Odvikavanje izaziva nepodnošljive simptome kada se ukinu antidepresivi. Posledica su apstinencijalne krize

Kada pacijenti odluče da prestanu da uzimaju antidepresive, često se suočavaju sa naglim padom raspoloženja i skokom anksioznosti. Iako su se ovi simptomi godinama tumačili kao povratak osnovne bolesti, novo istraživanje naučnika sa University of Adelaide i stručnjaka iz Švajcarske pokazuje da je kod većine ljudi u pitanju apstinencijalna kriza - simptomi odvikavanja - a ne recidiv depresije.

Tipičan obrazac odvikavanja

Studija, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Psychotherapy and Psychosomatics, pratila je više od 30 pacijenata u Švajcarskoj koji su tokom šest meseci postepeno smanjivali doze antidepresiva. Istraživači su uočili da su se simptomi pojačavali neposredno nakon smanjenja doze, a smirivali kako bi se doza stabilizovala.

Preporučujemo

Glavni autor studije, dr Mark Horowitz, profesor psihijatrije na University of Adelaide, objašnjava da je uočeni dinamički obrazac ključni dokaz o čemu se zapravo radi.

- Ovo je obrazac koji je tipičan za apstinencijalnu krizu, a ne za epizodu depresije ili anksioznosti. Simptomi odvikavanja obično prate talasasti obrazac, pojačavaju se nakon smanjenja doze i smiruju kada se doza održava stabilnom. Recidiv se ne dešava tako - on ima tendenciju da se pogoršava i pogoršava - objašnjava dr Horowitz.

Loše raspoloženje i anksioznost  - najčešći simptomi odvikavanja, kada se ukinu antidepresivi

Dr Horowitz ističe da loše raspoloženje i anksioznost spadaju među najčešće simptome odvikavanja i da mogu da se jave čak i kod osoba bez prethodnih teških psihičkih smetnji.

- Zanimljivo je da je naša studija otkrila da su simptomi pogoršanja raspoloženja značajno u vezi sa fizičkim simptomima poput glavobolje, vrtoglavice i osećaja strujnih udara u glavi. U stvari, kada smo uzeli u obzir efekte odvikavanja kod pacijenata, više nije bilo značajne promene u rezultatima depresije. Ovo je dokaz da pacijenti najverovatnije doživljavaju simptome odvikavanja od lekova, a ne recidiv - kaže dr Horowitz.

Zarobljeni na dugotrajnoj terapiji

Iako zvanične zdravstvene smernice (poput onih u Australiji, gde oko 14 odsto stanovništva godišnje koristi ove lekove) preporučuju lečenje u trajanju od šest do 12 meseci nakon epizode bolesti, mnogi pacijenti ostaju na terapiji godinama upravo zbog straha od pogoršanja stanja.

- Prestanak uzimanja antidepresiva može da bude veoma težak. Pogoršanje simptoma se često pogrešno tumači kao dokaz da je potrebno dugoročno lečenje. U mojoj klinici vidim ljude koji su se godinama osećali zarobljeno na antidepresivima jer su pokušaji prestanka izazivali nepodnošljive simptome odvikavanja. Kliničari bi trebalo da prepoznaju da je odvikavanje verovatnije od recidiva dok ljudi smanjuju doze - upozorava dr Horowitz.

Preporuka je sporo i hiperbolično smanjenje doza

Autori studije naglašavaju da pacijenti koji žele da prekinu terapiju nipošto ne bi trebalo da to čine naglo ili bez stručnog nadzora.

- Pogoršanje simptoma trebalo bi da podstakne sporije, pažljivije hiperbolično smanjenje doze, kao što je navedeno u Maudsley Deprescribing Guidelines, umesto da se shvati kao dokaz da lek mora dugoročno da se uzima. Za pacijente koji razmišljaju o prestanku uzimanja leka, moja poruka je - nemojte naglo prekidati. Razgovarajte sa stručnim lekarom o postepenom smanjenju doze, koristeći tečnu formulaciju ili posebno pripremljene kapsule kada je potrebno postići veoma male doze - zaključuje dr Mark Horowitz.

(eKlinika.rs)