Kako da prevaziđemo razočaranje i krenemo dalje: 14 saveta terapeuta koji „rade“

Razočaranje je normalan deo života, ali ume da bude mnogo teže nego što želimo da priznamo. Može da se javi zbog posla, partnerskog odnosa ili svakodnevnih neuspeha, a ako ga dugo potiskujemo, može da pojača tugu, bes, anksioznost i osećaj bezvrednosti.

Razočaranje je često osećanje, važno je krenuti dalje

Psihoterapeut Sandra Kushnir objašnjava da razočaranje često dodiruje dublja osećanja, poput doživljaja da nismo dovoljno dobri, da smo nešto izgubili ili da se naša očekivanja nisu ispunila. Takva iskustva mogu da poljuljaju osećaj kontrole i pokrenu snažne emocionalne reakcije.

Dobra vest je da postoje načini da razočaranje lakše obradimo i da posle njega krenemo dalje. Stručnjaci posebno ističu važnost toga da emociju prepoznamo, da je ne potiskujemo i da pokušamo da razumemo šta ju je izazvalo.

Kako da se nosimo sa razočaranjem na poslu

Razočaranje na poslu često nastaje kada ne ostvarimo željeni cilj, ne dobijemo unapređenje ili imamo utisak da se naš trud ne ceni. Takve situacije mogu posebno teško da pogode osobe koje veliki deo samopouzdanja vezuju za profesionalni uspeh. Umesto da neprijatna osećanja ignorišemo, korisnije je da priznamo sebi da smo razočarani. Tek kada jasno prepoznamo emociju, možemo da razmišljamo o tome šta nam je potrebno i koji bi naredni korak mogao da bude koristan.

1. Priznajte sebi kako se osećate

Prvi korak jeste da ne pokušavamo da potisnemo razočaranje i da se pravimo da nas događaj nije pogodio. Sandra Kushnir savetuje da prepoznamo ono što osećamo i da sebi dozvolimo da to iskustvo obradimo.

Razgovor sa prijateljem, partnerom ili kolegom kome verujemo može da nam pomogne da situaciju sagledamo iz drugačijeg ugla. Sam čin da naglas izgovorimo ono što nas je povredilo često pomaže da bolje razumemo sopstvenu reakciju.

2. Postavite realna očekivanja

Ciljevi su važni jer nam daju pravac, ali prevelika ili nerealna očekivanja mogu da povećaju verovatnoću razočaranja. Psihoterapeutkinja April Crowe savetuje da postavljamo dostižne ciljeve i da ne očekujemo da sve mora da se dogodi tačno onako kako smo zamislili. Važno je i da primetimo manje uspehe na putu do većeg cilja. Kada stalno gledamo samo ono što još nismo postigli, lako možemo da previdimo napredak koji smo već napravili.

3. Tražite povratnu informaciju

Posle greške ili neprijatne procene na poslu često nam je potrebno malo vremena da se emocije smire. Kada budemo spremni, razgovor sa nadređenim ili kolegama može da nam pomogne da razumemo šta možemo drugačije da uradimo u budućnosti.

Kushnir savetuje otvorenu komunikaciju koja može da pokaže gde postoji prostor za napredak. Na taj način frustraciju možemo da pretvorimo u konkretnu akciju, umesto da ostanemo zaglavljeni u osećaju neuspeha.

4. Posmatrajte odbijanje kao promenu pravca

Gubitak posla ili propuštena poslovna prilika mogu da budu među najtežim profesionalnim razočaranjima. Psihoterapeutkinja Michelle Beaupre smatra da promena perspektive može da pomogne da odbijanje ne doživimo kao konačni dokaz da nismo dovoljno dobri.

Ne mora svaka zatvorena prilika da znači kraj puta. Ponekad upravo razočaranje može da nas natera da razmotrimo drugi pravac, drugačiju karijeru ili priliku koju ranije nismo uzimali u obzir.

5. Pružite sebi podršku

Razočaranje može da pokrene čitav niz snažnih emocija, uključujući tugu, bes i frustraciju. Važno je da sebi ne zameramo što se tako osećamo i da ne očekujemo da neprijatnost nestane istog trenutka.

