Propisani antidepresiv više ne deluje: šta nikako ne raditi kada se simptomi depresije vraćaju

Povratak tuge, bezvoljnosti i problema sa spavanjem tokom uzimanja antidepresiva ne znači da su iscrpljene sve mogućnosti lečenja. Važno je da ne menjate terapiju na svoju ruku, već da sa lekarom proverite moguće uzroke i dogovorite naredne korake.

Ako se simptomi vraćaju, to nije vaš neuspeh

Kada lek koji vam je ranije pomagao više ne donosi isto olakšanje, razumljivo je da osećate zabrinutost. Možda se pitate da li ste nešto pogrešili ili da li će terapija ponovo moći da vam pomogne. Povratak simptoma nije vaš neuspeh. To je razlog da lekar ponovo proceni vaše stanje i dosadašnje lečenje. Nekada je potrebna korekcija terapije, a nekada treba da se otkriju dodatni zdravstveni problemi ili okolnosti koje pogoršavaju depresiju.

Preporučujemo

Zašto antidepresiv može da deluje slabije nego ranije?

Povratak simptoma nema uvek isti uzrok i ne znači automatski da se organizam „navikao” na lek. Pre promene terapije lekar proverava nekoliko mogućnosti:

• Neredovno uzimanje leka. Preskakanje doza ili samostalno smanjivanje terapije mogu da utiču na kontrolu simptoma.
• Druga zdravstvena stanja. Poremećaji rada štitaste žlezde, određene infekcije i hronični bol mogu da izazovu slične tegobe ili da pogoršaju postojeće stanje.
• Drugi lekovi i suplementi. Novi preparat može da promeni dejstvo antidepresiva ili da poveća rizik od neželjenih reakcija.
• Stres i promene životnih okolnosti. Gubitak bliske osobe, problemi u porodici, bolest ili dugotrajno opterećenje mogu da doprinesu pogoršanju.
• Gubitak ranijeg odgovora na terapiju. Kod nekih osoba simptomi se vraćaju iako lek uzimaju prema uputstvu. Tada je potrebna nova procena plana lečenja.

Lekaru recite kada su tegobe počele, koliko traju i kako utiču na svakodnevni život. Važno je i da navedete da li se nešto promenilo u vašem zdravlju, terapiji ili životnim okolnostima.

Prvi korak: nemojte sami da prekidate terapiju

Nemojte da povećavate dozu, smanjujete je ili prekidate uzimanje antidepresiva bez dogovora sa lekarom. Nagli prekid može da izazove simptome obustave, poput vrtoglavice, mučnine, glavobolje i poremećaja sna.

Ove tegobe ponekad mogu da liče na povratak bolesti, što dodatno otežava procenu. Ako treba da se lek ukine, lekar određuje kako da se doza postepeno smanjuje.

Drugi korak: beležite simptome i svakodnevne navike

Kratke beleške mogu da pomognu lekaru da jasnije sagleda promene. Zapišite:

• kada uzimate lek i da li ste propustili neku dozu
• kakvo vam je raspoloženje tokom dana
• koliko spavate i da li se budite tokom noći
• da li se menjaju apetit, energija i koncentracija
• da li imate neželjene reakcije
• koje stresne događaje ili zdravstvene promene primećujete.

Ne morate da vodite opširan dnevnik. Dovoljno je nekoliko rečenica dnevno. Nemojte da odlažete pregled da biste prvo prikupili beleške, naročito ako se stanje brzo pogoršava.

Treći korak: zakažite pregled kod lekara ili psihijatra

Prilikom zakazivanja recite da se simptomi depresije vraćaju uprkos terapiji. Opišite koliko vam otežavaju posao, odnose, brigu o sebi i druge obaveze. Na pregled ponesite spisak svih lekova, vitamina, biljnih preparata i suplemenata koje uzimate. Navedite i eventualnu upotrebu alkohola ili drugih supstanci.

Možete unapred da pripremite pitanja:

• Da li tegobe ukazuju na povratak depresije ili na drugi problem?
• Da li treba da proverim neko drugo zdravstveno stanje?
• Da li je potrebna promena doze ili leka?
• Da li psihoterapija može da dopuni lečenje?
• Kada treba da dođem na narednu kontrolu?
• Da li treba da promenite antidepresiv?

Promena leka jeste jedna mogućnost, ali nije jedina. U zavisnosti od dosadašnjeg odgovora i neželjenih reakcija, lekar može da predloži:

• da se prilagodi doza postojećeg antidepresiva
• da se uvede dodatni lek kako bi se pojačao terapijski odgovor
• da se postojeći antidepresiv zameni drugim
• da se uključi ili prilagodi psihoterapija.

Ako predloži zamenu, lekar određuje raspored prelaska. Ne postoji isti postupak za sve antidepresive, pa nemojte samostalno da kombinujete stari i novi lek.

Šta pokazuje klinička studija o dodavanju drugog leka?

U randomizovanoj kliničkoj studiji OPTIMUM, objavljenoj 2023. godine u časopisu The New England Journal of Medicine, istraživači su uporedili nekoliko pristupa lečenju osoba od 60 godina i starijih sa depresijom koja nije dovoljno odgovorila na prethodne terapije.

U prvoj fazi, koja je obuhvatila 619 učesnika i trajala približno deset nedelja, upoređeni su dodavanje aripiprazola, dodavanje bupropiona i zamena postojećeg antidepresiva bupropionom.

Dodavanje aripiprazola donelo je statistički značajno veće poboljšanje psihološkog blagostanja nego prelazak na bupropion. Remisija, odnosno povlačenje simptoma prema kriterijumima istraživanja, zabeležena je kod 28,9 odsto učesnika uz dodatak aripiprazola, 28,2 odsto uz dodatak bupropiona i 19,3 odsto posle zamene leka bupropionom. U grupi koja je dobila bupropion kao dodatnu terapiju zabeležena je najviša stopa padova.

Rezultati se odnose na određenu grupu starijih pacijenata i ne znače da je kombinacija lekova najbolji izbor za svakoga. Studija nije neposredno ispitivala svaki slučaj u kojem je ranije delotvoran antidepresiv počeo da deluje slabije.

Koliko treba da se sačeka na dejstvo novog antidepresiva?

Prema američkom Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje, antidepresivima je obično potrebno od četiri do osam nedelja da pokažu terapijsko dejstvo. San, apetit i koncentracija mogu da se poprave pre raspoloženja. To ne znači da treba da čekate bez kontakta sa lekarom ako vam je lošije. Dogovorite kontrole, posebno posle uvođenja leka ili promene doze, i prijavite nove ili izražene neželjene reakcije.

Kada treba odmah da potražite pomoć?

Ako se pojave misli o samoubistvu ili samopovređivanju, odmah se obratite zdravstvenom radniku. Ako postoji namera ili plan, ili osećate da ne možete da ostanete bezbedni, potrebna je hitna pomoć. Obratite se hitnoj službi ili najbližoj urgentnoj psihijatrijskoj službi i zamolite osobu od poverenja da bude uz vas.

Povratak simptoma jeste signal da plan lečenja treba ponovo da se proceni. Nastavite da uzimate terapiju prema uputstvu dok ne dobijete drugačiji savet lekara, zabeležite promene koje primećujete i zakažite pregled.

(eKlinika.rs)