Stres može negativno uticati na svaki deo ljudskog tela – i na srce, ćelije, nerve, mozak... Visok krvni pritisak, kao i visok šećer u krvi, najčešće su posledice stresa, koji može snažno pogoditi ljubavni, poslovni i društveni život čoveka.
Stres uzrokuje razne bolesti
Kada su telo i psiha pod stresom čovek pribegava nezdravoj hrani, unosi prazne kalorije, goji se. Sve ovo tokom dužeg vremena neizbežno dovodi do bolesti, pojave depresije ili anksioznosti. Stres je normalno osećanje, koje postoji od kada i čovek, koji se pod uticajem stresa priprema na borbu ili beg. U opasnoj, stresnoj situaciji, hipotalamus šalje signale duž nerava do nadbubrežnih žlezda. Hormon adrenalin se luči iz nadbubrežne žlezde i sa kortizolom pokreće niz reakcija organizma karakterističnih za stres. Tada dolazi do rasta krvnog pritiska i šećera u krvi.
Nezdrava hrana
Neke studije povezuju lučenje hormona kortizola, sa pojačanom željom za šećerom i mastima. Naučnici veruju da se ovaj hormon vezuje za receptore u mozgu koji kontrolišu unos hrane. Postoji jasna veza između hrane i stresa. Ključ je da znate, kako reagujete na stres kada je hrana u pitanju, i šećere ili masti zamenite zdravim poslasticama.
Takođe, dokazana je i veza između stresa i povećane telesne težine, tvrdi dr Filip Hagen, sa klinike Mayo. Većina ljudi pod stresom pribegava lošoj hrani, u isto vreme kortizol koji se luči može povećati količinu masnog tkiva. Više koncentracije kortizola se dovode u vezu sa dubokim naslagama masti u stomaku. Pokušajte da vežbate, jer fizička aktivnost može smanjiti nivo stresa i zategnuti stomak.
Srčani udar
Stres, kako podvlače stručnjaci, može da utiče na naše ponašanja i povisi mogućnost od nastanka kardiovaskularnih bolesti, isto kao i pušenje, fizička aktivnost i prejedanje. Savet je da iskoristite uvek mogućnost da se odmorite, družite s ljudima ili meditirate. Nije do kraja još poznata tačna veza između stresa i srčanog udara. Studija u kojoj je učestvovalo 200.000 zaposlenih Evropljana, otkrila je da osobe koje imaju stresnije poslove, a malu mogućnost da odlučuju, imaju za 23 odsto veće šanse da dobiju srčani udar u odnosu na zaposlene na manje stresnim radnim mestima.
Nesanica
Stres može prouzrokovati biološko stanje u kojem se čovek jednostavno ne oseća pospano. Stresni događaji mogu da utiču na to da ne spavate, a dugotrajan stres može usloviti pojavu poremećaja spavanja, sleep apeneju. Pokušajte da se pripremite u ovakvim situacijama za san, malim ritualima pre spavanja, tuširajte se, radite ono što vas opušta, nastojte da uvek idete na spavanje u isto vreme.
Glavobolja
Hromni koji vas pripremaju na borbu ili beg, kao što su adrenalin i kortizol, mogu da dovedu do vaskularnih promena i do pojave tenzione glavobolje ili migrene, u toku stresnih perioda ili čak i kada oni prođu. Tenzione glavobolje su najučestalije, ljudi ih opisuju kao da im nešto steže glavu, mogu da se osete i na vratu. Pošto stres čini mišiće napetima, ta glavobolja nekada može biti veoma jakog intenziteta. Savet je da nastojite zdravo da se hranite i da ste fizički aktivni.
Problemi sa pamćenjem
Veruje se da kvalitet i količina sna mogu imati uticaja na učenje i pamćenje. Prema jednoj teoriji, kortizol može da utiče na moždane funkcije. Tokom akutnog stresa, kortizol može da ometa neurotransmitere, koje moždane ćelije koriste za međusobnu komunikaciju. Sve ovo može otežati procese mišljenja i pamćenja.