Razgovor sa bliskom osobom, vođenje dnevnika ili aktivnosti koje nam prijaju mogu da pomognu da se osećanja postepeno smire. Ipak, cilj nije da danima ostanemo usmereni samo na ono što se dogodilo, već da postepeno energiju preusmerimo na ono na šta možemo da utičemo.

Razočaranje u partnerskim i bliskim odnosima

U odnosima razočaranje često nastaje kada se naše potrebe ili očekivanja ne poklope sa ponašanjem druge osobe. Problem postaje veći kada pretpostavimo da partner ili bliska osoba treba sami da znaju šta očekujemo, a da o tome nikada otvoreno ne razgovaramo.

Zato stručnjaci naglašavaju da razočaranje u odnosu ne mora automatski da znači da je odnos loš. Ponekad je ono signal da očekivanja, potrebe i granice nisu dovoljno jasno izgovoreni.

6. Razgovarajte otvoreno, bez optuživanja

Kada nas partner razočara, razgovor je često najvažniji naredni korak. Kushnir savetuje da govorimo o svojim osećanjima i potrebama, ali da pritom izbegnemo optužbe i napade.

Umesto da kažemo da druga osoba „uvek“ ili „nikada“ nešto radi, korisnije je da objasnimo kako je određeno ponašanje uticalo na nas. Takav način razgovora povećava šansu da se partneri zaista čuju, umesto da odmah zauzmu odbrambeni stav.

7. Izrazite svoja osećanja jasno i odlučno

Kada razgovaramo o razočaranju, nije korisno da umanjujemo ono što osećamo samo zato da bismo izbegli konflikt. Jasno i asertivno izražavanje potreba može da spreči dodatne nesporazume. Asertivnost ne znači agresivnost. Ona podrazumeva da otvoreno kažemo šta nas je povredilo i šta nam je potrebno, ali bez omalovažavanja ili pokušaja da kontrolišemo drugu osobu.

8. Preispitajte svoja očekivanja od partnera

Mnoga razočaranja u odnosima nastaju jer od partnera očekujemo savršenstvo ili ponašanje koje nije realno. Ponekad imamo jasnu sliku kako bi „dobar odnos“ trebalo da izgleda, pa svako odstupanje od te slike doživimo kao ozbiljan problem.

Kushnir savetuje da se zapitamo da li su naša očekivanja ostvariva i pravedna prema drugoj osobi. Prilagođavanje nerealnih očekivanja može da smanji napetost, ali ne znači da treba da zanemarimo sopstvene važne potrebe i granice.

9. Pokušajte da razumete i drugu stranu

Kada smo povređeni, prirodno je da se usredsredimo na ono što nama nedostaje. Ipak, malo empatije može da pomogne da bolje razumemo zbog čega se druga osoba ponašala na određeni način. Partner takođe može da prolazi kroz sopstvene teškoće, strahove ili razočaranja. Kada obe strane pokušaju da razumeju iskustvo one druge, neprijatna situacija ponekad može da postane prilika za jačanje odnosa.

10. Zaštitite sopstveni mir

Nije svako razočaranje moguće rešiti razgovorom, a ponekad ono ukazuje na mnogo veći problem u odnosu. Ako nas ista osoba stalno iznova povređuje ili izneverava, možda bi trebalo da preispitamo koliko nam taj odnos zaista donosi sigurnosti i podrške.

Beaupre savetuje da obratimo pažnju na obrazac, a ne samo na jedan događaj. Jedno razočaranje može da bude deo svakog odnosa, ali stalno ignorisanje potreba i granica može da bude razlog da ozbiljnije razmislimo o tome da li nam je taj odnos dobar.

Kako da prevaziđemo svakodnevna razočaranja

Ne možemo da kontrolišemo sve što nam se događa. Otkazani planovi, propuštene prilike i manji lični neuspesi neizbežan su deo svakodnevnog života, pa je važno da naučimo kako da ih podnesemo bez prevelikog unutrašnjeg pritiska. Cilj nije da prestanemo da osećamo razočaranje. Mnogo je realnije da razvijamo načine pomoću kojih možemo da ga obradimo, a da nam ono ne određuje raspoloženje danima ili nedeljama.

