Ovako se kod dečaka ispoljava Edipov kompleks, koji uključuje i rivalstvo sa ocem ili braćom i sestrama

Frojd je smatrao da izraz Edipov kompleks važi i za dečake i za devojčice, iako se ispoljava na različite načine

Frojd je prvi put izneo ovaj intrigantni koncept u svojoj knjizi „Tumačenje snova“ iz 1899. godine, iako nije zvanično koristio termin Edipov kompleks sve do 1910. godine. Ovaj pojam postajao je sve važniji kako je razvijao svoju teoriju psihoseksualnog razvoja.

Edip i Edipov kompleks

Preporučujemo

Kompleks je nazvao po liku iz Sofoklove tragedije „Kralj Edip“ (Oedipus Rex), u kojoj junak nesvesno ubija svog oca i ženi se svojom majkom. U grčkom mitu, Edip je napušten odmah po rođenju, pa ne zna ko su mu roditelji. Tek nakon što ubije svog oca i oženi se majkom, saznaje istinu o njihovom identitetu.

Kako funkcioniše Edipov kompleks

U psihoanalitičkoj teoriji, Edipov kompleks se odnosi na detetovu nesvesnu želju za seksualnim odnosom sa roditeljem suprotnog pola,  posebno dečakovu privrženost majci. Ova želja je potisnuta iz svesti, ali Frojd je smatrao da i dalje utiče na ponašanje deteta i na razvoj njegove ličnosti.

Prema Frojdovoj teoriji, deca prolaze kroz niz faza psihoseksualnog razvoja. U svakoj fazi, nesvesni um je usredsređen na zadovoljstvo povezano sa određenim delom tela:

• oralna faza: od rođenja do 18 meseci
• analna faza: od 18 meseci do 3 godine
• falusna faza: od 3 do 5 godina
• latentna faza: od 5 do 12 godina
• genitalna faza: od 12. godine do odraslog doba.

Frojd je smatrao da Edipov kompleks ima ključnu ulogu u falusnoj fazi. Uspešan završetak ove faze, prema njemu, podrazumeva identifikaciju sa roditeljem istog pola, što vodi ka formiranju zrelog seksualnog identiteta.

Tokom ove faze dete razvija seksualnu privlačnost prema roditelju suprotnog pola i neprijateljstvo prema roditelju istog pola. Dečak želi da „poseduje“ majku i zameni oca, kojeg vidi kao suparnika.

U kom uzrastu se javlja Edipov kompleks

Edipov kompleks se javlja u falusnoj fazi, između treće i pete godine života. Ova faza je presudna za formiranje seksualnog identiteta.

Znakovi Edipovog kompleksa

Frojd je smatrao da sva deca prolaze kroz ovu fazu kao normalan deo razvoja. Neki znaci uključuju:

• preteranu privrženost jednom roditelju
• fiksaciju na jednog roditelja
• neprijateljstvo prema drugom roditelju
• ljubomoru i posesivnost.

Ponašanja koja mogu ukazivati na kompleks:

• ljutnja ili neprijateljstvo prema „rivalu“
• ljubomora kada „rival“ pokazuje naklonost željenom roditelju
• zjave poput „želim da se oženim mamom“
• pokušaji da se privuče pažnja željenog roditelja

Važno je naglasiti da svaki sukob između deteta i roditelja ne mora biti posledica Edipovog kompleksa.

Elektrin kompleks

Analogni pojam za devojčice poznat je kao Elektrin kompleks, kada devojčica oseća želju prema ocu i ljubomoru prema majci. Termin je uveo Karl Jung. Frojd, međutim, smatrao je da izraz Edipov kompleks važi i za dečake i za devojčice, iako se ispoljava na različite načine.

Frojd je takođe smatrao da devojčica, kada shvati da nema penis, razvija tzv. zavist prema penisu i ljutnju prema majci jer ju je „poslala u svet bez dovoljne opreme“. Kasnije ta ljutnja prerasta u identifikaciju sa majkom i preuzimanje njenih osobina.

Ovaj deo Frojdove teorije o ženskoj seksualnosti bio je najviše kritikovan. Psihoanalitičarka Karen Horni osporila je ideju o „zavisti prema penisu“ i tvrdila da muškarci, zapravo, pate od zavisti prema materici, jer ne mogu rađati decu. I sam Frojd je priznao da njegovo razumevanje žena nije bilo potpuno.

Kako se Edipov kompleks razrešava

U svakoj fazi psihoseksualnog razvoja dete mora rešiti određeni konflikt da bi razvilo zdravu ličnost. U falusnoj fazi, dete treba da se identifikuje sa roditeljem istog pola kako bi prevazišlo sukob.

Uticaj ida i ega

Frojd je verovao da dete razrešava Edipov kompleks kroz sukob između ida i ega. Id je primitivni deo ličnosti koji teži trenutnom zadovoljenju želja, dok ego predstavlja realističniji deo koji posreduje između želja ida i stvarnosti.

Dečak, iako želi da „eliminiše“ oca, ego ga sprečava jer zna da je otac jači i da prema njemu oseća i pozitivnu privrženost.

Strah od kastracije

Frojd je smatrao da dečak tada razvija strah od kastracije, odnosno strah da će mu otac, kao kaznu za želju prema majci, oduzeti polni organ.

Nastanak superega

Da bi rešio taj sukob, dete se identifikuje sa ocem, i tada se formira superego - unutrašnji moralni autoritet koji predstavlja internalizovanu figuru oca. Superego ograničava nagone ida i usmerava ego ka moralnim idealima. Prema Frojdu, dečji superego zadržava karakter oca, a osećanja Edipovog kompleksa bivaju potisnuta.

Društvene norme, religija i kultura dodatno doprinose potiskivanju Edipovog kompleksa, a iz toga nastaje detetova savest. U nekim slučajevima, potisnuta osećanja mogu izazvati nesvesan osećaj krivice koji utiče na ponašanje u odraslom dobu.

Šta ako kompleks nije razrešen

Ako dete ne reši ovaj sukob, dolazi do fiksacije u toj razvojnoj fazi. Frojd je smatrao da dečaci postaju „vezani za majku“, a devojčice za oca. U odraslom dobu to se može ispoljiti kao nezdrava emocionalna zavisnost od roditelja suprotnog pola ili problemi u ostvarivanju zrelih romantičnih odnosa.

Psihoanaliza ima za cilj da pomogne osobi da razreši ove nesvesne sukobe.

Frojdov koncept Edipovog kompleksa i dalje izaziva rasprave i nije široko prihvaćen u savremenoj psihologiji. Danas se preferiraju teorije koje objašnjavaju dečije emocionalne veze na osnovu privrženosti i razvoja sigurnosti.

Ako vaše dete pokazuje ponašanje koje remeti njegov svakodnevni život i izaziva stres, najbolje je obratiti se pedijatru ili psihologu koji može proceniti situaciju i predložiti adekvatnu podršku.