Atrijalna fibrilacija i anksioznost mogu da imaju slične simptome: Kako prepoznati razliku i proceniti hitnost

Ubrzano lupanje ili „preskakanje“ srca, vrtoglavica, nedostatak vazduha i nelagodnost u grudima mogu da se jave i kod anksioznosti i kod atrijalne fibrilacije. Zbog toga ljudi ponekad napad panike zamene za poremećaj srčanog ritma, ali je moguća i obrnuta situacija. Razlikovanje je važno jer atrijalna fibrilacija povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka i moždanog udara.

Stres i intenzivna anksioznost kod nekih ljudi mogu da deluju kao okidači za epizodu aritmije

Atrijalna fibrilacija (AFib) jedan je od najčešćih poremećaja srčanog ritma, a postoji moguća veza između ovog stanja i anksioznosti. Poseban problem predstavlja činjenica da oba stanja mogu da izazovu palpitacije, odnosno osećaj ubrzanog, snažnog ili nepravilnog rada srca. Zbog toga samo na osnovu subjektivnog osećaja nije uvek moguće utvrditi šta je uzrok simptoma.

Preporučujemo

Dosadašnja istraživanja ne potvrđuju da anksioznost sama po sebi direktno izaziva atrijalnu fibrilaciju. Međutim, stres i intenzivna anksioznost kod nekih ljudi mogu da deluju kao okidači za epizodu aritmije, posebno ako već postoje faktori rizika. Istovremeno, osobe koje imaju atrijalnu fibrilaciju mogu da razviju strah i anksioznost upravo zbog nepredvidivih epizoda nepravilnog rada srca.

Može li anksioznost da izazove atrijalnu fibrilaciju

Istraživanja ukazuju na moguću vezu između psihološkog stresa, anksioznosti i načina na koji autonomni nervni sistem reguliše rad srca. Kada je osoba pod intenzivnim ili dugotrajnim stresom, menjaju se aktivnost simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema, kao i lučenje hormona stresa. Kod osetljivih osoba takve promene potencijalno mogu da doprinesu poremećaju srčanog ritma.

Pojedine studije pokazale su da su starije osobe sa simptomima anksioznosti češće imale atrijalnu fibrilaciju, čak i kada su istraživači uzeli u obzir druga zdravstvena stanja, kao što su hipertenzija i dijabetes. Takvi rezultati ukazuju na moguću povezanost, ali ne dokazuju da je anksioznost uzrok aritmije. Posebno je važno napraviti ovu razliku jer na razvoj atrijalne fibrilacije utiče više faktora.

Veće analize nisu pronašle jasne dokaze da anksioznost sama po sebi dovodi do razvoja atrijalne fibrilacije tokom vremena. Stručnjaci zato stres i anksioznost pre posmatraju kao moguće okidače ili faktore koji mogu da pogoršaju simptome kod predisponiranih osoba. Kontrola stresa ipak ostaje važan deo brige o zdravlju, posebno kod ljudi koji već imaju kardiovaskularne faktore rizika.

Šta se zapravo događa sa srcem kod atrijalne fibrilacije

Atrijalna fibrilacija je aritmija kod koje pretkomore, dve gornje srčane komore, ne rade pravilnim i usklađenim ritmom. Električni impulsi u pretkomorama postaju haotični, pa se one nepravilno i veoma brzo aktiviraju. Zbog toga rad pretkomora i donjih srčanih komora, odnosno komora srca, više nije potpuno usklađen.

Takav poremećaj može da utiče na normalno kretanje krvi kroz srce. Krv se kod nekih pacijenata može zadržavati u pretkomorama, što povećava mogućnost stvaranja krvnog ugruška. Ako ugrušak dospe krvotokom do mozga i začepi krvni sud, može da izazove ishemijski moždani udar.

Atrijalna fibrilacija ne izgleda isto kod svih pacijenata. Epizode mogu povremeno da se pojavljuju i spontano prestaju, što se naziva paroksizmalna atrijalna fibrilacija, dok kod drugih ljudi poremećaj traje duže ili postaje trajan. Lečenje zavisi od tipa aritmije, simptoma, rizika od moždanog udara i drugih bolesti koje pacijent ima.

Anksioznost i atrijalna fibrilacija mogu da izgledaju gotovo isto

Palpitacije predstavljaju jedan od simptoma zbog kojih je ova dva stanja lako pomešati. Osoba može da ima osećaj da srce treperi, snažno udara, preskače ili radi veoma brzo. Gotovo isti osećaj može da se pojavi tokom intenzivne anksioznosti ili napada panike.

