Samosaosećanje, koje vodi ka razumevanju sopstvenih potreba, blagosti prema sebi i drugima, mogao bi da bude put ka boljem psihičkom stanju. Psiholozi tvrde da su osobe koje vole sebe, rado prihvaćene u društvu, doživljaju se kao blagi ljudi, bolje savladavaju prepreke koje im život nameće. Kako tvrde stručnjaci, to nikako nisu ljudi koji su zaljubljeni u sebe, već oni koji nastoje da razumeju i svoje i postupke drugih ljudi.
Odnos prema sebi kao prema dobrom prijatelju
– Samosaosećanje je nešto što bi trebalo praktikovati svakodnevno, iako je realnost ipak drugačija, jer mnogo ljudi i ne zna šta označava ovaj pojam – smatra klinički psiholog Stiven Hikman iz San Dijega i ističe da se „saosećanje označava kao svest o patnji, i želja da se ta patnja ublaži“. To je stanje kada prepoznajete da se borite i dajete sve od sebe, kada nastojite, ali ne po svaku cenu, da opravdavate svaki svoj postupak.
Dr Kristen Nef, profesor na Odseku za obrazovnu psihologiju Univerziteta u Teksasu razvila je definiciju samosaosećanja koje većina istraživača koristi. Meri se pomoću skale koja meri dobrotu prema sebi, humanost prema zajednici i svesnost. Ljubaznost prema sebi upravo to i znači – biti ljubazan prema sebi. Takođe, to je i osećaj da ste deo ljudske zajednice i shvatanje da su patnja i lična neadekvatnost deo zajedničkog ljudskog iskustva.
– Samosaosećanje je kada se odnosite prema sebi kao prema dobrom prijatelju – kaže Hikman.
Zašto je sve ovo važno za zdravlje?
– Saosećanje prema sebi izgrađuje otpornost, koja nam može biti od pomoći da izdržimo životne izazove. Omogućava nam da prebrodimo poteškoće samokritike, samooptuživanja ili srama. To je jedan od načina na koji se štiti psihološko blagostanje – smatra Hikman.
Pomaže kod stanja depresije
Neka istraživanja tvrde da ovakav stav smanjuje nivo depresije i anksioznosti. Studije tvrde da samosaosećanje može biti od pomoći kod nekih stanja depresije, jer pomaže da se savladaju stanja kao što su oštra samokritika i izolovanost. Druga studija, otkrila je da samosaosećanje ima potencijal da ublaži hladnoću, što je takođe, faktor koji doprinosi depresiji.
Prema pregledu objavljenom u časopisu Clinical Psichologist, ljudi koji praktikuju više saosećanja prema sebi, najčešće se označavaju kao tople i emocionalne osobe, sa jakom svešću o svojim i osećanjima drugih ljudi, zbog čega su često rado prihvaćeni u društvu.
Jači odgovor na stres
Saosećanje prema sebi se dovodi u vezu sa jačim i boljim odgovorom na stres. Manja je verovatnoća da će ovakve osobe nekog uvrediti ili da će stupiti u konflikt bilo koje vrste, otporniji su na brige, a sve ovo ih štiti od emotivnih poremećaja.
Posmatranje sebe i drugih na pozitivan način može pomoći da budete zadovoljniji i svojim izgledom. Žene koje su ispoljile veće saosećanje prema sebi, imale su mnogo niži nivo poremećaja u ishrani. One su bile sigurnije u sebe, iako su možda imale malo veći nivo obima kukova ili struka i nisu se stidele svog tela.
Odgovor na izazove i životne teškoće
Ipak i dalje se smatra , nekada da je saosećanje prema sebi znak slabost i oznaka narcisoidne ličnosti. Dosta psihologa smatra da ovaj stav nema nikakvo uporište.
– Saosećanje prema sebi, zahteva dosta unutrašnje snage – smatra klinički psiholog Dena Denman. Kako bismo voleli sebe i shvatali svoje postupke nekada moramo da se okrenemo ka sebi. Nekada je bitno, da pretrpimo i teška iskustva i da voleći sebe izgradimo sposobnost da na jak način odgovorimo na sve izazove i životne teškoće.
Pratite svoje emocije
Psiholog Denman sugeriše da se zapitamo „šta mi je sada, zaista, potrebno“? Možda će biti potrebno da se samo prošetate pola sata, malo odspavate ili popričate s prijateljem, kako biste se osećali dobro. Bitan deo saosećanja prema sebi je dobro razumevanje vlastitih potreba.
Pojedini stručnjaci, kažu da je potrebno da nekada pratimo svoja osećanja, pa čak i da ih zapisujemo. Bitno je da se zapitamo „da li su mi negativna osećanja prema samom sebi, pomogla da lakše rešim neku poteškoću?“ Budite druželjubivi prema sebi u teškim momentima. Šolja čaja, iskren smeh, molitva ili meditacija, mogu biti od koristi.
Pomozi i drugima i sebi
Ljudi često imaju poteškoća da ponude sebi saosećanje. Pomoći nekom, imati svesniji odnos prema okolini, prirodi, životinjama može biti od koristiti, jer ćemo kada pomognemo drugom, pomoći i sebi, kažu stručnjaci. Nemojte da se obeshrabrite ako uspeha nema odmah.
– Višak neosnovane samokritičnosti i manjak saosećanja prema sebi, ne javljaju se preko noći. Možda će biti potrebno vreme da razvijete osećanja koje bi bila upućena na pozitivniji i blaži odnos prema samom sebi – kaže Hikman.
