Muzika bi možda mogla biti dobar lek protiv demencije, ali i sredstvo za bolje raspoloženje starijih osoba. Tim stručnjaka Univerziteta u Pitsburgu tvrdi da muzika, bilo da je osoba samo sluša, svira ili peva, može da bude od koristi starijim osobama s kognitivnim oštećenjima.
Bolji kvalitet života uz muziku
Studija je svojevrstan nastavak ranijih istraživanja, koja tvrde da muzika uopšte može umnogome da unapredi kvalitet života osoba s demencijom. Nova studija izučavla je uticaj pasivnog slušanja muzike, i aktivnog, u vidu sviranja nekog instrumentna ili pevanja. U studiji je učestvovalo oko 1.400 ispitanika.
Poznato je da neke note imaju moć da smanje visok krvni pritisak, smire ceo organizam, utiču na bolje pamćenje. Mnogi hirurzi, na primer, tokom operacije slušaju muziku, jer ih smiruje i usredsređuje na posao. Uticaj na raspoloženje je već poznat, a sada naučnici nastoje da otkriju konkretan efekat muzike na zdravlje osoba koje pate od blagih kognitivnih oštećenja ili demencije.
Procene su da je dementnih ljudi u Srbiji između 92.000 i 142.000, a neki veruju da taj broj ide čak i do 200.000 zbog neprepoznatih i neregistrovanih slučajeva. Demencija je veliki i socijalni problem, jer zbog stanja bolesnika, često trpe cele porodice.
Uticaj muzike ne blage kognitivne poremećaje
Istraživači tvrde da je muzika imala uticaja na raspoloženje i kvalitet života ljudi s blagim kognitivnim poremćajima, koji se opisuju, kao blagi kognitivni poremećaji kao pretkliničko stanje, između normalnog kognitivnog starenja i Alchajmerove bolesti.
Smatra se da bi muzika mogla da bude lek za oko 15 odsto starijih osoba koje nemaju Alchajmerovu bolest, ali od kojih jedan broj, ipak ima mogućnost s godinama da razvije i teža kognitivna oboljenja. Naučnici tvrde i da pevanje u horu ili sviranje nekog instrumentna angažuje potencijale i da može osnažiti kognitivne funkcije starijih ljudi.
Mana nedostatak standardnih istraživanja
Potrebno je ipak, kako se smatra, standardizovati istraživanja, jer su neke studije izučavale samo značaj sviranja ili pevanja na misaone funkcije. Druge su bile usmerene na muzičke improvizacije, dok su neke izučavale samo uticaj plesa na kognitivne sposobnosti. Slično tome, studije su koristile i različite alate za procenu kognicije, raspoloženja, kvaliteta života i anksioznosti.
Istraživanja pokazuju da je aktivno učestvovanje u sviranju, komponovanju ili pevanju imalo najbolje rezultate na proces pamćenja. Buduća istraživanja će se baviti, kako naglašavaju stručnjaci, pojedinačnim stavkama, izučavaće se na primer da li na kognitivne funkcije i u kojoj meri više utiče sviranje instrumenta ili pevanje.
Uticaj na raspoloženje
Jedna mala studija u kojoj je učestvovalo 495 ljudi pokazala je da aktivno učešće u muzičkoj aktivnosti, pevanje ili sviranje ima, ipak, mali uticaj na kognitivne funkcije.Kada je u pitanju uticaj muzike na emotivno stanje, rezultati su neujednačeni. Četiri od šest studija je otkrilo pozitive efekte muzike na raspoloženje starijih osoba. Neka ispitivanja tvrde da je ovaj uticaj isti kao na primer fizička aktivnost, dok neka druga, smatraju da na moždane funkcije više utiče slušanje muzike od pevanja.
Ohrabrujući, ali nesigurni rezultati
Rezultati šest studija koje su se bavile pozitivnim učinkom muzike na stanje osoba koja pate od nekih depresivnih stanja, pokazala su ohrabrujuće, ali nesigurne rezultate. One studije koje su ispitivale odnos muzike i anksioznosti nisu donele jasne zaključke. Dalja istraživanja su usmerena na standardizaciju metoda i uticaj muzike na kognitivno, emotivno i socijalno stanje, dementnih osoba.
