Patološki strah od učenja, znanja i novih korisnih informacija ima svoje ime: Kako da mu se odupremo?

Nema osobe koja se s vremena na vreme ne brine zbog učenja, bilo da je reč o ispitima ili edukaciji za posao uz brojne obaveze. Problemi nastaju kada ovaj strah pređe granice normalnog i tada nastaje specifična fobija, poznata kao sofofobija.

Sofofobija i skoliofobija: Sličan, ali ne isti predimenzionirani strah

Naziv ove fobije potiče od grčkih reči sophia i phobia. Sophia znači mudrost ili znanje, dok phobia znači strah. Može se zaključiti da je sofofobija strah od znanja ili učenja.

Preporučujemo

Ovakva fobija može da pogodi osobe bilo kog uzrasta. Čeesto se koristi uz pojam, skolionofobija, što je preplavljujući strah od škole. Ni jedno ni drugo nisu kliničke dijagnoze, ali se često javljaju kao simptom drugih anksioznih poremećaja.

Anksioznost zbog straha od odlaska u školu

Odbijanje odlaska u školu danas je uobičajeno na nivou sveta, sudeći po statistikama opravdanih i neopravdanih izostanaka. Anksioznost i odbijanje odlaska u školu pogađaju decu tokom raznih perioda života i okolnosti.

Deca koja brinu zbog škole često postaju gotovo fizički bolesna pri samoj pomisli na odlazak: javljaju se bolovi u stomaku, mučnina i glavobolje, što može biti veoma uznemirujuće i za dete i za roditelje ili staratelje koji pokušavaju da mu pomognu.

Sofofobija kod odraslih osoba može da ima nešto drugačije oblike i posledice nego kod dece, jer se u odraslom dobu očekuje kontinuirano učenje, na fakultetu, na poslu, u svakodnevnom životu i kroz lični razvoj.

Kako se ispoljava sofofobija kod odraslih

Kod odraslih se strah od učenja ili sticanja znanja najčešće javlja u sledećim oblicima:

1. Strah od neuspeha

Mnogi odrasli doživljavaju učenje kao situaciju u kojoj mogu da pogreše, izgube ugled ili pokažu da „nisu dovoljno pametni“. Ovo može da dovede do izbegavanja kurseva, obuka ili novih izazova.

2. Preterana samokritika

Odrasle osobe sa sofofobijom često imaju negativna uverenja o sebi poput: „Nikad to neću shvatiti“, „Svi drugi napreduju brže od mene“, „Sramota je ako ne znam nešto“. Ovakve misli dodatno pojačavaju strah i izbegavanje.

3. Fizički simptomi

Slično drugim fobijama, mogu da se jave ubrzan rad srca, znojenje, napetost, vrtoglavica, kao i osećaj panike pri samoj pomisli na učenje.

4. Uticaj na profesionalni život

Strah od učenja može da zaustavi napredovanje u karijeri uz izbegavanje daljeg školovanja, sertifikata ili stručnih kurseva, otpor prema novim tehnologijama, odlaganje preuzimanja novih odgovornosti.

Da li se sofofobija odnosi i na strah od učenih ljudi

Psiholozi kažu da se sofofobija ne odnosi direktno na strah od učenih i obrazovanih ljudi, već na strah od procesa učenja ili usvajanja novih znanja. Međutim, mogu da postoje povezani obrasci, pa se kod nekih osoba javljaju sledeće reakcije:

1. Strah da će izgledati manje sposobno pored učenih ljudi

Neprijatnost ili anksioznost u prisustvu stručnjaka, profesora, kolega koji „znaju više“.

2. Izbegavanje razgovora o intelektualnim temama

Osoba može misliti da će biti „razotkrivena“ kao neko ko ne zna dovoljno.

3. Osećaj inferiornosti

Neki ljudi razvijaju averziju prema akademskim krugovima ili situacijama u kojima se otvara prostor za „pametne razgovore“.

Ipak, ovi simptomi se smatraju posledicom niskog samopouzdanja ili socijalne anksioznosti, a ne osnovnom definicijom sofofobije.

Kada tražiti pomoć?

Ako strah ometa posao, sprečava profesionalni razvoj, izaziva fizičke simptome ili utiče na svakodnevni život, onda je korisno potražiti stručnu podršku (CBT, DBT, terapiju izlaganjem ili savetovanje).

Neki od tretmana ili načina ublažavanja uključuju terapiju razgovorom (ili kognitivno -bihejvioralnu terapiju - CBT), jer ona može pomoći deci da razumeju svoje misli. CBT je takođe čest oblik terapije za odrasle koji doživljavaju anksioznost.

Dijalektičko-bihejvioralna terapija (DBT) koristi niz veština koje pomažu deci da se nose sa snažnim emocijama. Uz takvo razumevanje, ona mogu bolje da upravljaju negativnim osećanjima i međuljudskim odnosima. Ovo je i dobar, neinvazivan tretman za decu sa autizmom i njihove roditelje/staratelje.

Terapija izlaganjem funkcioniše tako što se specifičan strah postepeno uvodi u svakodnevni život. Deca mogu početi zamišljanjem situacija u školi, što potom podstiče osobu da se postepeno suoči sa strahom u stvarnosti.

Medikacija je još jedan oblik lečenja i može biti korisna ako dete ili odrasli ima i neki drugi mentalni poremećaj.

Iako svaki strah može biti bolan i emotivno težak, potrebno je mnogo snage i pozitivan način razmišljanja da bi se prevazišao. Danas postoji više vrsta tretmana i metoda koji u tome mogu pomoći.

(eKlinika.rs)