Zaboravite na „proteinmaksing“ trend: Smanjen unos proteina pomaže da zdravije i lepše starimo, tvrdi nauka

Novi proteinski prahovi i hrana obogaćena proteinima preplavili su tržište pod uticajem jednog od najvećih wellness trendova decenije. Međutim, nova studija ukazuje da bi manje proteina u ishrani zapravo moglo da sačuva zdravlje u starosti i smanji rizik od razvoja dijabetesa i raka.

„Proteinmaksing“ trend ima efekat samo na određene kategorije ljudi

Suprotno trenutno popularnom verovanju i takozvanom „proteinmaksing“ trendu, istraživači sa University of Wisconsin-Madison u SAD tvrde da manja konzumacija proteina može da bude pametniji put ka dužem i kvalitetnijem životu. Nakon detaljne analize više od 300 naučnih studija, naučnici su uočili da, iako ishrana bogata proteinima ima svoje mesto kod sportista, kod prosečne populacije umereniji ili manji unos pruža značajne metaboličke i zaštitne efekte.

Preporučujemo

- Kristalno je jasno da proteini imaju koristi za razvoj mišića i reakciju aktivnih pojedinaca na vežbanje. Ali, pošto je većina ljudi vodi relativno sedentarni način života, mnogi konzumiraju više proteina nego što im je potrebno, što verovatno ima negativne posledice po zdravlje - objašnjava autor studije dr Dudley Lamming sa University of Wisconsin-Madison.

Kako smanjen unos proteina štiti organizam?

Istraživanje preispituje dugogodišnje pretpostavke o ishrani i ukazuje na nekoliko ključnih mehanizama kojima manji unos proteina doprinosi dugovečnosti:

1. Bolja kontrola šećera i manje masti. Ishrana sa nižim sadržajem proteina poboljšava metaboličku funkciju smanjenjem masnog tkiva i boljom regulacijom šećera u krvi, čak i u slučajevima kada je ukupan kalorijski unos bio veći

2. Aktivacija „zaštitnog hormona“. Kada je unos proteina umeren ili nizak, dolazi do lučenja hormona FGF21, koji pomaže telu da efikasnije sagoreva energiju.

3. Čišćenje ćelija (Autofagija). Ograničenje proteina podstiče telo da pređe u režim „popravke“, čime se aktivira autofagija - prirodni proces uklanjanja ćelijskog otpada i oštećenih delova, što održava ćelije mladim.

Ko nikako ne bi trebalo da smanjuje unos proteina?

Naučnici striktno naglašavaju da restrikcija proteina nije univerzalno rešenje i da pojedine, osetljive grupe i dalje moraju da vode računa o adekvatnom unosu. Smanjenje se ne preporučuje:

• Trudnicama i deci u razvoju
• Starijim osobama koje su sklone gubitku mišićne mase
• Osobama koje se oporavljaju od većih operacija i povreda.

Preporučeni dnevni unos proteina za odrasle iznosi 0,83 grama po kilogramu telesne težine

Prema smernicama Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), preporučeni dnevni unos proteina za odrasle iznosi 0,83 grama po kilogramu telesne težine. Iako se duplo veća količina i dalje smatra bezbednom, efekti izuzetno visokog unosa proteina ostaju naučno sporni.

Istraživači zaključuju da je vreme za odustajanje od univerzalnih saveta i prelazak na individualni pristup.

- Smernice bi trebalo da budu personalizovane, ne samo na osnovu starosti, već i na osnovu nivoa fizičke aktivnosti svakog pojedinca - zaključuje dr Lamming i dodaje da je potrebno još kliničkih istraživanja kako bi se kreirali optimalni jelovnici prilagođeni ličnim potrebama i stilu života.

(eKlinika.rs)