Psihijatar dr Jelena Popović upozorava: Gojaznost nije slabost volje, već bolest sa dubokim uzrocima

Koliko puta smo čuli da je gojaznost samo pitanje volje, a koliko puta smo zastali da se zapitamo šta se zaista krije iza viška kilograma?

Stručnjaci se slažu da gojaznost nije estetski problem niti znak slabog karaktera, već hronična bolest koja zahteva ozbiljan, multidisciplinarni pristup.

Preporučujemo

Povodom Svetskog dana gojaznosti, 4. marta, razgovarali smo sa dr Jelenom Popović, specijalistom psihijatrije sa Klinike za psihijatriju UKCS, članicom tima Multidisciplinarnog centra za lečenje gojaznosti, o psihološkim uzrocima, stigmi, emocionalnom prejedanju i ulozi psihoterapije u lečenju ove bolesti.

Gojaznost nije estetski problem, već kompleksno zdravstveno stanje

Gojaznost se i dalje često posmatra kroz izgled, tj. samo kao estetski problem. Kako takav pristup utiče na psihičko stanje ljudi koji sa njom žive?

Pogrešno svodjenje gojaznosti na estetiku ima duboke psihološke posledice i može dodatno produbiti unutrašnju patnju osobe.

– Ako gojaznost svedemo samo na estetiku, to znači da i čoveka kao ljudsko biće svodimo samo na njegovo telo. To je u aktuelnom društvu možda tako, ali suštinski nije moguće. Čovek može da se identifikuje sa svojom telesnom pojavom, ali to ne može da isključuje njegov psihički život. Gojazni ljudi se nažalost često identifikuju sa svojom telesnom težinom i preokupirani su istom, ali u pozadini uvek postoji psihodinamska osnova i ponekada stid, socijalno povlačenje, anksioznost, a neretko i depresivni simptomi. Osoba može da ima iskrivljeno uverenje da nije dovoljno dobra, osećaj niže vrednosti i da je manje poželjna - kaže dr Popović i dodaje:

– Gojaznost bi trebalo da se razume kao kompleksno zdravstveno stanje – koje uključuje genetiku, metabolizam, psihološke sredinske faktore. Važno je da se ljudi ne identifikuju sa gojaznošću i samim tim da se ne etiketiraju, ni oni ni društvo, jer etiketa vremenom postaje prostor za diskriminaciju.

Emocionalna glad i začarani krug neuspelih dijeta

Sa kakvim emocijama vam se najčešće javljaju osobe koje se bore sa viškom kilograma, naročito posle brojnih neuspelih pokušaja da smanje telesnu težinu?

Iza višestrukih neuspelih dijeta često stoje duboki osećaji beznadežnosti i emocionalne iscrpljenosti.

– Ljudi se javljaju nakon višestrukih pokušaja i protokola gubitka telesne težine, koji i daju rezultate, ali je problem što ne mogu da održe zadobijenu poželjnu telesnu težinu, te u narednoj fazi dobijaju još više kilograma nego što su imali pre dijete i taj proces se ponavlja. Što pacijente dovodi do osećaja beznadežnosti, zarobljenosti i bespomoćnosti, a neretko i do razvoja psihijatrijske simptomatologije. Lako uz psihijatrijske poremećaje može biti pridružena gojaznost.

Emocionalna glad se razvija iznenada i oseti se u glavi iznad vrata nepovezano je sa vremenom obroka, ne nestaje nakon jela. Obično vodi u osećanje krivice i srama, negativnu emocionalnu petlju koja pogoršava emocionalni status osobe i vodi u još veću glad odnosno u gubitak kontrole u jelu. Prisutna je žudnja za hranom kao i kod drugih oblika zavisničkog ponašanja i to baš kada se osoba oseća najranjivije.

Takođe, je važno skrenuti pažnju na fenomen emocijalnog prejedanja. Konzumiranje hrane predstavlja način da se potisnu osećanja činom gutanja hrane, osoba guta emocije te ih sprečava da ponovo izađu na površinu, u mentalnom smislu hrana odvraća pažnju sa određene emocije, istovremeno pokušavajući da nahrani potrebu koja je ta emocija pobudila - kaže u odogovoru na ovo pitanje dr Jelena Popović.

