Astma

Astma predstavlja najčešću hroničnu bolest dece i adolescenata i jednu od najčešćih hroničnih bolesti adultnog doba.

Epidemiologija astme

Broj obolelih od bronhijalne astme varira u različitim delovima sveta, ali na globalnom nivou je zabeležen nagli porast među decom u proteklih 40 godina. Prema podacima SZO, trenutno u svetu od astme boluje oko 300 miliona ljudi, i sa trenutnim trendom rasta dostići će 400 miliona obolelih do 2025. godine. Direktni troškovi lečenja pacijenata sa astmom su veoma visoki, i u razvijenim zemljama na lečenje astme potroši se više od 2% ukupnom budžeta za zdravstvenu zaštitu.

Srbija spada u zemlje sa srednjim stepenom oboljevanja, a prevalenca astme u dečijem dobu je varijabilna, od 6,59% u mlađoj starosnoj grupi (6-7 godina), i 5,36% u starijoj (13-14 godina).

Simptomi

Važno je napomenuti da je početak bolesti moguć u svakom životnom dobu, a kod većine počinje pre sedme godine i obično je povezan sa alergijskom predispozicijom. Ukoliko se astma ispolji kod adolescenata ili odraslih, uglavnom nema alergijsku komponentu.

U najčešće simptome spadaju:

Ponovljene epizode napada gušenja sa sviranjem u grudima
Suv kašalj uz oskudno iskašljavanje žilavog sekreta
Osećaj teskobe u grudima i nedostatka vazduha

U zavisnosti od jačine napada, mogu se javiti i:

uznemirenost i isprekidan govor
produžen izdah sa zvižducima
širenje nozdrva
crveno-plava prebojenost kože i sluzokoža

Bolest se može ispoljiti vrlo različitom simptomatologijom, od diskretno otežanog disanja do napada gušenja sa smrtnim ishodom, zavisno od težine kliničke slike i individualne preosetljivosti.

Zašto nastaje astma?

Astma je oboljenje sa hroničnom upalom disajnih puteva, epizodama teskobe u grudima, kašljanja i gušenja, koje se javljaju posebno noću i/ili rano ujutru. Zapaljenje u disajnim putevima izaziva povećanu reaktivnost na različite stimuluse.

Nastanak astme je uzrokovan međusobnim delovanjem brojnih faktora, a strogo je uslovljen genetskom predispozicijom, uz različite uticaje spoljašnje sredine.

Najpoznatiji genetski predisponirajući faktor za razvoj astme je postojanje alergijske preosetljivosti na alergene spoljne sredine, tj. sklonost ka povećanoj produkciji ukupnih serumskih IgE antitela na opšte aeroalergene.

Faktori rizika za ispoljavanje astme

Aerozagađenje
Promena klimatskih faktora
Urbanizacija
Veća prisutnost alergena i polena u vazduhu
Lekovi
Stres
Industrijski obrađena hrana sa malim unosom magnezijuma, većim unosom nezasićenih masnih kiselina (meso, margarin), i malim unosom vitamina C pogoduje razvoju astme

Faktori koji provociraju nastanak astmatičnog napada (“trigeri”):

Alergeni – kućna prašina, grinje, polen
Respiratorne infekcije – virusne i bakterijske
Fizički napor
Duvanski dim pogoduje nastanku i pogoršanju bolesti
Aditivi u hrani i neki lekovi (nesteroidni antireumatici, neseslektivni beta blokatori) mogu izazvati zobiljne oblike astmatičnog napada
Emocionalnu faktori
Vlaga u stanovima može da pogorša težinu astme zbog izlaganja sporama gljivica, i posledične hiperreaktivnosti bronhija

Prevencija astme

Poznato je da čestice iz spoljašnje sredine mogu da budu okidači za razvoj alergija ili astme, stoga izbegavanje ekspozicije određenim alergenima u ranom životnom dobu mogu odložiti ili sprečiti razvoj simptoma astme i alergija.

Ukoliko vaše dete ima povišen rizik za nastanak alergija, preduzmite korake kojim ćete redukovati kontakt sa grinjem iz kućne prašine. Ishrana dojenjem u prvih šest meseci doprinosi jačanju imunog sistema, i samim tim uspešnijoj odbrani od infekcija koje mogu da budu okidači za nastanak čestih respiratornih infekcija, a dugoročno i astme.

Ranije se smatralo da su deca koja su izložena životinjama u ranom detinjstvu sklonija alergijama. Međutim, novija istraživanja pokazuju da odrastanje sa kućnim ljubimcima ima zaštitni efekat, a deca koja imaju kontakt sa domaćim životinjama i stokom ređe obolevaju od astme i zapaljenskih bolesti pluća.

Dijagnoza

Ne postoji univerzalni test koji ukazuje na postojanje astme, već dijagnozu postavlja lekar specijalista uzimajući u obzir simptome i znake bolesti, nalaz kliničkog pregleda i dodatnih ispitivanja.

Postoje dodatni testovi koji mogu biti od pomoći pri dijagnostikovanju astme:

Ispitivanje disajne funkcije – spirometrijom – na osnovu izdaha se određuju dva značajna parametra, a to su: maksimalna količina vazduha koju možete izdahnuti nakon maksimalnog udaha (FVC) ; i forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi (FEV1), tj maksimalna količina vazduha koju možete izdahnuti u prvoj sekundi nakon maksimalnog udaha.
Merenje vršnog ekspirijumskog protoka ( Peak Exipiratory Flow ) – brzine protoka vazduha kroz disajne puteve. Peak Flow Metar je uređaj malih dimenzija i jednostavan za rukovanje, koji omogućava pacijentu da sam prati i dokumentuje periode napada, identifikuje “okidače” i prati efekat terapije.
FeNO test – služi za merenje koncentracije azot-oksida (NO) u izdahnutom vazduhu. Primenjuje se kod alergijske astme, jer pokazuje nivo zapaljenja koji je prisutan u plućima, kao i stepan delovanja steroidnih lekova.
Bronhoprovokacijsko testiranje – je metoda za procenu stepena bronhijalne hiperreaktivnosti. Može biti pozitivan i u hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća, kod pušača, nekoliko nedelja nakon respiratornih infekcija, itd.
Utvrđivanje alergijske preosetljivosti :

- - alergološkim kožnim testom metodom uboda – “prick test”
  - prisustvom alergen-specifičnih IgE antitela radioalergosorbent test (RAST) ili enzimoimunotest (ELISA)

Lečenje astme

Pristup lečenju i plan terapije određuje lekar na osnovu svih kliničkih pokazatelja i fizikalnog pregleda. Lečenje ima za cilj kontrolu bolesti, što podrazumeva redukciju hroničnih simptoma, potrebe za hitnim lekarskim intervencijama, normalizovanje vrednosti spirometrijskih parametara, sa omogućavanjem normalnih fizičkih aktivnosti i dobrim kvalitetom života.