Tabu intimnog zdravlja o kojem se malo govori: Ovako utiče na psihu, stres, raspoloženje i seksualnu funkciju

Masturbiranje, odnosno stimulisanje sopstvenih genitalija radi seksualnog uzbuđenja i često postizanja orgazma, može da ima različite efekte na mentalno blagostanje. Pored seksualnog zadovoljstva može da donese osećaj prijatnosti, popravi raspoloženje, skrene pažnju sa svakodnevnog stresa, ali i pomogne nekim ljudima da ponovo uspostave pozitivan odnos prema svom telu nakon neprijatnih ili traumatičnih iskustava, uključujući seksualno zlostavljanje. Ali, da li je tako kod svih osoba?

Masturbiranje može da ublaži stres i popravi raspoloženje

Masturbiranje može da bude i način da osoba bolje upozna sopstveno telo i seksualne potrebe. To može da bude posebno značajno za ljude koji su odrastali u sredinama u kojima su seksualno zadovoljstvo, razgovor o sopstvenom telu ili istraživanje seksualnosti smatrani tabuom.

Preporučujemo

Seksualna aktivnost nekim ljudima pomaže da ublaže napetost i stres. To ne podrazumeva samo seksualni odnos sa partnerom. I samozadovoljavanje može da bude povezano sa smanjenjem nivoa hormona stresa, poput kortizola, a posledično i sa boljim raspoloženjem. Orgazam može dodatno da doprinese osećaju zadovoljstva. Tokom vrhunca seksualnog uzbuđenja telo oslobađa oksitocin, hormon koji se povezuje sa osećajem bliskosti, opuštenosti i prijatnosti. Istraživanja ukazuju na to da se pozitivna osećanja mogu zadržati i nakon orgazma.

To, međutim, ne znači da masturbiranje treba posmatrati kao terapiju za stres, anksioznost ili druge probleme mentalnog zdravlja. Reč je o jednom od mogućih načina za opuštanje i postizanje prijatnog osećaja.

Nema straha od neželjene trudnoće, ali postoji jedna važna napomena

Za osobe koje osećaju strah od neželjene trudnoće ili seksualno prenosivih infekcija, solo masturbiranje nema rizike koje nosi seksualni odnos sa drugom osobom. Osoba ne može sama sebi da prenese seksualno prenosivu infekciju niti da zatrudni od masturbiranja.

Ipak, higijena je važna ako se koriste seksualna pomagala. Potrebno ih je pravilno čistiti između korišćenja. Situacija je drugačija kada masturbiranje uključuje drugu osobu i kontakt sa njenim genitalijama ili telesnim tečnostima. Tada, u zavisnosti od vrste kontakta, može da postoji rizik od prenosa pojedinih infekcija. Pranje ruku nakon dodirivanja genitalija druge osobe, a pre dodirivanja sopstvenih, jedan je od načina da se rizik smanji.

Bolje upoznavanje sopstvenog tela može da promeni i partnerski odnos

Masturbiranje pruža priliku da osoba bez pritiska otkrije šta joj prija, šta izaziva seksualno uzbuđenje, a šta joj ne odgovara. Takvo upoznavanje sopstvenog tela može da bude korisno i u partnerskom seksualnom životu. Osoba koja zna šta joj prija lakše može da komunicira svoje želje, potrebe i granice partneru.

Drugim rečima, masturbiranje ne mora da bude „zamena“ za partnerski seks. Za neke ljude ono predstavlja način da bolje upoznaju sopstvenu seksualnost, što kasnije može da doprinese kvalitetnijoj komunikaciji i većem zadovoljstvu u odnosu sa partnerom.

Trenutak u kojem je sopstveno zadovoljstvo jedini fokus

Partnerski seksualni odnos podrazumeva obraćanje pažnje i na želje, reakcije i potrebe druge osobe. Kod solo masturbiranja takvog pritiska nema. Osoba može da se usredsredi isključivo na sopstveni osećaj zadovoljstva, bez razmišljanja o tome šta partner očekuje, šta njemu ili njoj prija i da li će ispuniti tuđa očekivanja.

Upravo odsustvo takvog pritiska nekim ljudima omogućava da se opuste i slobodnije istraže sopstvenu seksualnost.

Od osećaja stida do većeg prihvatanja sopstvenog tela

Masturbiranje je u mnogim sredinama i dalje povezano sa stidom, krivicom i brojnim mitovima. Međutim, istraživanja pokazuju i drugačiju stranu.

U jednoj studiji većina žena povezivala je masturbiranje sa osećajem seksualnog osnaživanja, a ne sa stidom. Druga istraživanja ukazuju na to da seksizam i mizoginija mogu da utiču na mogućnost žena i pripadnika marginalizovanih grupa da slobodno doživljavaju seksualno zadovoljstvo sa drugim osobama. Zbog toga masturbiranje za neke ljude predstavlja prostor u kojem mogu samostalno da istraže svoje potrebe, bez pritiska i očekivanja druge osobe.

Posebno osetljiva tema jeste odnos prema telu nakon negativnih iskustava. Kod nekih osoba sa fizičkim invaliditetom, kao i kod osoba koje su preživele seksualno zlostavljanje, samozadovoljavanje može da bude jedan od načina za ponovno uspostavljanje osećaja kontrole nad sopstvenim telom i seksualnošću. Takva iskustva su veoma individualna i ne treba ih predstavljati kao univerzalni put oporavka.

Može li masturbiranje da bude prečesto?

Samo masturbiranje ne smatra se štetnim ponašanjem. Međutim, učestalo ili previše grubo masturbiranje može da izazove prolaznu fizičku nelagodnost, iritaciju kože ili bol. Mnogo važnije od pitanja koliko puta neko masturbira jeste kakav uticaj to ponašanje ima na svakodnevni život.

Ne postoji jedna „normalna“ učestalost koja važi za sve. Razlog za zabrinutost može da postoji kada osoba oseća da više nema kontrolu nad svojim seksualnim ponašanjem ili kada ono počne da remeti posao, školovanje, spavanje, partnerske i druge odnose ili svakodnevne obaveze.

Ako potreba za masturbiranjem postane kompulsivna i osoba nastavlja sa takvim ponašanjem uprkos negativnim posledicama, korisno je razgovarati sa stručnjakom za mentalno zdravlje koji ima iskustva u oblasti seksualnog zdravlja i kompulsivnog seksualnog ponašanja.

Šta je najvažnije da znamo o ovom tabuu intimnog zdravlja

Masturbiranje za mnoge ljude predstavlja normalan deo seksualnosti. Može da bude povezano sa smanjenjem stresa, boljim raspoloženjem, prijatnim osećanjima nakon orgazma i boljim upoznavanjem sopstvenog tela.

Istovremeno, seksualno zadovoljstvo i odnos prema masturbiranju veoma su individualni i pod uticajem su ličnih iskustava, vaspitanja, kulture, religijskih i društvenih stavova.

Zato nije presudan broj puta niti postoji univerzalna mera koja određuje šta je „previše“. Važnije je da li osoba ima kontrolu nad svojim ponašanjem, da li ono izaziva fizičku ili emocionalnu nelagodnost i da li počinje da narušava svakodnevno funkcionisanje ili odnose sa drugim ljudima.

(eKlinika.rs)