Atrijalnu fibrilaciju mogu da prate bol ili nelagodnost u grudima, vrtoglavica, ošamućenost, umor, slabost, nedostatak vazduha, smanjena tolerancija fizičkog napora, pa čak i gubitak svesti. Neki od ovih simptoma, naročito vrtoglavica, nedostatak vazduha i osećaj lupanja srca, česti su i tokom napada panike. Zbog ovog preklapanja simptoma samoprocena može da bude nepouzdana.

Trajanje tegoba takođe ne pruža uvek jasan odgovor. Napad panike i epizoda atrijalne fibrilacije mogu da traju nekoliko minuta ili duže, dok simptomi AFib kod pojedinih pacijenata mogu da potraju satima ili danima. Zato ponavljane palpitacije i druge slične simptome treba medicinski proceniti, posebno ako se pojavljuju prvi put.

Kako lekari utvrđuju da li je u pitanju aritmija ili anksioznost

Za razlikovanje anksioznosti od atrijalne fibrilacije nije dovoljno samo opisati osećaj lupanja srca. Elektrokardiogram (EKG) može da zabeleži električnu aktivnost srca i pokaže karakterističan nepravilni ritam atrijalne fibrilacije. Problem može da nastane ako aritmija nije prisutna baš u trenutku pregleda.

Kod povremenih epizoda lekar zato može da preporuči duže praćenje srčanog ritma, na primer Holter EKG ili drugi oblik ambulantnog monitoringa. U zavisnosti od simptoma i zdravstvenog stanja, mogu da budu potrebne i dodatne analize kako bi se otkrili mogući uzroci ili faktori koji doprinose aritmiji. Tek nakon isključivanja ili potvrđivanja telesnog uzroka simptoma može jasnije da se proceni uloga anksioznosti.

Poseban oprez potreban je kada se prvi put pojave jak bol ili pritisak u grudima, izrazit nedostatak vazduha, nesvestica ili drugi ozbiljni simptomi. Osoba koja ne može da proceni da li doživljava napad panike, atrijalnu fibrilaciju ili srčani udar ne bi trebalo sama da postavlja dijagnozu. U takvoj situaciji potrebna je hitna medicinska procena.

Zašto atrijalnu fibrilaciju ne treba pripisati samo nervozi

Atrijalna fibrilacija nije samo neprijatan osećaj nepravilnog rada srca. Jedna od najvažnijih komplikacija jeste povećan rizik od tromboembolijskih događaja, posebno moždanog udara. Upravo zato je važno otkriti aritmiju i proceniti individualni rizik pacijenta.

Lekar na osnovu faktora rizika procenjuje da li je potrebna terapija koja smanjuje mogućnost nastanka krvnih ugrušaka. Kod nekih pacijenata potrebni su i lekovi za kontrolu srčane frekvencije ili ritma, dok se kod drugih primenjuju dodatne procedure. Izbor terapije zavisi od brojnih faktora i nije isti za sve osobe sa atrijalnom fibrilacijom.

Pretpostavka da su palpitacije „samo od stresa“ može da odloži otkrivanje aritmije, ali važi i obrnuto. Osoba kojoj je srce kardiološki zdravo može zbog straha od ozbiljne bolesti dodatno da pojača anksioznost i telesne simptome. Zato odgovarajuća dijagnostika ima dvostruku vrednost - otkriva mogući problem sa srcem i pomaže u izboru odgovarajućeg pristupa ako je u osnovi tegoba anksioznost.

Kako smanjiti stres i anksioznost ako postoje palpitacije

Hronični stres i anksioznost mogu da utiču na fizičko i emocionalno zdravlje, čak i kada nisu direktan uzrok atrijalne fibrilacije. Redovna fizička aktivnost prilagođena zdravstvenom stanju, dovoljno sna i smanjenje nepotrebnih izvora stresa mogu da doprinesu boljem opštem stanju. Kod osoba sa potvrđenom srčanom bolešću intenzitet vežbanja treba uskladiti sa savetom lekara.

Vežbe disanja, meditacija, joga, boravak u prirodi i vreme provedeno sa ljudima koji pružaju podršku nekim osobama pomažu u kontroli stresa. Korisno je obratiti pažnju i na individualne okidače palpitacija, koji mogu da uključuju nedostatak sna, alkohol ili druge faktore. Vođenje beleški o vremenu pojave simptoma, njihovom trajanju i okolnostima u kojima nastaju može da bude korisno i tokom razgovora sa lekarom.

Ako anksioznost postane učestala, remeti svakodnevni život ili izaziva ponavljane napade panike, razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje može da pomogne. Psihoterapija pruža mogućnost da osoba nauči kako da prepozna i kontroliše reakcije povezane sa anksioznošću i stresom. Međutim, kod novih, neobjašnjenih ili promenjenih srčanih simptoma prvi korak treba da bude odgovarajuća medicinska procena, a ne pretpostavka da je za sve kriva nervoza.

(eKlinika.rs)