Rak debelog creva sve češće odnosi živote mlađih: istraživanje otkriva ko je najugroženiji

Rak debelog creva više nije bolest koja pogađa samo starije. Poslednjih godina beleži se zabrinjavajući porast smrtnosti među mlađim odraslima, a novo istraživanje otkriva i važan obrazac – nisu svi podjednako pogođeni.

Rezultati pokazuju da je porast smrtnosti najizraženiji kod osoba sa nižim nivoom obrazovanja, što ukazuje na to da društveni i životni uslovi mogu igrati ključnu ulogu.

Ko je najviše pogođen

Istraživači su analizirali podatke o više od 100.000 osoba starosti od 25 do 49 godina koje su preminule od raka debelog creva u periodu od gotovo tri decenije. Ukupno gledano, stopa smrtnosti je porasla. Međutim, taj porast nije bio ravnomeran.

Kod osoba koje nisu završile fakultet zabeležen je značajan rast, dok se kod visokoobrazovanih taj trend nije menjao. Važno je naglasiti – diploma sama po sebi ne štiti od bolesti. Ona je pokazatelj drugih faktora: prihoda, načina ishrane, fizičke aktivnosti i pristupa zdravstvenoj zaštiti.

Zašto su razlike toliko izražene

Stručnjaci objašnjavaju da ljudi sa nižim primanjima češće imaju nezdravije navike – manje se kreću, češće konzumiraju prerađenu hranu i ređe odlaze na preventivne preglede. Takođe, mnogi odlažu odlazak kod lekara, posebno ako simptomi nisu izraženi, što može dovesti do kasnog otkrivanja bolesti.

Sve to zajedno povećava rizik da se rak dijagnostikuje u uznapredovaloj fazi, kada su šanse za uspešno lečenje manje.

Simptomi koje ne treba ignorisati

Jedan od problema je što se simptomi često zanemaruju ili pripisuju manje ozbiljnim stanjima.

Zato stručnjaci upozoravaju da treba obratiti pažnju na:

• krv u stolici ili rektalno krvarenje
• promene u pražnjenju creva (dijareja, zatvor ili sužena stolica) koje traju duže od nekoliko dana
• neobjašnjiv gubitak telesne težine
• bolove i grčeve u stomaku

Rano prepoznavanje simptoma može napraviti ogromnu razliku.

Zašto je važno na vreme ići na pregled

Rak debelog creva je jedan od vodećih uzroka smrti od malignih bolesti, ali je ujedno i jedan od retkih koji se može otkriti na vreme – čak i pre nego što se razvije. Zbog toga su preporuke za skrining pomerene – u mnogim zemljama sada se savetuje da pregledi počnu već od 45. godine.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da i mlađe osobe treba da se jave lekaru ako primete simptome ili imaju porodičnu istoriju bolesti.

Šta još može povećati rizik

Iako tačan uzrok porasta obolevanja kod mlađih nije u potpunosti razjašnjen, poznati su faktori koji povećavaju rizik:

• gojaznost
• nedovoljna fizička aktivnost
• ishrana bogata crvenim i prerađenim mesom
• nizak unos voća i povrća
• porodična istorija bolesti

Ovi faktori često deluju zajedno, što dodatno povećava rizik.

Poruka koja ne sme da se ignoriše

Ovo istraživanje ne govori samo o medicini, već i o društvu. Pokazuje da zdravlje nije jednako dostupno svima i da životne okolnosti mogu značajno uticati na ishod bolesti. Zato je važno raditi na podizanju svesti, ali i na dostupnosti preventivnih pregleda i pravovremene dijagnostike, jer kao i kod svakog raka i ovde vreme igra presudnu ulogu.

(eKlinika.rs)