Astma je bolest koju karakterišu napadi kašlja i otežanog, čujnog disanja Foto: Shutterstock
Bronhijalna astma je hronično oboljenje, u čijoj osnovi se nalazi jedna vrsta zapaljenjskog procesa. Astma počiva na sklonosti bronhija da pojačano reaguju na različite nadražaje suženjem donjih disajnih puteva.
Između napada nema komplikacija
– Astma je bolest koju karakterišu napadi kašlja i otežanog, čujnog disanja: “zviždanja“, „škripanja“, „vizinga”, koji prolaze spontano ili nakon primene odgovarajućih lekova za širenje disajnih puteva. Između napada gušenja, osoba koja ima astmu je obično potpuno zdrava, ukoliko redovno koristi terapiju – kaže u razgovoru za eKliniku pneumoftiziolog dr Tatjana Radosavljević.
Za dobru kontrolu astme važno je najpre postaviti dijagnozu na vreme, da bi se što pre krenulo sa adekvatnom terapijom. Ona može da se pojavi u bilo kom životnom dobu i ponekad nije lako pouzdano postaviti dijagnozu.
Na astmu se može posumnjati ukoliko se jave simptomi, poput napada kašlja i otežanog, čujnog disanja, takozvanog “zviždanja, “vizinga“. Tada je potrebno da se uradi spirometrijski pregled, odnosno da se izmere plućni kapaciteti.
– Ukoliko su oni sniženi, može se raditi bronhodilatatorni test. Pacijentu se daje inhalacija bronhodilatatora preko pumpice ili inhlalatora i ako dođe do značajnog poboljšanja parametara plućne funkcije, dokazuje se postojanje astme – kaže dr Radosavljević.
Ukoliko je nalaz spirometrije normalan, radi se bronhoprovokacioni test inhalacijom sa metaholinom, koji dovodi do suženja bronhija i smanjenja plućnih kapaciteta preko 10 odsto, što je dokaz da je u pitanju bronhijalna astma.
Pacijent sam meri udah
Upotreba takozvanih “merača vršnog protoka-peak floumetara” (PEF) je takođe jedan od načina za dijagnozu bronhijalne astme. To su aparati koje pacijent koristi sam. Pomoću njih, potrebno je meriti udah, obično tri puta dnevno. Ukoliko u toku dana postoje značajna variranja PEF-a, može se postaviti dijagnoza astme.
– Ovo se može dopuniti i drugim laboratorijskim parametrima, određivanjem IgE, odnosno imunoglobulina E, eozinofila u komori i slično, ili pak testom opterećenja kod sumnje na postojanje takozvane astme na napor – kaže pulmolog.
Važan deo u procesu postavljanja dijagnoze je i pregled stetoskopom, pri dubokom disanju i forsiranom dubokom inspirijumu.
Šta obuhvata terapija
Kada se postavi dijagnoza astme, započnje se sa terapijom. Ona obuhvata bronhodilatatore u inhalatornom obliku, odnosno pumpice, zatim inhalacione kortikosteroide kao zaštitnu terapiju, koji se koriste redovno, u trajanju od više meseci, pa i godina. U slučaju pogoršanja mogu se koristiti i ovi lekovi u vidu tableta ili infuzija.
– Ukoliko se astma ne leči, može da dovede do teških poremećaja, produženog napada gušenja, pogoršanja astmatičnog statusa, a u najtežim slučajevima se može da završi letalno – kaže dr Radosavljević.
Ključno redovno uzimanje terapije
Terapija kod astme se mora koristiti redovno, pošto je to preduslov da se ona stavi pod kontrolu. Prekid inhlacione kortikosteroidne terapije neretko dovodi do izrazitih pogoršanja astme.
Inhlacinu kortikosteroidnu terapiju treba koristiti i kada simptomi nisu prisutni, pošto je njena svrha korišćenja da se proredi učestalost simtoma i njihova tezina, dok se bronhodilatatori koriste samo po potrebi.
Kako smanjiti rizike od akutnih napada
– Osim redovnog uzimanja terapije, ukoliko se radi o alergijskoj astmi, treba izbegavati kontakt sa alergenima, respiratornim iritansima uopšte, ne izlaziti napolje ukoliko je visok stepen aerozagađenja, kad je prisutna magla, vlaga. Respiratorne infekcije treba lečiti na vreme i adekvatno – savetuje dr Tatjana radosavljević.