Problemi u trudnoći
Svakodnevni životni stres neće imati uticaj na trudnoću, ali jak stres kao što je, na primer gubitak posla ili razvod, nekada može da dovede do preranog porođaja i manje telesne težine bebe. Primenjujte u ovakvim situacijama vežbe disanja, meditaciju i druge tehnike koje mogu biti od pomoći.
Visok šećer, gorušica, dijareja
Stres utiče na porast šećera, ako imate dijabetes tipa 2 već znate da vam je šećer u krvi veći kada ste pod stresom. Gorušica, grčevi u stomaku ili dijareja, česti su pratioci stresa. Sindrom nervoznih creva je najčešće posledica pojačanog stresa. Neredovna i nezdrava israna mogu dovesti i do pojave čira ne želucu.
Visok pritisak
Najčešća posledica stresa je povišen krvi pritisak. U stresnim situacijama dolazi do stezanja krvnih sudova, povišenog pritiska i ubrzavanog rada srca. Simptomi nestaju kada stes prođe. Nije do kraja jasno da li hronični stres može dovesti do stalno povišenog pritiska?
Koža
Akne, bubuljice i druge nečistoće su česti pratioci stresnih situacija. Smatra se da je okidač za ovo stanje povišen nivo muških hormona androgena, posebno kod žena. Stres može dovesti do nastanka psorijaze ili pogoršati već postojeće stanje.
Bol u leđima
Stres može prouzrokovati akutni bol u leđima. Jedna studija rađena u Evropi je otkrila i da osobe koje su sklonije anksioznosti i negativnim mislima imaju veće šanse da razviju bol u leđima. Američko istraživanje, tvrdi da bol u leđima mogu da isprovociraju i ljutnja i potištenost.
Ljubavni problemi
Prema studiji iz 2012. uočeno je da su muškarci, kod kojih je zabeležen povišen nivo hormona kortizola, manje atraktivni ženama. Istraživači veruju da je to posledica činjenice da se niži nivo hormona stresa dovode u vezu sa dobrim zdravljem i snagom, osobinama koje bi svi voleli da prenesu na potomstvo.
Moždani udar
Veruje se da veoma stresni poslovi imaju jak uticaj na nastanak moždanog udara, tvrde stručnjaci iz Klivlenda. U nekim situacijama stres može da uzrokuje upalu, visok krvni pritisak, i probleme s venama, smatraju neurolozi. Istraživanje objavljeno u časopisu „Neurologija“ je pronašlo istu vezu.
Prerano starenje
Traumatični događaji i hroničan stres mogu skratiti telomere, smeštene na krajevima hromozoma, koji u tom slučaju mogu dovesti do ubrzanog starenja ćelija. Dobra vest je da fizička aktivnost, tri puta nedeljno, može doprineti suzbijanju ove negativne pojave.
Izloženost virusima
Česte prehlade i grip se dovode u tesnu vezu sa pojačanim stresom. Usled hroničnog stresa opadna nivo limfocita u krvi, slabi imuni sistem i otpornost tela na bolesti. Zbog toga je stres često krivac za prehlade, grip, jaču podložnost tela uticaju bakterija i virusa.
Astma
Jake emocije, stres i depresija mogu biti okidač za pojavu astme, tvrde stručnjaci. Nije do kraja poznata veza stresa i astme ali smatra se da oslabljen imuni sistem pod uticajem stresa, dovod do jače osetljivosti na alergene kao što su polen, dlaka životinje ili prašina. Stres se dovodi u tesanu vezu s disanjem. Pod uticajem jakih emocija dolazi do promena u procesu disanja, što može usloviti astmatični napad.
Posao
Stres može jako uticati na kvalitet posla koji obavljate, dovesti do nezadovoljstva i depresije. Istraživači tvrde da je cena svega ovoga veoma velika i da bi poslodavci u nekim situacijama morali da organizuju treninge upravljanja stresom.
