Ovih 5 razgovora nikada ne bi trebalo da vodite preko poruka: Terapeuti objašnjavaju zašto

Dopisivanje je postalo sastavni deo svakodnevne komunikacije. Mnogima je lakše da pošalju poruku nego da nekoga pozovu, posebno mlađim generacijama koje su odrasle uz mobilne telefone i aplikacije za razmenu poruka. Ipak, stručnjaci upozoravaju da postoje razgovori koje nikada ne bi trebalo voditi putem ekrana i porukama, jer komunikacija bez glasa, mimike i govora tela lako može da dovede do nesporazuma i narušavanja odnosa.

Zašto poruke nisu najbolji izbor za ozbiljne razgovore?

Prema rečima psihoterapeuta Gabrijele Sanderson, način komunikacije značajno se promenio poslednjih decenija.

Preporučujemo

- Danas se ljudi oslanjaju na poruke više nego ikada ranije. To je postalo toliko uobičajeno da se mnogi iznenade ili čak uznemire kada ih neko pozove telefonom - kaže Sanderson.

To posebno važi za mlađe generacije. Kako veliki broj pripadnika generacije Z živi sa anksioznošću, telefonski razgovori mnogima predstavljaju dodatni izvor stresa. Ipak, postoje situacije u kojima nijedna poruka ne može da zameni razgovor.

Evon Injang, bračna i porodična terapeutkinja, objašnjava da tekstualne poruke prenose samo reči, bez intonacije, izraza lica i govora tela.

- Ton je presudan u komunikaciji, a upravo njega je najlakše pogrešno protumačiti u poruci. Čak i sasvim neutralna rečenica može da deluje hladno, grubo ili nezainteresovano kada ne čujemo glas sagovornika - kaže Injang.

Sanderson dodaje da ljudi često tumače poruke kroz sopstvena očekivanja i emocije, zbog čega lako dolazi do nesporazuma, povređenih osećanja, zabune, nedovoljno jasne komunikacije ili propuštene prilike za iskren i kvalitetan razgovor.

- Viđala sam parove koji su se danima svađali zbog jedne jedine reči ili znaka interpunkcije. Dešava se i da ljudi koriste poruke kako bi izbegli neprijatne reakcije ili saopštili nešto bolno, a da pritom ne moraju da se suoče sa posledicama - kaže Injang.

Za šta su poruke najbolji izbor?

Iako nisu pogodne za svaku situaciju, poruke imaju brojne prednosti. Posebno mogu da odgovaraju osobama koje su osetljive na intenzivne socijalne kontakte ili im je potrebno više vremena da obrade informacije.

Za većinu ljudi dopisivanje je najkorisnije kada je reč o jednostavnim i svakodnevnim temama, kao što su dogovori oko sastanaka ili zajedničkih planova, kratke informacije o svakodnevnim obavezama, neobavezni pozdrav, poruka podrške nekome ko je bolestan, deljenje fotografija, video-snimaka ili zanimljivih sadržaja.

- Poruke su odlične za organizaciju, kratke provere kako je neko ili kao uvod u ozbiljniji razgovor. Na primer, poruka „Mislim na tebe“ ili „Možemo li večeras da razgovaramo?“ može da pripremi teren za važan razgovor, bez stvaranja dodatnog pritiska - objašnjava Injang.

Kod nekih ljudi dopisivanje može da bude prvi korak ka razgovoru o teškim temama koje im je u tom trenutku previše teško da izgovore naglas.

Kada poruka može da smiri konflikt?

Stručnjaci ističu da poruke mogu da budu korisne i kada je potrebno napraviti kratku pauzu tokom svađe.

- Nekada je bolje poslati poruku poput „Želim da razgovaramo, ali mi treba malo vremena“ ili „Volim te, ali moramo prvo da se smirimo“. Takve poruke mogu da spreče dalje zaoštravanje sukoba i omoguće da se razgovor nastavi kada se emocije stišaju - kaže Injang.

Ključ je, dodaje ona, prepoznati trenutak kada je poruka most ka razgovoru, a kada postaje prepreka.

Ovih pet razgovora nikada ne bi trebalo voditi porukama

Prema mišljenju terapeuta, telefon ili razgovor uživo mnogo su bolji izbor kada tema zahteva empatiju, razumevanje i nijanse koje poruke ne mogu da prenesu.

To se posebno odnosi na:

• ozbiljne emotivne razgovore
• svađe i rešavanje konflikata
• izvinjenja
• razgovore o prekidu veze ili promeni granica u odnosu
• saopštavanje loših ili tragičnih vesti.

- Glas može da prenese toplinu, iskrenost, oklevanje i saosećanje. U poruci ne možete da čujete nečiji uzdah, tišinu ili emociju. Upravo zato, ako razgovor može nekoga da povredi ili da popravi odnos, vreme je da pozovete telefonom. Još bolje - razgovarajte licem u lice - savetuje Injang.

Sanderson dodaje da telefonski razgovor smanjuje mogućnost pogrešnog tumačenja i omogućava dublje povezivanje među sagovornicima.

Kako da pišete poruke koje neće biti pogrešno shvaćene?

I poruke imaju svoja pravila bontona, naročito kada želimo da druga osoba razume šta zaista mislimo. Terapeuti savetuju nekoliko jednostavnih pravila:

• Neka poruke budu kratke, ali ne hladne. Odgovori od jedne reči često ostavljaju utisak nezainteresovanosti, dok predugačke poruke u emotivnim situacijama mogu dodatno da zakomplikuju komunikaciju.
• Koristite emotikone kada imaju smisla. Oni mogu da ublaže ton poruke ili pomognu da sagovornik lakše razume nameru, ali ne bi trebalo da služe za izbegavanje neprijatnih tema.
• Izbegavajte sarkazam. Bez tona glasa veoma je teško proceniti da li se neko šali ili govori ozbiljno, pa sarkastične poruke često izazivaju zabunu.

Kako da prepoznate trenutak kada treba da pozovete?

Nije neuobičajeno da razgovor počne porukama, a zatim preraste u nešto mnogo ozbiljnije. Sanderson savetuje da je vreme za telefonski poziv kada poruke postaju predugačke. objašnjavanje zahteva mnogo detalja, razgovor postaje konfuzan ili frustrirajući, ili imate utisak da vas druga osoba ne razume.

Injang predlaže da obratite pažnju i na sopstvene reakcije.

- Ako više puta čitate istu poruku pokušavajući da shvatite šta je druga osoba htela da kaže, vreme je za poziv. Ako osećate napetost, nervozu ili ste krenuli da se branite, promenite način komunikacije - kaže ona.

Jednostavno pravilo koje može da sačuva odnos

Stručnjaci imaju jednostavan savet koji može da pomogne u svakoj dilemi.

Ako vam je odnos sa tom osobom važan, a razgovor nosi snažne emocije ili može da promeni vaš odnos, nemojte slati poruku. Pozovite telefonom ili se dogovorite da razgovarate uživo.

Na taj način smanjujete mogućnost nesporazuma i povećavate šansu da budete zaista saslušani i shvaćeni.

(eKlinika.rs)