Mali stresovi koji nas izluđuju: Zašto nisu bezazleni za ljude koji već imaju mentalne probleme

Kasnimo na posao, telefon ne prestaje da zvoni, stiže račun koji nismo očekivali, a neko nam usput kaže nešto neprijatno. Uveče se posvađamo sa članom porodice, teško zaspimo, a već sledećeg jutra čeka nas novi problem.

Mozak ne meri stres prema tome koliko problem izgleda veliki drugima

Za mnoge ljude ovakve situacije predstavljaju neprijatan, ali prolazan deo svakodnevice. Kod osoba koje žive sa depresijom, anksioznim poremećajem, bipolarnim poremećajem, posttraumatskim stresnim poremećajem ili drugim mentalnim problemima, niz naizgled malih stresova može da ima znatno veće posledice.

Preporučujemo

Problem nije samo u tome šta se dogodilo, već i u tome kako mozak i telo odgovaraju na stres. Kada je sistem za prilagođavanje već opterećen bolešću, novi stresor može da pojača postojeće simptome i oteža svakodnevno funkcionisanje.

Stres je prirodna reakcija organizma na zahtev, izazov ili moguću opasnost i u određenoj meri nam je potreban. Pomaže nam da usmerimo pažnju, brzo reagujemo i prilagodimo ponašanje situaciji. Kada mozak proceni da postoji izazov ili pretnja, aktiviraju se sistemi koji učestvuju u odgovoru na stres, uz promene hormona, rada srca, krvnog pritiska i nivoa budnosti. Naučna istraživanja potvrđuju da svakodnevni akutni stres kod dela ljudi prate merljive promene kortizola, srčane frekvencije i krvnog pritiska.

Takva reakcija sama po sebi nije bolest, ali teškoće mogu da nastanu kada stres traje ili kada se stresori nižu bez dovoljno vremena za oporavak. Posebno su osetljivi ljudi kod kojih su zbog mentalnog poremećaja već narušeni san, raspoloženje, regulacija emocija ili sposobnost prilagođavanja dodatnom opterećenju.

Kod depresije mala greška može da dobije mnogo veće značenje

Zamislimo osobu koja se leči od depresije i napravi grešku na poslu. Neko će pomisliti: „Pogrešio sam, ispraviću“, dok kod osobe sa izraženim depresivnim simptomima isti događaj može da pokrene čitav niz negativnih misli.

„Opet sam pogrešio, ništa ne radim kako treba, sigurno svi vide da nisam dovoljno dobar“ može da postane unutrašnji odgovor na relativno mali problem. Sam događaj nije drugačiji, ali njegovo psihološko značenje jeste.

Sistematski pregled istraživanja svakodnevnog života ljudi sa depresivnim raspoloženjem izdvojio je stres, loš san i negativne životne događaje kao faktore povezane sa pogoršanjem raspoloženja. Nasuprot tome, fizička aktivnost i kvalitetni socijalni kontakti pokazali su se kao mogući zaštitni faktori.

Anksioznost može da pretvori reakciju na stres u novi razlog za strah

Sličan začarani krug može da nastane kod anksioznih poremećaja. Ubrzano lupanje srca posle neprijatnog razgovora predstavlja očekivanu reakciju na stres, ali osoba sklona paničnim napadima može upravo toj telesnoj senzaciji da posveti veliku pažnju.

„Zašto mi srce toliko lupa, šta ako mi pozli, da li počinje novi napad?“ - takve misli dodatno povećavaju strah. Strah zatim pojačava telesnu pobuđenost, a intenzivnije telesne senzacije ponovo hrane strah.

Kod anksioznih poremećaja briga i strah mogu da budu intenzivni, teško kontrolisani i praćeni problemima sa koncentracijom, razdražljivošću, napetošću, lupanjem srca i poremećajima spavanja. Zbog toga svakodnevni stresor kod osobe koja već ima anksiozni poremećaj može da se nadoveže na simptome koji već postoje.

Poseban problem nastaje kada stres počne da krade san

Jedna od prvih stvari koje stres često poremeti jeste spavanje. Čovek legne umoran, ali nastavlja da razmišlja o razgovorima, problemima i obavezama, kao da mozak odbija da prihvati da se radni dan završio. Sledećeg jutra nedostatak sna donosi novi problem, jer umorna osoba teže održava pažnju i može da postane razdražljivija i emocionalno osetljivija. Novi stres tada deluje intenzivnije, a još jedan težak dan može ponovo da oteža uspavljivanje.

