Nespretnost je posledica manjka vitamina, anksioznosti, ali nekada i znak dubljeg zdravstvenog problema

Nespretnost je uobičajeni deo života i nekada povod za niz komičnih situacija. Ipak u nekim slučajevima iza učestalog prolivanja pića, saplitanja, koje može da se završi i povredama, mogu da se kriju mnogo ozbiljniji zdravstveni problemi. Nespretnost je s vremena na vreme uobičajena kod većine osoba, ali ako primetite da je ona sve učestalija i da utiče na svakodnevni život, potražite lekarsku pomoć.

Nespretnost kao simptom ozbiljnih neuroloških bolesti

Neurolog dr Alesandro Di Roko kaže da opšte medicinske tegobe, hormonski poremećaji, problemi sa vidom i neurološke bolesti mogu da budu uzrok pojačane nespretnosti.

Preporučujemo

- Pojačana nespretnost viđa se i kod prolaznog, kratkog moždanog udara (tranzitorni ishemijski atak), neurodegenerativnih oboljenja poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, drugih neuroloških poremećaja, uključujući hidrocefalus, upale i oboljenja perifernih nerava (neuropatije)-kaže dr Di Roko.

Sve su češće nezgode i padovi

Neuropsiholog Sanam Hafiz kaže da je određeni stepen nespretnosti normalan.

- U proseku većina nas može povremeno da bude nespretna, da prevrne neki predmet ili prospе piće, ali sve to još nije razlog za brigu - navodi Hafiz i dodaje da nespretnost nekada može da bude i reakcija na stanje anksioznosti. Ipak, ako primetimo da smo iznenada postali jako nespretni i da to stanje traje, da često padamo ili se sudaramo s nekim predmetima, saplićemo, dobro je da dođemo kod lekara.

Poslovi koje smo ranije lako radili postaju jako teški

Kada zadaci koje smo ranije obavljali sa lakoćom postanu teški, potrebno je potražiti stručni savet.

- Na primer, ako odjednom počnemo da ispuštamo predmete, da imamo teškoće sa kucanjem, hodanjem ili počnemo češće da padamo - objašnjava dr Alesandro Di Roko.

Sve se javlja u roku od nekoliko dana ili sati

Ukoliko primetimo da je nespretnost iznenadna, bitno je da potražimo pomoć. Svima se desi da ponekad ne mogu da održe ravnotežu ili da ispuste telefon iz ruke, ipak ako primetimo da je ovakva nespretnost sve učestalija, dobro je da dođemo kod lekara.

- Uobičajena nespretnost je nešto što nas prati od detinjstva, ali nova nespretnost koja se javlja tokom nekoliko sati ili dana zahteva medicinski pregled - kaže neurolog dr Amparo Gutijerez, Orlando Health Neuroscience Institute.

Nespretnost usled manjka vitamina B12 i magnezijuma

Dr Di Roko dodatno naglašava da su promene alarm, posebno ako postaju sve učestalije, a ne povremene. Moguće je da je nekada u pitanju samo slabljenje ravnoteže zbog starenja tela, ali bitno je da lekar proceni o čemu se tačno radi. Možda je reč o ozbiljnom neurološkom stanju ili samo o prolaznoj zdravstvenoj tegobi.

- Povećana nespretnost može da bude posledica nedostatka vitamina ili minerala, na primer vitamina B12 ili magnezijuma - kaže Hafiz. Moguće je i da je nespretnost neželjena reakcija na novi lek, u tom slučaju potrebno je da porazgovaramo sa lekarom o prilagođavanju doze ili promeni terapije.

Kada obavezno da potražimo lekarsku pomoć?

Povećana nespretnost je i deo procesa starenja, kaže dr Di Roko, ali dodaje da nespretnost u 30. godini ne izgleda isto kao i nespretnost u 70. Sa starenjem slabi ravnoteža i češći su padovi kod starijih osoba, ali sve ovo ipak nije neurološka bolest.

- Ukoliko nespretnost remeti svakodnevne životne aktivnosti ili se pogoršava tokom vremena, dobro je da posetimo lekara. Ako je nespretnost praćena jakom glavoboljom, slabošću ili utrnulošću jedne strane tela, teškoćama u govoru, konfuzijom, promenama u vidnom polju, vrtoglavicom ili gubitkom ravnoteže, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć - kaže Hafiz.

(eKlinika)