Ljubav prema drugima bez ljubavi prema sebi nije dovoljna. Briga o sebi nije čin egoizma, poručuju naučnici

Nije dovoljno da budemo brižni i saosećajni premi drugim ljudima i životinjama ako iz te jednačine izostavimo sebe. Najnovije istraživanje McGill University u Kanadi pokazalo je da saosećanje donosi prave psihološke koristi samo kada je usklađeno sa brigom prema samom sebi.

Kada izostane briga o sebi javlja se rizik od „sagorevanja” i narušavanja mentalnog zdravlja

Ovo otkriće direktno dovodi u pitanje uobičajenu pretpostavku da je nesebična briga o drugima uvek psihološki blagotvorna za osobu koja je pruža. Istraživači su analizirali odgovore više od 1.200 učesnika i podelili ih u grupe na osnovu njihovih „profila saosećanja“ koji su merili odnos prema sebi, drugim ljudima i životinjama. Rezultati su pokazali jasne obrasce i opasnosti neravnoteže u brizi o sebi i drugima.

Preporučujemo

Studija kanadskih istraživača otkrila je da pojedinci koji pokazuju visoko saosećanje prema drugima, ali su istovremeno izrazito strogi ili zanemaruju sami sebe, izlažu sebe ozbiljnom riziku od „sagorevanja” i narušavanja mentalnog zdravlja.

Dajete sve od sebe za druge, a lično se zapostavljate - put ka lošem mentalnom zdravlju

Nizak stepen samosaosećanja naučnici su direktno doveli u vezu sa:

• povećanim nivoom stresa i anksioznosti
• nižim opštim zadovoljstvom životom
• osećajem društvene izolovanosti.

- Mnogi ljudi, posebno roditelji, zdravstveni radnici, edukatori i aktivisti, daju sve od sebe za druge, dok su prema sebi izuzetno grubi. Istraživanje pokazuje da ta neravnoteža direktno vodi ka lošijem mentalnom zdravlju, posebno izloženosti stresu i anksioznosti, u poređenju sa osobama koje podjednako brinu i o sebi i o drugima - objašnjava dr Bassam Khoury, glavni autor studije sa kanadskog McGill University. 

Okretanje ka sopstvenim potrebama nije čin egoizma

S druge strane, učesnici koji su pokazali ujednačeno visok nivo saosećanja na sva tri fronta - prema sebi, drugim ljudima i životinjama - imali su najbolji psihološki profil. Kod njih je zabeleženo stanje optimalnog mentalnog zdravlja, izražena emocionalna otpornost i visoko socijalno blagostanje.

Stručnjaci sa McGill University naglašavaju da okretanje ka sopstvenim potrebama nije čin egoizma.

- Samosaosećanje pomaže ljudima da regulišu teške emocije, smanje samokritiku i stvore osećaj unutrašnje sigurnosti. To nije sebičnost niti samozadovoljavanje, već neophodan temelj za održivu brigu o drugima i sposobnost da to saosećanje proširimo na ceo svet oko nas - zaključuje Khoury.

(eKlinika.rs)