Ultra-prerađena hrana menja sastav masti u krvi: šta su naučnici otkrili o rizicima po zdravlje

Sve je više dokaza da ultra-prerađena hrana (UPF/ultra-processed foods) negativno utiče na zdravlje, ali naučnici još pokušavaju da razjasne biološke mehanizme koji stoje iza tog uticaja. Novo veliko istraživanje donosi važan odgovor: osobe koje unose više ultra-prerađenih namirnica imaju značajno drugačiji sastav masnih kiselina i drugih metabolita u krvi, što može da bude jedan od razloga zbog kojih je ovakav način ishrane povezan sa brojnim hroničnim bolestima.

Ultra-prerađena hrana menja metabolizam masti

Rezultati studije objavljeni su u stručnom časopisu Critical Reviews in Food Science and Nutrition.

Preporučujemo

Ultra-prerađena hrana prolazi kroz složene industrijske procese proizvodnje i sadrži brojne aditive poput emulgatora, pojačivača ukusa, boja i aroma. Najčešće je bogata mastima, šećerom, rafinisanim ugljenim hidratima i natrijumom, a istovremeno ima malu nutritivnu vrednost. Prethodna istraživanja već su pokazala da je veći unos ovakvih proizvoda povezan sa čak 32 nepovoljna zdravstvena ishoda, uključujući bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes tipa 2 i gojaznost.

Nova studija pokazuje da ultra-prerađena hrana ne povećava samo unos nezdravih masti, već može da promeni način na koji organizam proizvodi i obrađuje lipide.

- Naša studija donosi nove biološke dokaze koji povezuju konzumiranje ultra-prerađene hrane sa lošijim zdravstvenim ishodima. Umesto da proučavamo samu bolest, identifikovali smo karakterističan metabolički obrazac povezan sa većim unosom ove hrane, što nam pomaže da bolje razumemo biološke puteve kojima ona utiče na zdravlje - izjavila je vodeća autorka studije dr Džesika Blanko-Lopez (Jessica Blanco-López).

Analizirani podaci više od pola miliona Evropljana

Istraživači su koristili podatke iz velike evropske studije EPIC, u kojoj je između 1992. i 2000. godine učestvovalo više od 520.000 ljudi iz deset evropskih zemalja: Danske, Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Holandije, Norveške, Španije, Švedske i Velike Britanije.

Za potrebe ovog istraživanja detaljno je analizirana ishrana više od 15.200 ispitanika. Učesnici su popunjavali opsežne upitnike o načinu života i ishrani tokom prethodnih godinu dana, davali uzorke krvi i prolazili telesna merenja.

Namirnice su razvrstane prema međunarodno prihvaćenoj NOVA klasifikaciji:

• NOVA 1 - neprerađena ili minimalno prerađena hrana, poput svežeg voća i povrća, mesa, ribe, jaja, mleka i mahunarki
• NOVA 2 - kulinarski sastojci kao što su ulja, puter, šećer i so
• NOVA 3 - prerađena hrana, uključujući sireve, konzervisano povrće i sveže pečen hleb
• NOVA 4 - ultra-prerađena hrana, u koju spadaju gazirani napici, industrijske grickalice, mesne prerađevine i gotova zamrznuta jela.

Prosečno je ultra-prerađena hrana činila oko 12,6 odsto ukupne ishrane ispitanika, ali su razlike među učesnicima bile velike.

Više industrijskih trans masti i manje omega-3 masnih kiselina

Najvažnije otkriće bilo je da osobe koje jedu više ultra-prerađene hrane imaju povećan nivo industrijskih trans masti, pojedinih zasićenih masnih kiselina i drugih lipidnih jedinjenja koja ukazuju na poremećen metabolizam masti i slabiju funkciju mitohondrija - ćelijskih „elektrana“ koje proizvode energiju.

Istovremeno, u njihovoj krvi registrovan je niži nivo korisnih omega-3 masnih kiselina, posebno dokozaheksaenske kiseline (DHA), koja ima važnu ulogu u radu mozga, srca i očuvanju ćelijskih membrana.

Autori navode da su uočene i promene metabolita koji učestvuju u regulaciji energetskog metabolizma i preradi lipida, što ukazuje na narušenu ravnotežu masti u organizmu.

Zašto su ove promene važne?

Dr Tomas Holand, istraživač sa Instituta za zdravo starenje Univerziteta RUSH u Čikagu, koji nije učestvovao u studiji, smatra da rezultati predstavljaju važan korak u razumevanju posledica ultra-prerađene hrane.

Kako objašnjava, istraživači nisu samo potvrdili da osobe koje jedu više ultra-prerađene hrane češće obolevaju od hroničnih bolesti, već su identifikovali konkretne biološke promene koje mogu da objasne tu povezanost.

Vrsta masti koja cirkuliše u krvi utiče na procese važne za zdravlje srca i krvnih sudova, metabolizam i funkciju mozga, pa povećanje trans masti i smanjenje omega-3 masnih kiselina može da bude jedan od ključnih razloga zbog kojih ultra-prerađena hrana povećava zdravstvene rizike.

Hrana ostavlja „metabolički otisak“

Autori studije zaključuju da ono što jedemo ostavlja merljiv trag u našem metabolizmu, a ultra-prerađena hrana ima veoma prepoznatljiv „metabolički potpis“.

Ipak, naglašavaju da je reč o opservacionoj studiji, pa rezultati ne dokazuju da ultra-prerađena hrana direktno izaziva bolesti. Oni pokazuju povezanost između načina ishrane i promena u metabolizmu koje su ranije povezivane sa razvojem dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i gojaznosti.

Prema rečima istraživača, potrebne su dugoročne studije i kontrolisana ispitivanja koja će pokazati da li smanjenje unosa ultra-prerađene hrane može da dovede do poboljšanja ovih metaboličkih pokazatelja.

Zdrave navike ostaju najbolja zaštita

Stručnjaci podsećaju da zdravo starenje ne zavisi od povremenih dijeta, već od svakodnevnih navika. Ishrana zasnovana na minimalno prerađenim namirnicama, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san, kontrola stresa, izbegavanje duvana i održavanje društvenih kontakata predstavljaju osnovu očuvanja fizičkog i mentalnog zdravlja tokom života.

Nova studija dodatno potvrđuje da ograničavanje ultra-prerađene hrane može da bude jedan od važnih koraka ka dugoročnom očuvanju zdravlja.

(eKlinika.rs)