Tako nastaje krug u kojem stres narušava san, a loš san smanjuje sposobnost čoveka da se izbori sa narednim stresom. Istraživanja svakodnevnog depresivnog raspoloženja upravo loš san prepoznaju kao jedan od faktora koji mogu da prethode pogoršanju raspoloženja.

Nije uvek problem jedan veliki udarac - nekada je to zbir malih

Kada govorimo o stresu, često prvo pomislimo na razvod, gubitak posla, smrt bliske osobe, bolest ili neku drugu veliku životnu krizu. Međutim, psihičko opterećenje ne nastaje samo posle dramatičnih događaja.

Mogu da ga stvaraju i problemi na poslu, finansijske brige, porodični sukobi, nedostatak odmora, poremećen san, usamljenost i svakodnevna neizvesnost. Kada se nekoliko takvih okolnosti spoji i traje dovoljno dugo, čoveku ostaje sve manje vremena i psiholoških resursa za oporavak.

Velika meta-analiza koja je obuhvatila više od 900.000 ljudi povezala je poremećaje svakodnevnih rutina sa izraženijim simptomima depresije, anksioznosti i opšteg psihološkog distresa. Posebno su se izdvojile promene povezane sa fizičkom aktivnošću, ishranom i spavanjem.

Zašto dve osobe na isti problem ne reaguju isto

Ne postoji univerzalna količina stresa koju bi svaki čovek trebalo da podnese bez posledica. Na odgovor utiču biološki faktori, prethodna iskustva, mentalno i fizičko zdravlje, trajanje stresora, kvalitet sna, podrška drugih ljudi i način na koji osoba doživljava problem.

Mentalni poremećaji i sami uključuju promene u mišljenju, emocionalnoj regulaciji ili ponašanju, koje mogu da izazovu značajnu patnju i naruše svakodnevno funkcionisanje. Zbog toga dodatni stres kod osobe koja već ima mentalni poremećaj ne pada na „prazan teren“. Rečenice poput „nije to ništa“, „svi imamo probleme“ ili „moraš da budeš jači“ zato uglavnom ne pomažu. Ono što spolja izgleda kao preterana reakcija može da bude znak da je sposobnost osobe da podnese novo opterećenje u tom trenutku smanjena.

Promena ponašanja može da bude važnija od veličine samog problema

Povremeno loš dan ili burna reakcija na stres ne znače automatski da se mentalni poremećaj pogoršao. Mnogo je važnije da se obrati pažnja na promenu u odnosu na uobičajeno stanje određene osobe.

Uporna nesanica, velika promena potrebe za snom, povlačenje od drugih ljudi, gubitak interesovanja, sve izraženija anksioznost ili razdražljivost i teškoće sa koncentracijom mogu da budu važni signali. Pažnju zaslužuje i trenutak kada čovek sve teže obavlja posao, brine o sebi ili održava odnose sa drugim ljudima.

Depresija nije isto što i prolazna tuga ili uobičajena promena raspoloženja posle teškog dana. Ona može da utiče na san, koncentraciju, energiju, osećaj sopstvene vrednosti i sposobnost čoveka da funkcioniše na poslu, u porodici i društvu.

Otpornost na stres ne znači život bez problema

Cilj nije ukloniti svaki stres iz života, jer to nije ni moguće. Mnogo je važnije na vreme prepoznati kada se opterećenje nagomilava i kada organizam više nema dovoljno prostora za oporavak.

Redovniji san, fizička aktivnost prilagođena zdravstvenom stanju, kontakt sa ljudima od poverenja i očuvanje svakodnevne rutine mogu da budu važan deo brige o mentalnom zdravlju. Kod anksioznih poremećaja, na primer, Svetska zdravstvena organizacija među korisnim merama navodi redovnu fizičku aktivnost, održavanje navika spavanja i ishrane, tehnike relaksacije i veštine upravljanja stresom.

Kod osobe koja se već leči zbog mentalnog poremećaja ipak nije dovoljno posmatrati samo veličinu jednog stresnog događaja. Važno je koliko dugo opterećenje traje, koliko se problema nakupilo, da li postoji mogućnost oporavka i, pre svega,da li se menjaju simptomi i ponašanje koji su toj osobi već poznati.

Upravo male promene ponekad prve pokažu da svakodnevni stres više nije samo neprijatnost koju ćemo zaboraviti do sutra. One mogu da budu signal da je psihičko opterećenje postalo preveliko i da je vreme da osoba potraži podršku stručnjaka.

(eKlinika.rs)