv.

Specijalisti u ovoj oblasti su psihijatri, neuropsihijatri i neurolozi. Često i sami stručnjaci imaju nekada problem da uspostave konačnu dijagnozu BKP. Dijagnostika ume da bude veoma komplikovana, jer se simptomi razlikuju od osobe do osobe. Nekada je teško utvrditi da li je u pitanju samo jedan od čestih znakova starenja ili BKP.

Lečenje blagog kognitivnog poremećaja

Niko još nije pronašao lek za ovaj poremećaj. Pojedini lekari, pokušavaju da BKP leče istim lekovima koji se koriste i kod Alchajmerove bolesti. Istraživanja, ipak, navode da nema pravog leka koji bi zaustavio ili vratio unazad BKP.

Neki stručnjaci, s druge strane, veruju da je ovo stanje posledica činjenice da doktori veoma kasno propisuju lekove. Kada osoba već pokazuje više znakova BKP i kada je poremećaj uznapredovao, lekovi nisu od koristi, smatra ova grupa stručnjaka.

Preventiva

Umesto leka, mnogi stručnjaci podvlače, da je za sada najbolje sredstvo prevencija BKP u smislu redovne kontrole i lečenja visokog krvnog pritiska, fizička aktivnost, kognitivni trening, čitanje, učenje novih veština.

Pojedini lekari, posebno navode značaj fizičke aktivnosti koja može biti, kako se smatra, od koristi kod zaustavljanja prvih znakova BKP.  Predlaže se da se preuzmu koraci koji će biti od pomoći kod upravljanja simptomima BKP. Savet je da se, na primer, važna dokumenta i ono što se često koristi uvek drži na istom mestu. Od pomoći mogu biti i ustaljena dnevna rutina, pravljenje liste obaveza, redovno vežbanje, dobro balansirana ishrana, 7 do 8 sati sna tokom noći.

Druženje, izbegavanje ili umereno korišćenje alkoholnih pića, pravovremeno lečenje depresije takođe mogu da spreče ili zaustave BKP.

Neće svi razviti Alchajmerovu bolest

Preporuka je da ukoliko se primete prvi znaci BKP obavezno potraži stručna pomoć. Doktor može dati dijagnozu i savetovati najbolju terapiju. Prijatelji i bliske osobe mogu biti od velike pomoći, tako što će upozoriti na prve znake problema s pamćenjem, rana intervencija može sprečiti dalje kognitivno propadanje.

U slučaju da osoba razvije BKP potrebno je da posećuje doktora specijalistu na svakih 6 do 12 meseci. Neće sve osobe sa simptomima BKP razviti Alchajmerovu bolesti. U slučaju da stanje ne preraste u Alchajmerovu bolest ili neko drugo degenerativno oboljenje, osoba može nastaviti da živi bez tuđe pomoći.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend