"Na ivici sam nervnog sloma": Kada ova rečenica više nije fraza, već ozbiljan znak da vam je potrebna pomoć

„Ne mogu više“, „Svega mi je preko glave“, „Na ivici sam nervnog sloma“ – ove rečenice često izgovaramo posle teškog dana. Međutim, kod nekih ljudi one ne opisuju samo prolaznu nervozu, već trenutak u kojem psihičko opterećenje postaje toliko veliko da više ne mogu normalno da rade, spavaju, donose odluke ili brinu o sebi.

Izraz „nervni slom“ koristi se kada se čovek oseća potpuno iscrpljeno, preplavljeno i nesposobno da nastavi kao ranije. Ipak, to nije medicinska ni psihijatrijska dijagnoza već samo osećaj da se dalje ne može.

Iza ove rečenice mogu da se kriju intenzivan ili dugotrajan stres, anksioznost, depresija, panični napadi, traumatsko iskustvo, sindrom sagorevanja ili teško prilagođavanje na veliku životnu promenu.

Kada stres postane prevelik

Stres je prirodna reakcija organizma na zahtevnu ili opasnu situaciju. Ubrzavaju se rad srca i disanje, mišići postaju napeti, pažnja se usmerava na opasnost, a oslobađaju se adrenalin i kortizol. Kratkoročno, ova reakcija može da bude korisna.

Problem nastaje kada čovek nedeljama ili mesecima živi pod pritiskom zbog posla, bolesti, finansijskih teškoća, porodičnih sukoba ili brige o drugoj osobi. Organizam više nema dovoljno vremena za oporavak. San postaje lošiji, koncentracija slabi, osoba je razdražljiva, a svakodnevni problemi deluju sve teže.

Ono što se opisuje kao „slom“ često je trenutak kada dotadašnji načini suočavanja više nisu dovoljni. To ne znači da je osoba slaba, već da su zahtevi postali veći od njenih trenutnih psihičkih i fizičkih kapaciteta.

Kako izgleda stanje koje nazivamo nervnim slomom

Ne postoji jedinstven spisak simptoma jer se iza ovog izraza mogu nalaziti različita stanja.

Mogu se javiti:

• osećaj da je sve postalo nepodnošljivo
• intenzivna zabrinutost, strah ili unutrašnji nemir
• napadi plača ili emocionalna otupelost
• nesanica ili potreba za preteranim spavanjem
• teškoće sa koncentracijom i donošenjem odluka
• nemogućnost odlaska na posao ili izvršavanja obaveza
• povlačenje od porodice i prijatelja
• lupanje srca, znojenje, drhtanje i osećaj nedostatka vazduha
• beznadežnost, krivica ili osećaj bezvrednosti
• češće korišćenje alkohola ili sedativa

Najvažnije nije samo koliko je neki simptom neprijatan, već koliko remeti svakodnevni život.

„Nervni slom“ nije isto što i panični napad. Panični napad je nagli talas intenzivnog straha koji najčešće dostiže vrhunac tokom nekoliko minuta. Takođe nije isto što i psihoza. Osoba pod velikim stresom ne mora da izgubi kontakt sa stvarnošću.

Šta se može kriti iza rečenice „ne mogu više“

Stručnjak neće postaviti dijagnozu nervnog sloma, već će pokušati da utvrdi šta je dovelo do tegoba. U pozadini mogu biti depresivna epizoda, anksiozni ili panični poremećaj, reakcija na traumatski događaj, poremećaj prilagođavanja, žalovanje, sindrom sagorevanja ili pogoršanje ranije psihičke bolesti.

Slične simptome mogu izazvati i poremećaj rada štitaste žlezde, anemija, srčane aritmije, hormonske promene, infekcije, nedostatak sna, neželjena dejstva lekova i psihoaktivne supstance. Zbog toga procena ponekad uključuje lekarski pregled i laboratorijske analize.

Ne treba čekati da osoba potpuno prestane da funkcioniše. Pomoć je potrebna kada tegobe traju, pojačavaju se ili počinju da remete san, ishranu, posao, odnose i brigu o sebi.

Kako izgleda lečenje i oporavak

Ne postoji jedan lek za nervni slom. Leči se stanje koje se nalazi iza njega.

Psihoterapija može pomoći osobi da razume šta je dovelo do krize i razvije efikasnije načine suočavanja. Lekovi se primenjuju kada stručna procena pokaže da su potrebni, na primer kod depresije, anksioznog, bipolarnog ili psihotičnog poremećaja.

Sedativi mogu kratkotrajno smanjiti napetost, ali ne rešavaju uzrok problema i neki mogu dovesti do zavisnosti. Zato ih ne treba uzimati bez saveta lekara.

Oporavak može obuhvatiti privremeno smanjenje obaveza, uspostavljanje sna i redovnih obroka, fizičku aktivnost prilagođenu stanju i podršku bliskih ljudi. Nekoliko dana odmora može pomoći kod prolazne preopterećenosti, ali nije dovoljno ako se simptomi vraćaju ili ozbiljno narušavaju život.

Kada pomoć ne sme da čeka

Hitna pomoć potrebna je ako osoba govori da želi da umre ili povredi sebe ili druge, pravi plan samoubistva, čuje glasove, izrazito je zbunjena, danima ne spava i ponaša se rizično ili više nije sposobna da jede, pije i brine o sebi.

U neposrednoj opasnosti treba pozvati 194 ili 112, otići u najbližu urgentnu službu i ne ostavljati ugroženu osobu samu.

„Na ivici sam nervnog sloma“ nije stručna dijagnoza, ali može biti ozbiljan poziv u pomoć. Najvažnije je ne čekati potpuni gubitak sposobnosti za svakodnevno funkcionisanje da bi se razgovaralo sa lekarom, psihologom ili psihijatrom.

(eKlinika.rs)