„Pobeći negde, daleko, što dalje...”: Kako se izboriti sa željom da pobegnete od svega i svih

Ponekad život i okolnosti u kojima funkcionišemo postanu toliko zahtevni i komplikovani da se javlja snažna želja da sve ostavimo iza sebe i jednostavno nestanemo. Bilo da maštamo o novom početku u drugom gradu, putovanju bez povratka ili samo o tome da se na neko vreme isključimo iz svakodnevnih obaveza, potreba za bekstvom je iskustvo koje mnogi ljudi poznaju.

Zašto ponekad želimo da pobegnemo?

Iako ovakve misli mogu da deluju kao rešenje u trenucima kada smo preplavljeni problemima, stručnjaci ističu da je mnogo važnije razumeti šta se krije iza njih. Tek kada prepoznamo uzroke, možemo da pronađemo dugoročna i održiva rešenja.

Ljudi su prirodno skloni izbegavanju neprijatnosti i traženju zadovoljstva. Kada život postane komplikovan, stresan ili emocionalno iscrpljujući, sama pomisao na beg može privremeno da nas udalji od neprijatnih osećanja. Prema mišljenju stručnjaka za mentalno zdravlje, želja za bekstvom često se javlja zato što deluje kao najbrži način da se zaustavi emocionalni bol. Ideja da ćemo se osećati bolje čim napustimo trenutnu situaciju može da bude veoma privlačna.

Maštanje o drugačijem životu dodatno podstiče osećaj olakšanja. Mozak često ne pravi jasnu razliku između stvarnosti i živopisnih fantazija, pa zamišljanje idealnog scenarija može da aktivira slične emocionalne reakcije kao da se on zaista događa.

Posebno je teško nositi se sa osećajem zarobljenosti i nemoći. U takvim okolnostima, fantazije o bekstvu mogu da pruže privremeni osećaj kontrole i slobode izbora.

Zašto bekstvo retko rešava problem

Za većinu ljudi želja za odlaskom ostaje samo u domenu mašte. Međutim, neki ozbiljno razmišljaju o tome da napuste posao, vezu ili dosadašnji život i krenu ispočetka.

Iako postoje retke situacije u kojima odlazak zaista predstavlja najbolje rešenje, bekstvo uglavnom ne rešava osnovni problem. Naprotiv, ono može da odloži suočavanje sa teškoćama i dodatno zakomplikuje odnose sa drugim ljudima, ali i odnos koji imamo prema sebi.

Psihoterapeuti naglašavaju da upravo kroz bliske odnose često dolazimo u kontakt sa svojim najdubljim nesigurnostima i emocionalnim ranama. Iako to nije lako, takve situacije pružaju priliku za lični rast i emocionalno zaceljivanje.

Takođe, kada je želja za bekstvom posledica dosade, nezadovoljstva ili preopterećenosti obavezama, promena mesta sama po sebi uglavnom ne donosi trajno olakšanje. Važno je razumeti zbog čega se osećamo tako kako se osećamo i aktivno raditi na rešavanju uzroka.

Naravno, postoje okolnosti u kojima je odlazak opravdan i neophodan. To su situacije u kojima je ugrožena fizička ili emocionalna bezbednost, kada postoji eksploatacija ili kada se lične granice kontinuirano ne poštuju.

Kako da se izborite sa osećajem „želim da pobegnem“?

Prvi korak jeste iskreno preispitivanje sopstvenih osećanja. Da li se ovaj obrazac ponavlja u vezama? Da li ste konstantno pod pritiskom na poslu? Da li ste nezadovoljni smerom u kojem se vaš život kreće?

Odgovori na ova pitanja mogu da pomognu da otkrijete pravi uzrok potrebe za bekstvom. Ukoliko primetite da se isti obrasci stalno ponavljaju, razgovor sa psihoterapeutom može da bude dragocena podrška u razumevanju i prevazilaženju dubljih emocionalnih teškoća.

Istraživanja pokazuju da dugotrajno izbegavanje neprijatnih emocija i okidača može da dovede do pojačane anksioznosti i emocionalnog stresa, zbog čega je važno suočiti se sa njima na zdrav način.

Potražite podršku

Kada smo preplavljeni problemima, lako možemo da steknemo utisak da smo sami. Međutim, razgovor sa bliskom osobom, partnerom, članom porodice ili stručnjakom za mentalno zdravlje može da donese novu perspektivu.

Deljenje misli i osećanja sa drugima često pomaže da jasnije sagledamo situaciju i pronađemo konstruktivnije načine za njeno rešavanje.

Odvojite vreme za sebe

Ponekad nam nije potrebno da pobegnemo od života, već da napravimo kratku pauzu. Nekoliko sati posvećenih sebi, šetnja, dan bez obaveza ili vikend odmor mogu da pomognu da se emocionalno resetujemo. Kratkotrajno udaljavanje od svakodnevnog stresa može da pruži prostor za predah i omogući da problemima pristupimo smirenije i racionalnije.

Čak i jednostavne aktivnosti, poput sat vremena provedenih nasamo, mogu da imaju značajan pozitivan uticaj na mentalno zdravlje. Istraživanja pokazuju da ljudi koji povremeno provode vreme sami često doživljavaju manje negativnih emocija u socijalnim situacijama.

Smanjite broj obaveza

Preopterećenost je jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi maštaju o bekstvu. Ako imate osećaj da ne stižete ništa osim obaveza, razmislite koje zadatke možete da odložite, delegirate ili potpuno eliminišete. Kada nemamo dovoljno vremena za aktivnosti koje nas ispunjavaju, lako možemo da razvijemo fantazije o tome da sve ostavimo iza sebe.

Isprobajte nešto novo

Ukoliko je želja za bekstvom povezana sa monotonijom i dosadom, nova iskustva mogu da donesu osećaj osveženja i motivacije.

Napravite listu aktivnosti koje biste voleli da isprobate i postepeno ih uvodite u svoj život. To može da bude planinarenje, slikanje, putovanje, volontiranje, novi hobi ili bilo koja aktivnost koja podstiče radoznalost i donosi zadovoljstvo.

Želja da pobegnete od svega najčešće nije znak da zaista morate da odete, već signal da nešto u vašem životu zahteva pažnju. Umesto da ignorišete ta osećanja, pokušajte da razumete šta ih pokreće. Razgovor, odmor, podrška bliskih ljudi i rad na uzrocima problema mogu da budu mnogo efikasniji put ka trajnom olakšanju od ideje da pobegnete, jer gde god da krenete - nosite i svoje misli.

(eKlinika.rs)