11. Dajte sebi vreme da osećate, ali nemojte ostati zaglavljeni u tome

Važno je da sebi dozvolimo da budemo tužni, ljuti ili frustrirani. Potiskivanje emocija ne znači da su one nestale, već često samo odlaže trenutak kada ćemo morati da se njima pozabavimo.

Kushnir savetuje da sebi damo određeno vreme da obradimo ono što se dogodilo, a zatim da počnemo da pravimo male korake napred. Granica između zdravog procesuiranja i stalnog preživljavanja istog događaja može da bude važna za oporavak.

12. Pronađite zdrav način da izrazite emocije

Kada nas nešto razočara, korisno je da imamo način na koji možemo bezbedno da izrazimo ono što osećamo. Pisanje o emocijama, razgovor sa bliskom osobom ili terapeutom mogu da pomognu da misli postanu jasnije. Fizička aktivnost takođe može da bude korisna za regulaciju emocija. Šetnja, vežbanje ili joga mogu da smanje napetost i pomognu da pažnju makar privremeno preusmerimo sa događaja koji nas je povredio.

13. Obratite pažnju na osnovnu brigu o sebi

U periodima snažnog razočaranja lako zanemarimo san, ishranu, kretanje i odmor. Upravo tada osnovna briga o fizičkom i emocionalnom zdravlju može da bude posebno važna.

Kushnir savetuje da pronađemo jednostavne aktivnosti koje nam pomažu da ostanemo stabilni, kao što su vežbanje, meditacija ili pauza od obaveza. Briga o sebi ne rešava uzrok razočaranja, ali može da nam pruži više snage da se sa njim suočimo.

14. Obratite pažnju i na ono što je dobro

Kada smo razočarani, pažnja se prirodno usmerava na ono što smo izgubili ili što nije ispalo kako smo želeli. Vežbanje zahvalnosti može da nam pomogne da istovremeno primetimo i ono što u životu i dalje funkcioniše.

Beaupre predlaže da svakoga dana odvojimo malo vremena da se prisetimo nečega što je prošlo dobro ili na čemu smo zahvalni. Takva praksa ne znači da treba da poričemo razočaranje, već da ne dozvolimo da ono postane jedina stvar koju primećujemo.

Zašto je važno da se sa razočaranjem nosimo na zdrav način

Razočaranje je univerzalno iskustvo i javlja se u privatnom, poslovnom i društvenom životu. Iako je uobičajeno, može da bude veoma iscrpljujuće i da privremeno smanji motivaciju.

April Crowe smatra da je jedan od najvažnijih koraka da jasno imenujemo ono što osećamo. Kada kažemo sebi „razočaran/a sam“, lakše možemo da istražimo odakle taj osećaj dolazi i šta nam govori o našim očekivanjima i potrebama. Ako razočaranje dugo traje i stalno ga potiskujemo, ono može da doprinese većim emocionalnim teškoćama. Zdravo procesuiranje neprijatnih iskustava, sa druge strane, može da doprinese emocionalnoj otpornosti i da nam pomogne da se bolje prilagodimo budućim neuspesima.

Kushnir ističe da je važno da prihvatimo činjenicu da su prepreke deo života. Kada razočaranje ne posmatramo kao dokaz ličnog neuspeha, već kao iskustvo iz kojeg nešto možemo da naučimo, lakše možemo da pronađemo način da nastavimo dalje.

Kada je dobro da potražimo stručnu podršku

Neke situacije možemo da prebrodimo uz razgovor sa prijateljima, porodicom i uz sopstvene strategije suočavanja. Ipak, ne moramo svako razočaranje da prolazimo sami, naročito ako ono dugo traje ili ozbiljno utiče na svakodnevno funkcionisanje.

Razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može da bude koristan ako se osećanja tuge, beznađa, anksioznosti ili besa pojačavaju ili ne prolaze. Stručna podrška može da pomogne da bolje razumemo zašto nas je određeni događaj toliko pogodio i da razvijemo zdravije načine suočavanja sa sličnim situacijama u budućnosti.

(eKlinika.rs)