Poremećeno varenje nije samo problem želuca, mogu da nastradaju i srce i psiha: Kako sprečiti komplikacije?

Nadimanje, osećaj prepunjenosti posle jela, bol ili pečenje u gornjem delu stomaka mnogi pripisuju „lošem varenju“ i očekuju da tegobe prođu same. Velika međunarodna studija pokazala je, međutim, da funkcionalna dispepsija može značajno da utiče na svakodnevni život, a povezana je i sa većom učestalošću anksioznosti i depresije.

Poremećeno varenje utiče na niz funkcija u telu

Problemi sa varenjem ne moraju uvek da budu posledica čira, gastritisa ili neke druge bolesti koja može jasno da se vidi tokom pregleda. Kod funkcionalne dispepsije osoba može da ima uporne ili ponavljane tegobe iz gornjeg dela sistema za varenje, iako pregledi ne otkrivaju organsku bolest koja bi ih u potpunosti objasnila.

Ovo stanje danas se svrstava među poremećaje interakcije između creva i mozga. To znači da na simptome ne utiče samo ono što se događa u želucu, već i način na koji nervni sistem, mozak i digestivni trakt međusobno komuniciraju.

Šta je funkcionalna dispepsija i kako kroz simptome izgleda „poremećeno varenje“

Funkcionalna dispepsija najčešće se ispoljava neprijatnim osećajem u gornjem delu stomaka koji se ponavlja ili traje duže vreme. Osoba može da oseća bol ili pečenje u predelu želuca, ranu sitost, neprijatnu punoću posle obroka ili kombinaciju ovih simptoma.

Neki ljudi imaju osećaj da su siti već posle nekoliko zalogaja, iako nisu pojeli uobičajenu količinu hrane. Drugi bez problema završe obrok, ali zatim satima osećaju težinu, pritisak, nadutost ili neprijatnost u gornjem delu stomaka.

Upravo zbog toga ljudi funkcionalnu dispepsiju često opisuju jednostavno kao „loše“ ili „poremećeno varenje“. Problem je u tome što se simptomi mogu ponavljati mesecima ili godinama i tako počinju da utiču na izbor hrane, druženje, posao i opšte raspoloženje.

Velika studija pokazala koliko je funkcionalna dispepsija česta

Istraživači koji su analizirali podatke iz globalne epidemiološke studije Rome IV obuhvatili su 54.127 odraslih osoba iz 26 zemalja. Učesnici su odgovarali na standardizovane upitnike o digestivnim simptomima, psihičkom stanju, kvalitetu života i korišćenju zdravstvenih usluga.

Rezultati su pokazali da je kriterijume za funkcionalnu dispepsiju ispunjavalo 7,2 odsto ispitanika, dok se učestalost između zemalja kretala od 2,2 do 12,3 odsto. Funkcionalna dispepsija bila je češća kod žena, a njena učestalost smanjivala se sa godinama.

Studija je 2025. godine objavljena u časopisu Alimentary Pharmacology & Therapeutics. Autori su zaključili da funkcionalna dispepsija spada među najčešće poremećaje interakcije između creva i mozga u svetskoj populaciji.

Najčešći problem javlja se posle obroka

Najzastupljeniji oblik funkcionalne dispepsije u istraživanju bio je takozvani postprandijalni distres sindrom. Ovaj oblik imalo je 66,6 odsto osoba koje su ispunjavale kriterijume za funkcionalnu dispepsiju.

Kod njega dominiraju neprijatna punoća posle obroka i rana sitost. Osoba zbog toga može da pojede znatno manje nego ranije ili da počne da izbegava određene obroke jer unapred očekuje tegobe. Drugi obrazac karakterišu bol i pečenje u predelu želuca, odnosno epigastrijuma. Kod dela pacijenata ova dva oblika mogu da se preklapaju, pa se punoća, rana sitost, bol i pečenje javljaju u različitim kombinacijama.

Posledice poremećenog varenja ne završavaju se u stomaku

Jedan od važnijih nalaza studije bio je da su osobe sa simptomima funkcionalne dispepsije imale lošiji kvalitet života od ljudi bez ovog poremećaja. Takođe su češće koristile zdravstvene usluge, što pokazuje da posledice mogu da budu mnogo veće od povremene neprijatnosti posle obroka.

Kada osoba svakodnevno razmišlja o tome šta sme da jede, koliko može da pojede i da li će se posle obroka javiti bol ili nadutost, hrana prestaje da bude samo fiziološka potreba. Obroci u restoranu, porodična okupljanja ili putovanja mogu da postanu izvor nelagodnosti i neizvesnosti. Dugotrajni simptomi mogu da utiču i na koncentraciju, radnu sposobnost i raspoloženje. Zbog toga funkcionalna dispepsija može da predstavlja ozbiljan problem čak i kada laboratorijske analize ili endoskopski pregled ne pokažu teško organsko oboljenje.

