Visoko senzitivne osobe znaju da slušaju, vide ono što u komunikaciji ostaje neizrečeno, kaže Ivana Lukovnjak

Visokosenzitivne osobe, poznate kao HSP - Highly Sensitive Persons, su pojedinci koji imaju urođenu, genetski uslovljenu osobinu da mnogo dublje i intenzivnije obrađuju sve fizičke, emocionalne i socijalne nadražaje iz okruženja. Visokosenzitvnost nije ni dijagnoza, ni bolest ni poremećaj, već neurološka varijacija. Mozak visokosenzitivnih osoba reaguje drugačije - one doslovno „upijaju” više informacija iz sveta oko sebe. Ko su zapravo visoko senzitivne osobe i kako ih prepoznajemo - pitali smo psihotearepeuta.

Visoka senzitivnost nije nešto što treba popravljati

O visokoj senzitivnosti poslednjih godina mnogo se govori, ali je ona i dalje često pogrešnoshvaćena. Obično se visoko senzitivne osobe poistovećuju sa preteranom osetljivošću, slabošću ili nemogućnošću da se osoba nosi sa životnim izazovima. Istina je, međutim, mnogo drugačija.

Preporučujemo

- Visoka senzitivnost nije dijagnoza, nije bolest, niti poremećaj. To je način na koji je naš nervni sistem prirodno organizovan. Neki ljudi svet doživljavaju intenzivnije, primećuju više detalja, dublje obrađuju informacije i snažnije reaguju na ono što se dešava oko njih i u njima samima. Moguće je da osobe često od detinjstva slušaju rečenice poput: „Previše si osetljiva.“, „Nemoj sve da primaš k srcu“ ... Takve poruke mogu dovesti osobu u zabludu da sa njom nešto nije u redu i da poveruje da bi trebalo da bude drugačija. Ali, visoka senzitivnost nije nešto što treba popravljati. To je osobina temperamenta koja kada se razume i prihvati, može postati jedna od najvećih kvaliteta osobe - objašnjava u razgovoru za eKlinika portal psihoterapeutkinja Ivana Lukovnjak, autorka "Malog antistres priručnika" i koordinatorka programa psihosocijalne podrške Udruženja za podršku ljudima sa neurozom “HERC”.

Visoko senzitivne osobe samo „jače“ doživljavaju svet oko sebe 

Naša sagovornica ističe da visoko senzitivne osobe često još od detinjstva imaju osećaj da su „drugačije“ od drugih. Obično ih drugi doživljavaju kao previše osetljive, povučene, emotivne ili zamišljene.

- Zapravo, visoko senzitivne osobe samo „jače“ doživljavaju svet oko sebe. Zato su mnoge visoko senzitivne osobe naučile od malena da kriju svoju prirodu kako bi se lakše uklopili u sredinu koja više vrednuje brzinu od dubine. Šta je to što visoko senzitivne osobe zapravo opažaju na visoko senzitivan način? U istoj situaciji visoko senzitivna osoba će: primetiti sitne detalje koji drugi previđaju; dugo će promišljati svoje odluke; duboko će doživljavati emocije; lako će prepoznati kako se drugi osećaju; teško će podnositi grubost, konflikt ili neiskrenost; brže se zamoriti od previše stimulacije... To su često osobe koje znaju da slušaju i koje vide ono što u komunikaciji ostaje neizrečeno. Oni unose toplinu, razumevanje i empatiju u odnose. Njihova kreativnost, intuicija i sposobnost povezivanja sa drugima često su njihova najveća snaga - naglašava psihoterapeut Ivana Lukovnjak i dodaje da izazov visoko senzitivnih osoba nije u tome što osećaju previše, već što žive u okruženju koje ne razume njihov način funkcionisanja.

- Zbog toga mogu da postanu preopterećeni, iscrpljeni, skloni pretranom analiziranju ili povlačenju kada im je svega previše. U okruženju koje vrednuje brzinu, stalnu dostupnost i multitasking, visoko senzitivna osobe često imaju utisak da nisu dovoljno jake. Problem nije u njihovoj slabosti već u drugačjem načinu funkcionisanja nervnog sistema - objašnjava Lukovnjak.

Kako se visoko senzitivne osobe nose sa stresom?

Visoko senzitivne osobe, kako navodi sagovornica eKlinika portala, ne nose više stresa od drugih, već ih njihov organizam drugačije organizuje. S obzirom na to da visoko senzitivne osobe brže prepoznaju stesore iz okruženja, njihov organizam ranije uočava pretnju, izazov ili opterećenje, pa često i intenzivnije reaguje.