Zašto volja i disciplina nisu dovoljne

Zašto je ideja da je gojaznost isključivo pitanje volje i discipline toliko pogrešna i štetna?

Svođenje bolesti na manjak discipline dodatno produbljuje osećaj krivice i udaljava pacijente od adekvatnog lečenja.

– Zato što zaobilazi suštinski problem gojaznosti a to su psihološka i biološka osnova, a ne pitanje volje i želje, iako je lečenje kada postoji motivacija neuporedivo uspešnije. Ukoliko se problem svede na pitanje volje i discipline, pacijente navodi na pogrešan put i produbljuje osećaj neadekvatnosti i bezizlaznosti. Zbog svoje kompleksnosti gojaznost se leči pri multidisciplinarnom centru koji primarno ima internistu, endokrinologa, uključuju se sve ostale internističke specijalnosti, shodno komorbiditetima i komplikacijama gojaznosti, nutricionistu, psihijatra i psihoterapeuta. Ukoliko ovaj pristup nije dao poželjne i trajne rezultate uključuje se barijatrijski hirurg i po potrebi plastični hirurg zbog viška kože - kaže dr Popović.

Kada izostane podrška, vraćamo se starim obrascima

Obično je početak godine vreme donošenja velikih odluka, ali i brzog odustajanja. Šta se zapravo dešava na psihološkom planu kada podrška izostane?

Motivacija bez strukture i podrške često brzo slabi.

– Početak godine je uvek momenat za donošenje novih odluka, koje su vođene snažnom motivacijom, visokim očekivanjima i instant rešenjima. Ukoliko sve to nije praćeno dobro osmišljenim protokolom i profesionalnom podrškom rezultat izostaje, a motivacija slabi. Podrška je jako bitan faktor i privatna – (porodica, prijatelji) i profesionalna. Kada podrška izostane, ne znači da osoba neće sama istrajati. Bez podrške je veća verovatnoća da će se vratiti na stare obrasce ponašanja - vidove samokažnjavanja prejedanjem, što je praćeno osećajem krivice uz emocionalne oscilacije - kaže dr Jelena Popović.

Stigma boli isto kao i dijagnoza

Koliko stigma i negativni komentari iz okruženja mogu da utiču na samopouzdanje, motivaciju i mentalno zdravlje?

Stigma dodatno opterećuje osobu koja se već bori sa bolešću.

– Stigma je društveno odbacivanje i ponižavanje. Stigma – etiketa – stereotip ,,lenj, neodgovoran, proždrljiv, mastan i nezasit”. Da li ima istine u ovome? Možda... Ali pretočimo to u ponašanje koje ima svoju etiologiju. Nije osoba! Da, ta ponašanja imaju bolan kontekst zbog kojih su nastala!

Predrasuda je unapred formirano mišljenje, stav ili uverenje. Predrasuda je jednako neobjektivnost, nedovoljno formirano mišljenje, pogrešno verovanje koje oblikuje stručno ponašanje. To vodi ka diskriminaciji, posramljivanju i okrivljavanju, a to je nepoželjno u lečenju - upozorava dr Popović.

Psihoterapija kao ključ dugoročnog oporavka

Kakvu ulogu psihoterapija ima u lečenju gojaznosti i kada bi razgovor sa psihoterapeutom trebalo da postane deo tog procesa?

Bez rada na uzrocima, gubitak kilograma često ostaje kratkotrajan rezultat.