Poremećeno varenje povezano je sa anksioznošću i depresijom

Istraživači su otkrili da su kriterijumi za funkcionalnu dispepsiju bili povezani sa većom učestalošću anksioznosti i depresije. Osobe sa ovim digestivnim tegobama u proseku su imale i više pokazatelja psihološkog distresa.

Ovakav rezultat ne znači da anksioznost ili depresija nužno izazivaju probleme sa varenjem, niti da digestivni simptomi sami po sebi izazivaju psihički poremećaj. Studija pokazuje povezanost, ali na osnovu nje ne može da se utvrdi jednostavan odnos uzroka i posledice.

Veza između mozga i sistema za varenje je dvosmerna. Stres i emocionalno stanje mogu da utiču na pokretljivost i osetljivost digestivnog trakta, dok uporni bolovi, nadimanje i neprijatnost mogu dodatno da povećaju stres i zabrinutost.

Zašto stres često „udari na stomak“

Mozak i gastrointestinalni trakt neprestano razmenjuju informacije preko nervnih, hormonskih i imunoloških puteva. Zbog toga stres može da promeni način na koji želudac i creva reaguju na hranu i normalno rastezanje posle obroka.

Kod osoba sa poremećajima interakcije između creva i mozga digestivni sistem može da postane osetljiviji na signale koje druga osoba gotovo da ne registruje. Uobičajena količina hrane ili normalno rastezanje želuca tada mogu da izazovu mnogo izraženiji osećaj punoće ili nelagodnosti. To ne znači da su simptomi „u glavi“ ili da ih osoba umišlja. Bol, pečenje i osećaj prepunjenosti stvarni su simptomi, samo što njihov nastanak može da bude složeniji od postojanja vidljive promene na želucu.

Funkcionalna dispepsija često ne dolazi sama

Istraživanje je pokazalo i da je 26,1 odsto osoba sa funkcionalnom dispepsijom istovremeno ispunjavalo kriterijume za sindrom iritabilnog creva (IBS). To znači da ista osoba može da ima simptome iz gornjeg dela digestivnog trakta, ali i nadimanje, bolove i promene u pražnjenju creva. Kod devet odsto učesnika sa funkcionalnom dispepsijom postojali su i kriterijumi za funkcionalnu gorušicu. Još sedam odsto imalo je i kriterijume za hroničnu mučninu i povraćanje.

Ovo preklapanje pokazuje koliko poremećaji digestivnog sistema mogu da budu složeni. Kada postoji više različitih simptoma, važno je da lekar sagleda celokupnu sliku, umesto da svaki problem posmatra potpuno odvojeno.

Kada „loše varenje“ ne bi trebalo ignorisati

Povremena neprijatnost posle obilnog ili masnog obroka ne mora da znači da postoji funkcionalna dispepsija. Ako se bol, rana sitost, punoća ili pečenje često ponavljaju, traju duže ili menjaju način na koji osoba jede i funkcioniše, razgovor sa lekarom može da pomogne da se utvrdi uzrok. Posebnu pažnju zahtevaju simptomi kao što su neobjašnjiv gubitak telesne mase, učestalo povraćanje, krv u stolici ili crna stolica, otežano gutanje i izražena malokrvnost. Nagao ili veoma jak bol takođe nije simptom koji bi trebalo pripisati samo „lošem varenju“.

Lekar na osnovu simptoma, godina, drugih bolesti i faktora rizika procenjuje koje su analize ili pregledi potrebni. Cilj nije samo da se potvrdi funkcionalna dispepsija, već i da se isključe druga stanja koja mogu da izazovu slične tegobe.

Želudac i mozak ne možemo da posmatramo odvojeno

Nova velika studija dodatno potvrđuje da funkcionalna dispepsija nije beznačajan problem koji se svodi na „težak stomak“. Povezana je sa lošijim kvalitetom života, većom učestalošću anksioznosti i depresije i češćim traženjem medicinske pomoći.

Rezultati ipak ne dokazuju da poremećeno varenje direktno izaziva anksioznost ili depresiju. Oni pokazuju koliko su digestivno i psihičko zdravlje međusobno povezani i zbog čega kod dugotrajnih tegoba nije dovoljno baviti se samo jednim simptomom.

Kada problemi sa varenjem postanu uporni, cilj nije samo da „smirimo stomak“, već da pronađemo uzrok tegoba i sagledamo njihov uticaj na celokupno zdravlje. Pravovremena procena može da pomogne da se isključe ozbiljnije bolesti i da se odabere pristup koji odgovara konkretnom pacijentu.

(eKlinika.rs)