- To ne znači da su visoko senzitivne osobe manje otporne na stres. Mnoge visoko senzitivne osobe razvijaju izuzetne kapacitete za morefleksiju, emocioaalnu pismenost i prilagođavanje. Problem nastaje ukoliko su duže vreme izložene hroničnom stresu bez mogućnosti oporavka. Kada su visoko senzitivne osobe duži vremenski period izložene: buci, konfliktima, prevelikom broju obaveza, neizvesnosti, emocionalno zahtevnim odnosima... tada mogu osećati mentalni umor, razdražljivost, povlačenje iz konflikata, poteškoće sa koncentracijom ili telesne simptome napetoti mišića, galvobolje ili problema sa spavanjem. Za razliku od osoba koje se od stresa oporavljaju na aktivan način, kroz dodatnu prijatnu stimulaciju, druženje i društvene aktivnoti, visoko senzitivnim osobama je potrebno vreme za povlačenje, tišinu i regeneraciju. Boravak u prirodi, šetnje, čitanje knjiga, kreativni rad ili prosto uživanje u tišini - navodi psihoterapeut Ivana Lukovnjak, uz opasku da tu nije reč o povlačenju iz života, već o načinu da nervni sitem visoko senzitivnih osoba ponovo pronađe ravnotežu.

- Jer, problem nastaje kada visoko senzitivne osobe dugo ignorišu svoje potrebe pokušavajaući da budu kao svi drugi. Kada visoko senzitivne osobe stalno prelaze svoje granice, vrlo lako dolazi do emocionalne i fizičke iscrpljenosti. Zato je važno da visoko senzitivne osobe nauče da prepoznaju prve znakove preopterećenosti i da sebi dozvole odmor pre nego što ih telo na njega primora - naglašava Lukovnjak.

Tehnike „uzemljenja“ - smirivanja nervnog sistema koje pomažu visoko senzibilnim osobama u stresnom okruženju

Postoje mnoge psihološke tehnike za regulaciju nervnog sistema, kaže naša sagovornica, ali ih je potrebno redovno koristiti, a ne samo kad se osećamo preplavljeno. To su jednostavne tehnike koje mogu značajno da smanje osećaj preplavljenosti.

- Prva je svesno usporavanje. Stati, usporiti, prepoznati trenutak, vratiti se k sebi. Napraviti nekoliko dubokih udaha. Poći u kratku šetnju ili biti samo nekoliko minuta bez telefona, mogu napraviti veću razliku nego što mislimo. Mnogim ljudima prija ono što u psihologiji nazivao tehnikama uzemljenja - usmeravanje pažnje na ono što trenutno vidimo, čujemo ili osećamo u svom telu. Na taj način se vraćamo u sadašnji trenutak umesto da ostanemo zarobljeni u glavi, brigama i preteranom analiziranju. Obratiti pažnju na zdrave svakodnevne navike. Dovoljno sna, boravak u prirodi, fizička aktivnost i vreme provedeno u miru i tišini je ono što reguliše nervni sitem visoko senzitivnih osoba. To je njhov način za očuvanje mentalnog zdravlja. Sledeća bitna stvar jeste postavljanje granica. Visoko senzitivne osobe često brinu o drugima toliko da zaborave na sebe. Postavljanje granica nije zid koji nas odvaja od ljudi, već spona koja nam omogućava da ostanemo povezani sa sobom. Briga o sebi nije sebičnost. To je preduslov da bismo mogi da iskreno da pomognemo drugima - pojašnjava Lukovnjak.

„Ljudi koji duboko osećaju često duboko vole”

Za visokosenzitivne osobe, kaže, najbitnije je da prestanu da sebe posmatraju kroz pitanje „Šta nije u redu sa mnom?“. Mnogo korisnije pitanje je: „Šta je mom nervnom sistemu potrebno da bi funkcionisao najbolje što može?“

- To je moguće kada prestanemo da se borimo sa svojim prirodom i počnemo da je razumemo. Tada ono što nam je delovalo kao teret može postati velika životna snaga. Jer ljudi koji duboko osećaju često duboko vole, iskreno slušaju, pažljivo primećuju i ostavljaju trag upravo tamo gde je drugima najpotrebnije razumevanje - poručuje čitaocima eKlinika portala psihoterapeut Ivana Lukovnjak.

(eKlinika.rs)