– Psihijatrijsko-psihoterapijski pristup pored medicinskog (psihofarmacija po potrebi i rekonstruktivni i suportivni rad na ličnosti) bi trebalo da bude sastavni deo lečenja gojaznosti od početka. U neku ruku lečenje gojaznosti se može svrstati u lečenje zavisnosti, što možemo i tako definisati, a to je složen i dugotrajan proces. Dokaz tome su različiti pokušaji celoživotnih dijeta, barijatrijske intervencije koje imaju. Bez psihoterapijskog tretmana problem je samo trenutno rešen, metaforički flaster na ranu koja ima proces. Različite paradigme sagledavaju gojaznost iz različitih psihoterapijskih perspektiva:

• KBT- pomaže u prepoznavanju i promeni disfunkcionalnih misli i ponašanja vezanih za ishranu i sliku o telu.
• Humanističke terapije TA naglašavaju samosvest, samoprihvatanje i lični rast.
• Porodična terapija sagledava gojaznost u kontekstu porodičnih odnosa, komunikacije, podrške.
• Psihodinamski pristup – detinjstvo kao izvor emocionalnog jedenja potisnute emocije. RADIMO INTEGRATIVNI PRISTUP!

Šta podrazumeva holistički pristup gojaznosti iz ugla mentalnog zdravlja i zašto fokus ne bi trebalo da bude samo na skidanju kilograma?

Lečenje mora da obuhvati celu ličnost, a ne samo broj na vagi.

– Holistički pristup znači da posmatramo osobu u celini – njeno telo, mentalno zdravlje, životne okolnosti i navike. Da osoba počne da se povezuje sa osećanjima i da razvije kapacitet da se nosi sa njima – bolja emotivna samoregulacija. Da razvije samopoštovanje, dozivljaj lične vrednosti, samoljubavi – zdravija slika o sebi. Korektivno relaciono iskustvo, nezadovoljenih relacionih potreba, psihološke simbioze i atačmenta. Definisanje identiteta nakon mršavljenja! Naravno, često kao lekari moramo se prvo baviti telom da spašavamo život, ali odluka i moć je u pacijentu koja najviše dolazi u osvešćivanju sebe i razvoju kroz psihoterapijski rad. U praksi obično krećemo od tela, upućujemo na psihoterapiju i nastavljamo sa terapijom i nakon drastičnih mršavljenja kao prihvatanje i učenje novog telesnog identiteta (kako biti u novoj koži) - objašnjava dr Popović i dodaje:

– Gojaznost možemo definisati i kao parasuicidalno ponašanje! Rezultati psihološkog tretmana zavise od kapaciteta ličnosti: inteligencije, strukture ličnosti, kapaciteta za introspekciju, refleksivnosti. Psihoterapija vodi ka autentičnosti i većem kapacitetu za ljubav i samoljubav, a za to je potrebno vreme!

Koju poruku biste želeli da pošaljete ljudima koji se godinama bore sa gojaznošću i osećaju umor, krivicu ili neuspeh?

Suština lečenja nije samo mršavljenje, već osnaživanje ličnosti.

– Primarni cilj psihoterapije prekomerno gojaznih nije gubitak telesne težine. Bavimo se uzrokom, a ne simptomima. Psihijatrijskih simptomi se mogu kupirati farmakoterapijom. Pacijent svakako mora da razvije osećanje samopoštovanja, lične vrednosti, ljubavi i uvažavanja prema sebi, kako bi sa te pozicije mogao da odluči može li i hoće li smršati - kaže dr Jelena Popović.

Ono što svakako treba zapamtiti, kaže sagovornica eKlinika portala na kraju razgovora je:

• Psihoterapijski cilj jesu autonomija i osnaživanje pacijenta!
• Maslov (1987) – osnovne potrebe su biološke, hrana i sklonište. Slede ih potreba za sigurnošću i pripadnošću, a samopoštovanje, uspeh i nezavisnost mogu da se ostvare tek pošto se na pravi način zadovolje osnovne potrebe.
• Gojaznost nije rezultat jednog mehanizma koji vodi u akumulaciju masti već predstavlja kombinaciju genetskih, bioloških, psiholoških i socijalnih (sredinskih) faktora.
• Gojaznost nije kompleksna već se radi o disbalansu unosa i potrošnje energije
• Gojaznost nije drugačija od ostalih hroničnih progresivnih bolesti – diskontinuitet u lečenju vodi u pogoršanje bolesti!

Gojaznost nije slabost, već hronična bolest koja traži razumevanje, stručnu podršku i dugoročan rad na telu i psihi. Prvi korak nije dijeta, već odluka da potražimo pomoć bez stida.

(eKlinika.rs)